Jan Sigal u Klubu Doma omladine

Za razliku od njegove postpank generacije, Sigalova najranija muzička interesovanja išla su u daleku r’n’b prošlost (Badi Holi, Džeri Li Luis, Elvis, Čak Beri), da bi ubrzo, logično, na red došao i Madi Voters. Profesionalnu karijeru je započeo kada je kao roudi u bendu svog rođaka jedne večeri neočekivano dobio priliku da zameni pevača.

Pažnju publike van Engleske privukao je nastupajući na dve uzastopne evropske turneje (2003. i 2004. godine) kao predgrupa sastava Bill Wyman’s Rhythm Kings, nakon čega je usledila britanska turneja sa sinom Sigalovog idola Madija Votersa – Big Bilom Morganfildom, koji je još tada rekao: „Da je moj otac živ, kada bi čuo Jana siguran sam da bi rekao – to je moj sin“. Podjednako je uspešan kako u solo nastupima na kojima svira slajd gitaru, tako i u pratnji sopstvenog benda, ali i sa drugim postavama, među kojima on posebno ističe nastup u klubu London’s Jazz Cafe 2005. godine sa grupom koju su činili nekadašnji članovi sastava Madija Vatersa.

Nastupi na velikim festivalima (Edinburgh, Lugano, Peer, North Sea Jazz) potvrdili su ga kao jednog od najprirodnijih, najizražajnijih i najuzbudljivijih blues umetnika današnjice, pa je sasvim osnovano nedavno uvršten i u referentnu publikaciju „Penguin Book of Blues Recordings“, u kojoj se, između ostalog, za njegov album „Swagger“ kaže da je „retka kombinacija pameti i umeća“, a magazin Mojo ga je ocenio kao jedan od najinventivnijih blues albuma ikada snimljenih u Britaniji. Ulaznice se mogu kupiti na blagajni Doma omladine po ceni od 1.000 dinara.

Najbolji britanski bluz muzičar godine

Ovogodišnji album The Skinny na kome je svoju muziku obogatio uticajima ritmova Severnog Misisipija Jan Sigal je snimio u Americi u produkciji Kodija Dikinsona i već sada kritika i publika smatraju ovaj CD njegovim najboljim ostvarenjem. Nedavno mu je Britanska Blues Fondacija dodelila nagradu za najboljeg britanskog blues muzičara ove godine.