Foto Aleksandra Radovanović Glumac Sergej Trifunović ponovo je u fokusu domaće javnosti, ovog puta povodom filma „Gospodari oluje“.
Gospodari oluje su holivudsko-srpska koprodukcije koja je nedavno ušla u bioskope. Tim povodom dao je intervju za Novu, u kojem je govorio o radu na filmu, stanju u domaćoj kulturi, ali i svom mestu u svemu tome.
Sergej Trifunović je jedan od regionalnih glumaca koji igraju u ovom projektu, iza kojeg stoje reditelji Zoran Lisinac i Domagoj Mazuran, a iako mu međunarodne produkcije nisu nepoznanica, čini se da ga ovaj angažman nije preterano „izmučio“.
Jedan ste od nekoliko regionalnih glumaca koji igra u novom filmu Zorana Lisinca i Domagoja Mazurana „Gospodari oluje“, prvoj holivudsko-srpskoj koprodukciji. Iako vam iskustvo u međunarodnim i američkim produkcijama nije strano, koliko je ovaj zadatak bio izazovan?
– Pa, iskreno, žao mi je što nije bio izazovniji. Znate, mi glumci smo velika deca sa doživotno zagarantovanim sindromom „Petra Pana“, tako da kad dođemo na ta preskupa igrališta kao što su filmski setovi, očekujemo da se navozimo motora, aviona, glisera, pucamo iz svih oružja, a sad nam je CGI oduzeo to zadovoljstvo.
Iako je radio mnogo toga kao producent, scenarista i reditelj, Lisinca ovdašnja publika najviše zna po hit filmu „Toma“, dok je Mazuranu ovo dugometražni debi. Da li je rad sa rediteljskim tandemom bio drugačiji?
– Tandemi su dobra stvar kada ljudi dele zajedničku viziju i strast, jer se onda večno nadopunjuju. I bilo je uživanje biti uvučen u njihovu opsesiju i gledati ta dva ludaka iz potpuno različitih univerzuma, jer vam nije jasno kako su se spojili.
Ova akciona naučno-fantastična avantura prikazuje se u nekoliko stotina američkih bioskopa od 13. marta. Koliko je to značajno, ne samo za vas i ostale glumce s ovih prostora, već i za našu kinematografiju?
– Značajno je, kako nije značajno…
Isticali ste često kako niste čovek koji ume i voli da čeka, te da radite sve što možete. No, koliko je danas teže nego kada ste počinjali i možete li da radite u Srbiji?
– Neverovatno, ali što teža vremena, to više posla.
Najviše volite svoj posao i ne biste voleli ništa drugo da radite. Ipak, u teatru vas trenutno nema, dok smo vas nedavno gledali u filmovima „Karmadoni“ i „Mačji krik“. S obzirom na smanjena izdvajanja za kulturu i činjenicu da Filmski centar Srbije nije raspisao konkurse, deluje li vam budućnost neveselo?
– Deluje mi depresivno. Ne zaboravite da, posle toliko godina tradicije, nemamo FEST, BITEF, Filmske susrete u Nišu, EXIT… Nadam se da će novi direktor Filmskog centra Srbije Jakov Petrović uspeti da izdejstvuje novac da se konkurs ipak održi.
Dugo upozoravate da je kultura važna, a da je vlast ne vidi kao prioritet. Kako se umetnik oseća u takvom društvu?
– Da se razumemo, ne bih da zvučim defetistički ili dekadentno, ali da li je situacija u kulturi ikada istinski bila drugačija? Prava kultura je borba za opstanak. Kultura nastaje uprkos vlastima, a ne uz njihov patronat. Ovo je vreme u kome se čisti oružje.
Pre nekoliko godina rekli ste da u ovakvoj Srbiji ne želite da živite još dugo. Da li danas razmišljate o odlasku?
– Ne. Uspevam da živim u svojoj državi. U kojoj sam ja predsednik i parlament. I svi građani su zadovoljni.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
