Tasovac: Bah i Betoven su neobično ali zabavno društvo za Mikija Mausa

Prvi put u ovom delu Evrope i u Srbiji beogradski filharmoničari i njihov šef-dirigent Gabrijel Felc sviraće Diznijevu Fantaziju uživo. BGF dobila je pravo da prikaže i izvede kompilaciju originalnog filma Volta Diznija iz 1940. „Fantazija“ i filma „Fantazija 2000“.

– U pitanju je neprolazno remek-delo 20. veka koje je mnoge generacije uvelo u svet klasične muzike. Ne postoji bolji način da se sve generacije okupe na jednom mestu i to na pikniku u ležernoj atmosferi i podele najlepše emocije uz Beogradsku filharmoniju koja će im svirati najlepša dela simfonijske literature. Sam Dizni je rekao da su Bah i Betoven možda neobično društvo za Mikija Mausa, ali zato vrlo zabavno – i ja sam u to ubeđen – kaže za Danas direktor BGD Ivan Tasovac u razgovoru povodom trećeg beogradskog muzičkog piknika na Ušću.

* Da li se danas nekako izgubila svest o važnosti umetničkog dela Volta Diznija, na kome su odrasle i vaspitane mnoge generacije?

– Dizni je bio vizionar, stvorivši kroz Fantaziju potpuno novu formu, a to je animirani koncert. Za nas starije će to biti jedno sentimentalno putovanje u prošlost, kad smo gledali crtaće pre dnevnika i kada se okupljala cela porodica ispred televizora koji su tada imali – oba kanala. Raduje me što je produkcija koju prikazujemo kompilacija segmenata Diznijeve Fantazije iz 1940, kao i nove Fantazije 2000, zvanično nikad prikazane na našim prostorima, te će publika moći da uživa kako u klasičnoj tako i u kompjuterskoj animaciji.

* Može li se reći da je „Fantazija“ u neku ruku prirodna završnica ovogodišnjeg filharmonijskog bavljenja sa decom – projekat „Koncert za bebe“ doživeo je društvenu afirmaciju, BGF je objavila knjigu za decu „Veštica i maestro“ britanskog dirigenta Hauarda Grifitsa, koju prati i odgovarajući program… Da li je sve to deo rada na pripremi i osvajanju buduće publike?

– Osvajanje buduće publike je kontinuiran proces, jer preko dece mi edukujemo i njihove roditelje sa kojima ostvarujemo trajnu vezu. Koncert na otvorenom je događaj za sve generacije, porodice, ekipu, društva, ali će poseban ugođaj biti za klince pogotovo što smo ih pozvali da se maskiraju u omiljene Dizni junake i na taj način još više uživaju u koncertu Beogradske filharmonije. A muzički piknik je poklon za sve njih.

* Beogradska filharmonija prošlog petka završila je sezonu „Bitije ljudsko“ sa Malerom i desetominutnim ovacijama. Šta je za Vas najveći utisak upravo okončane sezone i koja iskustva smatrate posebno važnim, bez obzira što ste nekoliko meseci sve pratili iz bolnice?

– Zatvaranje sezone uz Malerovu Drugu simfoniju je bio toliko grandiozan ali i potresan događaj posle koga danima nisam mogao da se oporavim. Sto osamdeset muzičara na bini, više od hiljadu ljudi u sali koji su podelili jednu kolosalnu, kolektivnu katarzu. Felc je još jednom pokazao da je natčovek, a toliko suza ne samo u publici već i kod filharmoničara dugo nisam video. Oni su mi opet zamerili što moje suze nikako da vide, ali verujte mi, danima sam plakao u sebi od lepote onoga šta smo zajednički doživeli.

* Karte za sledeću sezonu koja je posvećena 250. godišnjici rođenja Ludviga van Betovena već su u prodaji. Osim zajedničkog nastupa BGF i Dortmundske filharmonije, koje „dele“ šefa-dirigenta Gabrijela Felca, a koje će izvesti svih devet Betovenovih simfonija, šta još publiku očekuje u toj betovenovskoj sezoni?

