Tomislav Karadžić (Grafoprint) o novoj verziji edicije „Nikad robom“: Mirko i Slavko su uspomena na bezbrižno detinjstvo

Ove, 2026. godine, Grafoprint iz Gornjeg Milanovca izdao je prvu svesku nove edicije „Nikad robom“, sa epizodama Mirka i Slavka.

Tomislav Karadžić, direktor ove izdavačke kuće, rekao nam je nešto o značaju te edicije tada i sada, kao i u trenutno aktuelnoj izložbi o stripu u „Dečjim novimama“, koja je otvorena do 5. aprila u Gornjem Milanovcu.

Otkud to da ste ove 2026. godine počeli sa izdavanjem nove verzije edicije „Nikad robom“?

– Jednom smo morali da izdamo novu verziju edicije „Nikad robom“ u novom ruhu, prilagođenom današnjem vremenu i kolekcionarima stripova. Edicija je planirana skoro jednu deceniju. S obzirom da smo štamparija i izdavač iz Gornjeg Milanovca, postojala je prirodna veza sa „Dečjim novinama“, tako da su se mnogi interesovali pitajući nas da li će ikad biti objavljeni stripovi edicije „Nikad robom“.

Da li planirate da izdate sve epizode „Mirka i Slavka“? Da li čitaoce očekuju i drugi stripovi iz „Nikad robom“, kao što su Tajanstveni vitez i Dabiša?

– Planiramo i drugu svesku stripa o Mirku i Slavku, a u zavisnosti od interesovanja možda i sve epizode. Trenutno ne planiramo druge naslove stripova edicije „Nikad robom“.

Ova edicija je prvi put pokrenuta pre više od 60 godina i po mnogima je označila prelomni trenutak u razvoju „Dečjih novina“. Šta je ono što je bilo toliko značajno u tom trenutku 1963. godine?

– U tom trenutku te 1963. godine jedan od razloga popularnosti „Mirka i Slavka“ je i tadašnja društveno-politička klima. Sam strip je bio u okviru tadašnje društvene ideologije, a pri tom je pogođen način približavanja deci, gde su mogla da se poistovete sa glavnim junacima, uvek najhrabrijim i najmudrijim. A osim toga, ti mali junaci su bili deca naših krajeva.

„Mirko i Slavko“ bi se zbog nekih aspekata mogli smatrati arhaičnim danas, ipak ovakva reizdanja obično se brzo razgrabe. Mislite li da je nostalgija ključni faktor u tome, ili pak želja za očuvanjem istorije devete umetnosti?

– U svakom slučaju razlog izdavanja ovo stripa je nostalgija, a ona je u ljudima različitog životnog doba. To je uspomena na bezbrižno detinjstvo, gde su mogli da se poistovete sa malim herojima.

Možemo reči da su „Dečje novine“ u svom zenitu bile najveći izdavač stripa u SFRJ, o čemu govori i aktuelna izložba u Muzeju rudničko-takovskog kraja. Kako najpreciznije možemo to da predstavimo današnjoj publici, koja nikad ne može da doživi taj trenutak?

– Nestanak „Dečjih novina“ je veliki gubitak za našu kulturu. Njihova izdanja su bila vezivno tkivo mnogih generacija, a i pun pogodak za mentalitet naših ljudi. Svojim izdanjima „Dečje novine“ su pratile odrastanja mnogih generacija od stripa, „Džuboksa“ i do ozbiljnih naslova knjiga. Da napomenem,u to vreme nije bilo interneta i društvenih mreža, sve informacije smo dobijali čitanjem stripova, časopisa i knjiga.

Izložba u „Muzeju rudničko-takovskog kraja“ je pun pogodak, spašavanje od zaborava nemerljivo značajne misije „Dečjih novina“.

Nadajmo se da će ona obići mnoge gradove Srbije, a i bivše Jugoslavije, vraćajući nas u vreme kad su drugarstvo i topao ljudski odnos bili najvažniji. Nostalgija ostaje da živi svoj večiti život. Imamo čega da se sećamo.