Del Arno Band: Sistemu u ovoj fazi razvoja ili propasti nije potrebna umetnost koja navodi na kritički stav

Oni večeras od 20 i 30 sati nastupaju na manifestaciji Garden Sessions, seriji jedinstvenih koncerata renomiranih muzičara iz Srbije i regiona u Botaničkoj bašti. U nedelju će održati koncert na Umetničkom letu u Aranđelovcu, a potom nastupaju na prvom rege festivalu u Herceg Novom – Roots Revival festivalu, koji će biti održan od 6. do 8. avgusta na tvrđavi Forte Mare.

Del Arno Band su 1986. u Beogradu osnovali braća Vladan i Jovan Matić. Nedavno je izašlo reizdanje čuvenog albuma „Regeneracija“, originalno objavljenog 1995. godine, koji važi za jedan od najboljih rege albuma na ovim prostorima, ispraćen nizom hitova: „D.A.B. je tu da spaja“, „Dim iz moje lule“, „Više nego život“, „Preko“… izašlih u trenutku kada je bend počeo da osvaja čitav region.

– „Regeneracija“ je album koji je bend definitivno i nepovratno promovisao u “prvu ligu”, album koji je afirmisao ovaj žanr kao legitiman na našoj sceni i ustoličio bend među velike. „Regeneracija“ je prekretnica i u tom smislu, osim što je verovatno jedan od najboljih albuma izdatih polovinom 1990-ih, on je izuzetno važno izdanje – podseća Jovan.

Del Arno je skoro izdao još jedan sjajan album „Ako ne znaš šta da radiš“, koji je ocenjen kao jedan od najboljih rege albuma u poslednjih deset godina na našim prostorima.

Jovan kaže da u ovom trenutku snimaju nove pesme za Del Arno Band, završili su album sa pevačkim grupama Jenđe i Paganke, dok on lično radi na jednom solo projektu, o kome će više reči biti kada za to dođe vreme.

– Zaposleni smo i dobro je da radimo – poručuje pevač i tekstopisac sa kojim smo razgovarali i o rege sceni danas, legendarnom koncertu bez struje za vreme bombardovanja, kako to da se konoplja kao biljka i lek dovodi u pitanje, prostorima u kojima se stvara umetnost i muzika, i o svetu i kome živimo…

Kako vama kao začetnicima rege scene u Srbiji danas deluje domaća i regionalna rege scena? Kako je bilo dok ste počinjali, a kako je sada? Da li postoje specifičnosti vezane za naše prostore kada je rege kultura u pitanju?

– Rekao bih da je danas rege scena solidno razvijena i da, što je dobro, postoji mimo nas i našeg benda. Kada smo počinjali, nije bilo nikoga. Istini za volju, mnogi muzičari Novog talasa koketirali su sa rege muzikom, primer je pesma „Ona se budi“ od benda Šarlo Akrobata i mnogi drugi, ali niko nije u celosti posvetio svoj opus ovom žanru. Mi smo u tom smislu bili prvi. Danas postoje, na čitavom ex-YU prostoru bendovi, sound sistemi, festivali… – dakle više razloga da budemo zadovoljni razvojem ovog žanra.

Samo u Srbiji postoje dva vrlo važna festivala za rege zajednicu. “Regeneracija Dunava” u Bačkom Monoštoru i “Natural Mystic” na Ždrebanu kod Gornjeg Milanovca. Oba događaja svedoče vrlo živo o tome kako su rege ideje našle plodno tle u našoj zemlji.

Šta veže sve ljubitelje rege muzike širom sveta? Jer rege nije samo muzički žanr, već i skup ideja, filozofski i etički pravac… Da li biste nam rekli više o idejama iza ovog zvuka i zašto vam je postao blizak?

– Svim ljudima koji vole ovu muziku je jedna stvar zajednička. Oni se ne vezuju samo za muziku već i za poruke koje rege nosi, za predloge koje daje u smislu kako živeti, a ne ugrožavati druge. S obzirom da ti predlozi, kao što su: ne kradi, ne ubij, ne laži, čuvaj svoju okolinu, poštuj ljude oko sebe i ne čini ništa što ne bi voleo da tebi čine, validni u svim ćoškovima ove planete onda je razumljivo da je to onaj element koji je zajednički svima koji vole ovu muziku. Upravo taj skup ideja jeste ono što značajno razlikuje rege od ostalih muzičkih žanrova. Tu ujedno i leži razlog što mi je postao tako blizak.

S druge strane, ljudska praksa često dovodi do tragičnih rezultata, i po prirodu, i druge ljude, sav živi svet… Kako bića koja imaju svest o svojim delima, a čije se sve velike ideje i konfesije pozivaju na mir i ljubav, uspevaju toliko da žmure na nepravdu ili direktno čine zlo?

