Jelena Prljević/Foto: Nenad Kovačević„Blokade su vid borbe i jasan stav o tome da moramo da stanemo i da se preispitamo kuda idemo i kakvu budućnost želimo sebi, svojim bližnjima, a pre svega – generacijama koje dolaze“, kaže za Danas Jelena Prljević, mlada vizuelna umetnica, koja gradi međunarodnu karijeru i živi na relaciji Ljubanje – Užice – Njujork.
„Zaboden kramp u Gornjim Nedeljicama, sutra je zaboden kramp u mom selu“, dodaje naša sagovornica, koja je trenutno na porodičnom imanju u užičkom selu Ljubanje, a subotom se pridružuje Užičanima u blokadama saobraćajnica.
Kako vidite aktuelne proteste?
– Oni su neophodno sredstvo podrške, pre svega, ugroženom narodu koji se na svojim imanjima bori sa multinacionalnim korporacijama, a šire to je borba za sveukupan ekološki opstanak i pravdu. Pored Rio Tinta, tu su borski i kolubarski baseni u čijoj blizini ljudi, usled proširenja kopova, žive u krajnje nehumanim uslovima. Tonu im i pucaju kuće, a ne bivaju adekvatno evakuisani. Upada se u njihove domove, procenjuje se i ugrožava imovina koju su stekli mukotrpnim radom. Državljani i državljanke ove zemlje žrtve su manipulativnog zakona o eksproprijaciji, koja je u interesu privatnih i inostranih kompanija.
Zbog čega učestvujete u blokadama?
– U galeriji „FiveMyles“ u Njujorku u toku je izložba „Povlačenje linije“ koja, između ostalog, referiše i na konflikte. U okviru izložbe se može videti animirani film „Sestrinstvo“, autorski projekat baziran na priči „Kuća na četiri vode”, napisanoj u saradnji sa mojom sestrom. Tom izložbom umetnici razmatraju važnost povlačenja granica, kako ličnih, tako i onih koje se tiču i političkih konflikata. Velika mi je čast da sa svojim sugrađanima, drugarima iz srednje i osnovne škole, u gradu u kom je počeo moj umetnički angažman, učestvujem u solidarnom povlačenju crte s ciljem da se spreči dalje oduzimanje prirodnih resursa Srbiji i da se sačuva njeno dostojanstvo. Primera radi, zagađenje vazuha u Užicu je na kritičnom nivou i činjenica da je znatno povećan procenat užičke dece koja imaju problema sa respiratornim organima za mene je dovoljan razlog da i sa ulice ukažem na zabrinutost i potrebne promene u radu nadležnih institucija.
Kako komentarišete zahteve demonstranata?
– Prvobitni zahtevi su bili komentar na protivustavne izmene zakona o eksproprijaciji i referendumu i narodnoj inicijativi. To je početna pobeda pobunjenih građana i građanki u odbrani prava, koja su nam bila oduzeta. Sramno je i nedopustivo to što vlast tvrdi da je usvajanje tih zahteva odgovor na probleme ljudi u Jadru, jer je to apsolutno poništavanje građanskog bunta na ulicama Srbije.
Mislite li da se blokadama mogu ostvariti zahtevi?
– Državu čini narod, a ne vlast. Na ulici smo ujedinjeni. Godinama su ljudi u Srbiji “trovani” istinom, koju je plasirala kompromitovana partijska elita, i sada je vreme za promene. U reakciji vlasti se prepoznaje strah od ujedinjenja naroda, koga su godinama pokušavali da posvađaju i oteraju zanemarivanjem potreba za poboljšanjem standarda i uslova života u ovoj zemlji. Mnogi su, poput mene i moje porodice, otišli. Ipak, ono čemu se ova vlast nije nadala jeste da odlazak ne isključuje povratak. O tome svedoče mnogobrojni skupovi podrške blokadama u Srbiji od naših sunarodnika širom sveta. Jasna je poruka o tome da ljudi u inostranstvu vide život u Srbiji isto onako kako ga vide ljudi u dolini Jadra, u Dobrinji i na Homoljskim planinama. Kada je u pitanju borba za goli opstanak, za zemlju, vazduh i vodu, svet postaje veoma mali. Ako se ne potrudimo da spečimo to da se u Srbiji ne uništi nijedan ljudski život, bićemo i dalje prepušteni volji aktuelne vlasti, koja sve nas posmatra kroz ekonomsku statistiku.
Kako ocenjujete reakciju vlasti prema učesnicima protesta?
– O tom tretiranju ljudi kao brojeva, govore i besramni upadi policije, bez naloga, u domove ljudi širom Srbije u jutarnjim časovima, pre protesta. Ta vrsta zastrašivanja i neustavnog korišćenja ličnih podataka građana, o čemu govore i policijske prekršajne prijave, jer su iskazali građansku neposlušnost, koja je ustavom zagarantovana, apsolutno je nedopustiva. Vidljiva solidarnost i pomoć udruženja građana da se niko od kažnjenih ljudi ne oseća da je sam u ovoj nepravdi, ukazuje na to da smo na pravom putu u borbi za svetlo za sve nas.
Od Užica do Njujorka
Jelena Prljević je rođena 1990. u Užicu, gde je završila Umetničku školu. Diplomirala je slikarstvo na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, a master studije je završila na School of Fine Arts, Univerziteta u Konektikatu, SAD. Koosnivačica je umetničke platforme i transnacionalnog kolektiva HEKLER, koji okuplja umetnike i umetnice i radnike i radnice u kulturi širom sveta. Osim na samostalnim izložbama, radove je izlagala na više nacionalnih i internacionalnih grupnih izložbi i festivala. Dobitnica je The Elizabeth Greenshields Foundation Grant Award (2017) u Montrealu i drugih nagrada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
