Spremaju nam se novi ratovi i sukobi 1Foto: Radovan Baja Vujovic

U komadu, glavni junak Dino je ostareo čovek koji se, poput duha sa velikom crnim koferom, nakon nekoliko decenija vraća u Sarajevo. Njegovim reminiscencijama na odrastanje, ljubav i ideale, nadograđuje se i konstruiše nova naracija sa mnoštvim metafora, kojima se naslućuju nedavne ratne strahote u tom gradu.   

Komad, čija je scenografija sva od kofera, zamišljen je da se igra na maloj sceni, na kojoj su zajedno glumci i publika, pa je gledalac tokom užičkog izvođenja na velikoj pozornici i u velikoj pozorišnoj sali, daleko od glumaca, svakako bio zakinut za doživljaje neposredne pozorišne intime. No, po reakciji  publike, glumci su se prilagodili i uspešno uklonili tu barijeru.      

Reditelj Kokan Mladenović je naveo da se tokom pripreme predstave nije govorilo o kultnom filmu Emira Kustrurice, za koji je reako da je „jedan od međaša u filmskoj umetnisti bivše Jugoslavije“.

„Nas je zanimalo to kako se, nakon decenija, povratkom ostarelog Dina u Sarajevo, u grad koji ne postoji, u zemlju koja ne postoji, iznova konstruiše priča od sećanja na bivšu zemlju, bivšeg sebe i na najveću ljubav sopstvenog života. Taj dominantni subjektivni kadar, bio je veliki otklon od filma i nije bilo potrebe da se takmičimo i pravimo paralele, već smo pokušali da konstruišemo svoju poetiku i da predstava progovori autentičnim jezikom“, kazao je Mladenović.

Uz podsećanje na to da je „nad Sarajevom izvršen zločin, ali i zločin nad našim životima“, on je kazao da je potrebno da se suočimo sa prošlošću.  

– Sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije nije moglo da nas ne odredi, ne promeni i ne osenči naše živote, koji su bili mnogo srećniji i iskreniji u vreme one zemlje, nego u vreme ovih, kako ih zovem, prinudnih zemalja. To je senka našeg zajedničkog života. Ne vraća se samo Dino, vraćamo se i ja i vi. To je pokušaj da, od krhotina sopstvene mladosti, idela i svega drugoga, shvatimo šta nam se dogodilo i da pokušamo da podvućemo crtu ispod nečega što se, bar na emotivnim nivou, ne može podvući zauvek“, dodao je reditelj.    

Navodeći da nije moguće uspostvljati nove vrednosti i ići dalje, dok se ne suočimo sa strahotama iz prošlosti, Mladenović je ocenio da „živimo u kontinuiranoj prošlosti“.

„Kroz čitavu našu noviju istoriju vrtimo se poput glupog psa, koji juri sopstveni rep. Nijedan narod na prostoru bivše Jugoslavije nije pokazao volju da se suoči sa sopostvenim udelom u nesreći koja nam se dogodila. Kada pogledate nacionalističke vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni, to je identična retorika iz devedestih godina. Spremaju nam se novi ratovi i sukobi, jer nismo počistili za sobom ni 1945. godine i stalno izbegavamo da podvučemo realnu crtu ispod svoje istorije i da platimo svoje račune. Živimo istoriju na veresiju, a to nam dođe mnogo skuplje, nego da smo platili na vreme“, kazao je Kokan Mladenović.

Večeras će publika gledati „Tartifa“, autorski projekat Igora Vuka Torbice po  motivima Molijerove drame, u izvođenju glumaca SNP Novi Sad i NP Sombor. 

Vreme bez ideologije i ideala

„Za sto godina od Oktobarske revolucije ništa novo nije nam se ponudilo. Živimo u neoliberalnom fašizmu, koji ukida individualnost, ljude svodi na brojke i osobe koje nekome donose korist i novac. Kao što među našim političkim partijama postoje formalne ideološke razlike, iako svi znamo da je to skupina polusveta koji je alav na novac, lični interes i ličnu promociju, tako u svetu postoje formalne demokratije. Evropska unija je sve, samo ne Evropa ravnopravnih ljudi, ideala i suštinskog zajedništva. To je besramno tržište kapitala i političke moći, koje se lažno predstavlja, pogotovo nesrećnim ljudma sa našeg prostora. Nema više ni ideologije, ni ideala“, kazao je Mladenović.