– Kada bih znao odgovor na ovo pitanje i lek kako se to ispravlja… Međutim, ono što možemo da činimo i, što rege čini, jeste da stalno pozivamo ljude da budu bolji, da radimo ono što mi možemo kako bi svet bio bolje mesto.

Pada na pamet vaša pesma koju ste uradili sa Kojotom iz grupe Eyesburn (Hornsman Coyote) „Još uvek ima nade“… Šta vam vraća nadu?

– Lično, nadu mi vraća činjenica da i pored svih gluposti kojima nas bombarduju sa svih strana postoje ljudi, ne tako mali broj i uglavnom mladi, koji razumeju ovu podvalu i rade na stvaranju boljeg sveta, to zaista vraća nadu.

Devedesetih ste održali koncert u mraku koji je trajao nekoliko sati… Da li možete da se prisetite te večeri, pošto deluje kao nesvakidašnja priča… Kako je došlo do toga i koja su vaša sećanja na taj koncert, kako je publika te večeri reagovala na nastup?

– Taj koncert desio se za vreme bombardovanja 1999. godine. Tada smo svakog petka u klubu KST držali besplatne koncerte u popodnevnim časovima, pre sirena za uzbunu. Međutim, jednog petka nije bilo struje, što je bila posledica udara na elektromrežu. Bez struje činilo se da nema šanse održati koncert. Za svaki slučaj deo grupe je otišao u KST da izvidi situaciju i javi ako se pojavi struja. A onda je usledio telefonski razgovor koji je sve promenio. Pitao sam: “Jel’ došla struja?” a dobio odgovor: “Nije, ali već je 400-500 ljudi ovde i pita hoće li biti svirke. Uzmite instrumente i dođite.” Na licu mesta smo montirali bubanj, imali smo i jedan pijanino (vlasništvo KST-a, nenaštimovan) i duvače, plus nekoliko sveća. U tim uslovima mi i prepuna sala KST-a otpevali smo zajedno više od dva i po sata programa i što se mene tiče, upisali se zajedno u legendu.

Pored muzike, tekstovi vaših pesama su nešto što ozbiljno okupira pažnju slušalaca, koje su vam poruke bitne da ih prenesete u etar?

– Najuopštenije mogu da kažem da pevam o životu i svim njegovim aspektima. Moji tekstovi su nešto poput dnevnika naših života, naše stvarnosti.

Verovatno prva pesma koju čuje svako ko počne da sluša Del Arno Band bude „Dim iz moje lule“. Legalizacija je trenutno aktuelna tema, pre svega zbog lekovitog dejstva kanabisa. Kako bend gleda na ovo pitanje i zašto se nešto što je kao prvo biljka, a kao drugo lek, uopšte dovodi u pitanje?

– O korisnim stvarima koje bi se dale izvući iz konoplje, industrijske i ove druge, ne vredi više trošiti reči. Oni koji to ne razumeju ozbiljno su u zabludi. Neshvaljitvo je da to pitanje i dalje nije razrešeno na zadovoljavajući način za korisnike i državu. Toliko mogu da kažem, a svima koji uporno tvrde da je reč o opasnoj drogi i koji misle da se borbom protiv ove biljke zapravo bore protiv zavisnosti, mogu samo da poručim da su u zabludi, svesno ili ne.

 Vi ste vaš prvi nastup održali u klubu Akademija, što ističe značaj takvih mesta, posebno danas kada je država isterala muzičare iz Bigza, kako bi gradila kancelarije… Zašto je postojanje mesta poput nekadašnje Akademije, Bigza… suštinski bitno za muzičare, umetnost i supkulturu generalno?

– Za umetnost je od suštinskog značaja da postoje prostori, medijski i konkretni, gde se ona može predstaviti, dobiti šansu da svojim radom stekne publiku. Bez toga ona ne može da se razvija. U tome je značaj Akademije, ali i svih medija koji su bili posvećeni rok i pop kulturi i svih emisija na televizijama.

Na koje načine savremeno društvo, moćnici i vlastodršci, konzumerizam… uzurpiraju ljudima dobrobiti života, kao u situacijama da se umetnicima oduzimaju prostori za stvaranje i na taj način gase kulturni centri u kojima vlada neka vrsta slobode duha, solidarnosti?

– Moj utisak je da sistemu u ovoj fazi njegovog razvoja ili možda propasti (?) apsolutno nije potrebna umetnost koja navodi na razmišljanje, promišljanje i kritički stav. U tom smislu i posmatrano kroz tu prizmu dobijamo odgovor na vaše pitanje – zašto se stvari kreću na način na koji se kreću.