Telenovela i sitkom kao simulacija i svakodnevica boljeg života 1 Foto: TV Prva

Ipak sada je već više od godinu dana (tokom korone) kontinuiranog snimanja, za karantin idealnog za emitovanje, najgledanijeg sadržaja domaćeg igranog programa „Igra sudbine“.

Kao i pretprošlog vikenda, poslednje epizode serije „Tate“ jednakog kontinuiteta trajanja, iz iste produkcijske kuće. Obe fenomen, obeležile su blok primetime-a Prve televizije, kao sveukupno najgledanije na nacionalnim frekvencijama, u vremenu od 20 do 22 sati.

Šta je moguća ta „Smart“ zagonetka, ponovljenog rejtinga producentkinje Svetlane Drinjaković, nakon sličnog uspeha „Istine i laži“ (tri sezone 2017 – 2019), takođe njene produkcije. Čini se da bi to mogao biti žanrovski recept, miks sitkoma i telenovele.

Onog koji je, iako samo u osnovnoj podeli adaptacija kolumbijske TV franšize – „Novi bogati, novi siromašni“ (baš kao i „Tate“ – argentinske „Sres. Papis“) svojevrsni perpetum mobile klasika Kraljević i prosjak – Marka Tvena. U repetitivnoj estetici i dramaturgiji „Boljeg života“ našeg vremena.

Njen glavni ili jedini siže je da i bogati plaču i tako već skoro 250 od zamišljenih više no 300 epizoda. I ne toliko kao zaplet, koliko zavrzlama o rotaciji identiteta dva junaka, koji samopregorno štancuje Žarko Jokanović.

Spletke, intrige, tračevi, ogovaranja, podvala, ljubomora, veleobrti i travestija sa minimalnom scenskom šminkom tranzicijske scenografije i krimić kostimografije, permanentna je kupovina vremena trajanja radnje i pažnje gledalaca.

Ceo serijal je na nivou recepcije moguće gledati i kroz najavni – odjavni trejler: gledali ste – gledaćete. Pa ipak ta tzv. igra je zavodjiva i eskapistički jednostavna.

Dva glavna aktera su takoreći nova lica Stevan Piale (kao Luka Kanački) likom i glumačkim manirom, mladi Milan Štrljić, odnosno Luka Raco (kao Aleksa Ožegović) decentnan u pojavi, eks Mister i teenage zvezda.

U ogledalu slične komparacije recimo poput Žarka Radića. Njihova nazovi majka je glumački često osporavana Milica Milša, ovde u čitavom, a prevelikom spektru ženskih uloga, kako se našalio jedan kolega kritičar, uzorna kao Meril Strip.

Zla nevesta je mlada i izazovna Matea Milosavljević, najuspešniji debitant iz njene prethodne serije „Moja generacija Z“ i čija zloba i zluradost, neverovatno ali generišu simpatiju publike.

Veću negoli antipod dobra vila Olja Ljević, čiji je zapravo hendikep, mnogobrojnost sličnih, silnih sestara, kćerki i drugarica, karaktera iz serije. Jedne vrlo dobre poput Gage Mićalović ili za Zlatnu malinu katastrofične Kristine Jovanović.

Na muškoj strani kastinga vredne pomena su: dendi epizoda i debi u šestoj deceniji Vladana Savića, svedenost poput kakvog batlera iz trilera Agate Kristi – Slobodana Ćustića i vizuelna i karakterna prijemčivost Ammara Mešića koji je kao uspešna alternacija očigledno uskočio u profil iščezlog glumca Slaven Došla.

I tako na kraju dolazimo do, uprkos rekordne gledanosti, dijalektičkog problema serije, koja tako uspešna, kao da problematizuje akademski smisao, u množini postojanja Fakulteta dramskih umetnosti.

Ili jednako i percepciju ukusa televizijskog auditorijuma. Ako glumci dijalog i radnju igraju u različitim ključevima, poneko u slepstiku, drugi u skrubolu, treći po Stanislavskom, ako je dramaturgija tek franšizna periferija latinoameričkih novela, a serije decenijski duopol režije Mihaila Vukobratovića i Stanka Crnobrnje („Tate“) onda dođavola.

Ipak sa gledanošću „Igra sudbine“ zaslužuje rispekt, možda i bioskopski blokbaster izazov kao premontirana short cut – digest verzija, jer je zaista drugačije, kompletnu nemoguće ispratiti.

Telenovela i sitkom kao simulacija i svakodnevica boljeg života 2
Foto: TV Prva/Aleksandar Krstović

Tate

Iako je ova serija bila tzv. warm up odnosno predgrupa „Igri sudbine“, koja rezerviše Prvu televiziju i sprečava gledaoce u migraciji na druge kanale, njene dve polusezone i 180 epizoda nisu za potcenjivanje, niti uopšte tako loše.

U istoriji naše TV kinoteke, postojala je slična dramaturška postavka, „Ceo život za godinu dana“ – (1971, Milo Đukanović, Vladan Slijepčević, scenario Aca Popović) u kojoj su četiri bračna para igrali: Zoran Radmilović i Ljubica Sokić, Bora Todorović i Milena Dravić, Ljubiša Samardžić i Maja Čučković i Slobodan Aligrudić i Tamara Miletić.

To je bio prvi urbani sitkom o svakodnevici srednje klase postale u socijalizmu. Tek decenijama kasnije Gorčin Stojanović će pokušati Lisicama, pa serijom „Ono kao ljubav“ da sledi uzor ženske raspodele kao glavnih uloga iz globalno popularnog „Seks i grad“. Sada smo dobili kako je i rečeno, argentinski adaptirani matrijarhat o četiri samohrana oca u Beogradu danas.

Međutim „Tate“ su poklekle pod teretom previše storyline-ova, premalo glumaca. Umesto jedne, one najbolje moguće, o vezi između Zagreba i Beograda kroz osvežavajućeg Filipa Juričića i simpatično drugačiju (na sličan način mlade Mire Furlan) Tamare Radovanović, dobili smo pregršt likova i buljuk dece. Štaviše Milan Kalinić npr. kasnije neće uopšte supstituisati Juričićev šarm, a o stvarnom deficitu slobodnih glumaca u domaćoj serijskoj hiperprodukciji, sem Filipovog angažmana govori uloga tašte za Katarinu Žutić!?!

Napokon Andrej Šepetkovski odavno zaslužuje veći prostor, dokazao se sličnom ulogom i u novogodišnjem programu RTS-a, dok su Miljan Prljeta i Branko Janković ipak bolji na malom prostoru dobre epizode nego klišea ili nedorečenosti glavne uloge.

Za kraj utiska, „Tate“ i „Igra sudbine“, sem što su za ne verovati ne-Telekom produkcija, visoko drže standard naslovne muzičke numere kao svog audio identiteta: Marija Šerifović (Prijatelji), odnosno Dado Topić (Igra sudbine). Po njima ćemo ih i pamtiti.

close
Telenovela i sitkom kao simulacija i svakodnevica boljeg života 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.