– Fascinira me koliko sam tek sada, posle pola veka sviranja i slušanja muzike, proučavajući sezonu 19/20. Beogradske filharmonije, u potpunosti shvatio pravu veličinu ovog genijalnog čoveka i povezao sve niti koje ga stavljaju u novi narativ 21. veka. Ludvig Van je bio prvi i jedan od najvećih pankera, posle koga više ništa nije bilo isto. Da, svi smo znali da je u pitanju grandiozna figura koja je menjala tok istorije muzike, ali ne mogu vam opisati koliko sam ga tek sada zapravo razumeo i zavoleo.

* BGF napreduje u radu sa decom, spustila se u savamalske klubove… Šta je sledeće?

– Nebo je granica, a tik ispod nova zgrada BGF upravo na mestu gde ćemo svi zajedno uživati u animiranom koncertu, na muzičkom pikniku 23. juna.

Na livadi

* Dokle se stiglo sa pripremom građenja nove zgrade BGF na Ušću?

– Završen je projektni zadatak i akustička studija, uskoro bi trebalo da se objavi konkurs za idejno rešenje nakon čijeg usvajanje sledi projektovanje i gradnja. Do tada sviramo na livadi i uživamo u muzici, a nadamo se da neće proći dugo kada će se ovi koncerti održavati na letnjoj bini nove zgrade Beogradske filharmonije u bloku 13 na Ušću.

Program

Koncert počinje tačno u 20.30, a kapije za piknik će biti otvorene tri sata ranije. Pored centralnog, ogromnog ekrana, biće obezbeđena i dva bočna kako bi veliki deo publike, očekuje se 50.000 ljudi, mogao da uživa u Diznijevom animiranom remek-delu, dok filharmoničari sviraju najlepše numere klasične muzike, saopšteno je iz BGF. Kako je najavljeno, koncert će otvoriti zvuci iz Pete Betovenove simfonije, za njom slede delovi iz originalnog Diznijevog filma uz „Pastoralnu simfoniju“ istog kompozitora, segment iz „Krcka Oraščića“ Petra Iljiča Čajkovskog, „Mesečina“ Kloda Debisija uz animiranu sekvencu koja je izostavljena iz originalne „Fantazije“ iz 1940. godine. Filharmoničari će „Žar pticu“ Igora Stravinskog svirati uz animaciju iz Fantazije 2000, potom antologijski „Ples časovnika“, Amilkara Ponkijelija i „Čarobnjakovog šegrta“ Filipa Dika. Koncert će u finale uvesti prizori iz nove verzije Fantazije uz Elgarove kompozicije „Sjaj i raskoš“, Respigijeve „Rimske pinije“ i „Karnevala životinja“ Kloda Sen-Sansa.

Među pet najboljih animiranih filmova

„Fantazija“ je bila treći dugometražni animirani film Voltera Volta Diznija (1901-1966), američkog crtača i jednog od najpoznatijih svetskih producenata pokretnih slika, režisera, scenariste i animatora. Pojavila se početkom Drugog svetskog rata, što je tada umanjilo njen uspeh na bioskopskim blagajnama, mada vremenom stekla veliku popularnost. Film se sastoji od osam animiranih segmenata inspirisanih klasičnom muzikom, koju je izveo Filadelfijski orkestar sa dirigentom Leopoldom Stokovskim. Na listama Američkog filmskog instituta „Fantazija“ je 58. mestu najvećih američkih filmova svih vremena i peta između 10 najboljih animirani filmova. Zanimljivo je da su među fanovima Diznijevih filmova bili, kako se priča, čak i Hitler i Gebels, iako je njihova produkcija bila zabranjena za javno prikazivanje u nacističkoj Nemačkoj.