Solistički koncert pijaniste Ukia Ovaskainena u Galeriji SANU

Uki Ovaskainen već više od dve decenije živi i stvara u Beogradu, a uspešnu karijeru soliste i kamernog muzičara gradi širom sveta, što mu ne smeta da često nastupa kao klavirska pratnja kako afirmisanim srpskim umetnicima tako i mladim muzičarima, posebno u Galeriji SANU.

Uki Lauri Aleksi Ovaskainen, kako glasi puno ime ovogodišnjeg dobitnika Nagrade „Stanojlo Rajičić“, koja se jednom godišnje dodeljuje u znak sećanja na ovog kompozitora, akademika i osnivača koncertnog programa Galerije SANU, rođen je 1975. u finskom gradu Espoo, u blizini Helsinkija.

Klavir je počeo svira sa pet godina, a prvi nastup imao sa 11 godina.

Studirao je na Muzičkoj akademiji „Sibelijus“ u Helsinkiju, na Kraljevskom danskom konzervatorijumu u Kopenhagenu u klasi profesora Hozea Ribere, i na solističkom odseku Visoke škole za muziku i scenske umetnosti u Hanoveru kod čuvenog Matija Raekalija.

Usavršavao se kod poznatih umetnika i pedagoga kao što su Pnina Salcman, Andraš Šif, Emanuel Krasovski, Čarls Rozen, Jali Vagman, Fu Cong…

Pobednik brojnih muzičkih tačmičenja i učesnik na evropskim festivalima, Ovaskainen je na Kraljevskom danskom konzervatorijumu u Kopenhagenu izveo svojevrsni „recitalski maraton“ – osam koncerata sa različitim programom u roku od 11 dana.

Sa čuvenim finskim horom „Tapiola“, čiji je član i pijanista, imao je više od 200 koncerata širom planete.

Aktivan je i kao umetnički organizator turneje kamerne muzike u Danskoj koji nosi njegovo ime, a pojavio se na i filmu u ulozi korepetitora baleta „Kirov“ u „Beloj vrani“ Rejfa Fajnsa.

Od 2001. radi na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao samostalni umetnički saradnik na katedri za gudačke instrumente.

Zvanični je klavirski saradnik na Međunarodnom takmičenju Muzičke omladine u Beogradu, a pedagoškim radom bavi se i u okviru organizacije „ArtLink“.

Ovaskainen je u Beograd stigao zapravo kao srpski zet.

Svoju suprugu, pijanistkinju i pesnikinju Tatjanu Simonović upoznao je na studijama u Kopenhagenu, gde su studirali i u istoj klasi.

Radi zbližavanja srpske i finske kulture oni su 2014. zajedno preveli na srpski jezik finski nacionalni ep „Kalevalu“, koji je u ilustrovanom izdanju objavila izdavačka kuća Tanesi.

Njihova deca se takođe bave muzikom – sin je violončelista, kći violinistkinja i sopran sa kojima Uki Ovaskainen sve češće deli muzičku scenu.