Sofija Bunardžić/Foto Nenad KovačevićKada se spoje prastara grnčarska tehnika i umeće savremenih umetnika nastaju umetnička dela koje sublimišu kulturno nasleđe i naše vreme, pa se u tom tananom odnosu stvaraju neočekivane, raznorodne, kompozicijski i likovno zanimjive forme.
To je moguće videti na izložbi radova nastalih na 26. Međunarodnoj koloniji umetničke keramike „Zlakusa“, koja je otvorena sinoć u Gradskoj galeriji Užice.
Postavku čini šezdesetak eksponata, različitih formi, dimenzija i likovnih izraza, koji su plod kreativnosti dvanaest umetnika, od kojih su četvoro iz Nemačke, Češke i Slovenije i osmoro iz Srbije.
Kolonija je održana od 8. do 18 avgusta, uz podršku Ministarstva kulture i Grada Užica. Međutim, zbog protivepidemijskih mera, umesto u grnčarskim radionicama u Zlakusi, selu kod Užica, poznatom po majstorima – grnčarima, umetnici su stvarali u prostoru nekadašnje kasarne.
I umetnika iz inostranstva je ove godine bilo manje, nego ranije, jer su mnogi otkazali dolazak, upravo zbog pandemije virusa korona.
– Morali smo da se pridržavamo svih protivepidemijskih mera. To je, između ostalog, zahtevalo i veći prostor za rad, kako bismo poštovali ograničenje o fizičkoj distanci. Zbog toga nije bilo moguće da umetnici, što je uobičajeno za našu koloniju, rade u grnčarskim radionicama u Zlakusi, da borave u seoskim domaćinstvima, već su radili u nekadašnjoj kasarni“, objašnjava za Danas Sofija Bunardžić, akademska slikarka – keramičarka iz Užica, koja je pre 26 godina pokrenula koloniju i koja je više puta nagrađivana za svoj rad i tu manifestaciju.
– Iako nije bilo mogućnosti da umetnici iz inostranstva doputuju u većem broju, bilo nam je važno da se održi kontinuitet kolonije – objasnila je naša sagovornica.
Ipak, dodaje, oni koji su došli, posetili su radionice grnčara u Zlakusi, gde su savladali specifičnu i staru tehnologiju izrade predmeta od keramike.
Posebnost same tehnike „Zlakusa“ je u tome, podseća naša sagovornica, što se glina meša sa mineralom kalcita i oblikuje na drvenom točku, kao što se to radilo u davnoj prošlosti.
Nakon toga, radovi se prirodno suše, na vazduhu i, umesto u keramičkim pećima, peku se na otvorenoj vatri, na temperaturi od 600 do 700 stepeni.
Tu grnčarsku tehniku majstori u Zlakusi koriste vekovima, a učesnici kolonije je primenjuju u oblikovanju savremenih umetničkih dela.
– Bez obzira na epidemijska ograničenja, učesnici su bili oduševljeni načinom rada, prostorom i atmosferom. Za našu koloniju se zna u svetu i, tokom cele prošle godine, mnogi umetnici su bli zainteresovani da dođu ali, nažalost, zbog pandemije to nije bilo moguće – navodi Sofija Bunadžić.
Dodaje da je u dosadašnim kolonijama učestvovalo 380 akademskih umetnika iz 34 zemlje, dvadesetak likovnih kritičara i nekoliko umetničkih fotografa.
– Neki od uglednih domaćih umetnika, koji su učestvovali u koloniji, predlagali su da formiramo centar za keramiku u nekadašnjoj kasarni u kome bi se, osim keramike iz Zlakuse, predstavile i druge keramičke tehnike, koje bi bile dostupne deci, građanima i svim umetnicima. Nadam se da ćemo tu ideju ostvariti u dogovoru sa lokalanom samoupravom – poručila je Sofija Bunardžić.
Osim izložbe radova sa ovogodišnje kolonije, koja se može pogledati narednih dvadesetak dana u Gradskoj galeriji, dela nastala na prethodnoj, jubilarnoj koloniji biće izložena od večeras u galeriji Reflektor, u nekadašnjoj kasarni.
Zbog epidemijskih neprilika, dela sa prošlogdišnje kolonije, koja je protekla bez učešća inostranih umetnika i koja je, umesto u redovnom terminu u avgustu, održana sredinom oktobra, objašnjava naša sagovornica, nisu bila ranije dostupna likovnoj publici.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Kolonija oživela stari zanat
Osim kulturnog značaja, kolonija je zaslužna i za obnavljanje starog grnčarskog zanata u Zlakusi. Naša sagovornica podseća na to da se u tom selu, kada je kolonija pokrenuta, svega nekoliko ljudi bavilo grnčarskim zanatom, a danas se njime bavi četrdesetak porodica. Inače, zlakusko lončarstvo, prošle godine, UNESCO je upisao na svoju listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta.
I žene postaju grnčarke
– Među grnčarima u Zlakusi su i dve žene, koje su izuzetne u tom zanatu. Nekada nije bilo uobičajeno, niti poželjno, da se žene bave grnčarstvom, ali danas su one barabar sa muškarcima grnčarima i doprinose egzistenciji svojih porodica – ističe Sofija Bunardžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
