Foto: Ana Milošević/DanasU užičkom Istorijskom arhivu otvorena je izložba „Sarajevo i Užice – istorija neraskidivih veza“ kao rezultat saradnje Arhiva Bosne i Hercegovine i užičkog Arhiva. Autor izložbe je Danijela Mrda, direktorka Arhiva BiH, a koautori Merima Serhatlić – Agarević, Sandra Biletić i Siniša Domazet.
“Značaj ove izložbe ogleda se u kontekstu oživljavanja istorijskih sadržaja koji upućuju na duboke istorijske veze dva grada, ali i uspostavljanje novih veza našeg naroda sa obe strane reke Drine”, poručeno je na otvaranju izložbe u Istorijskom arhivu u Užicu.
O tim vezama svedoči poklon koji je užički Istorijski arhiv dobio od prijatelja sa druge strane Drine, karta sa ucrtanim školama iz perioda Drinske banovine.
Izložba je otvorena tri nedelje i naći će se u okviru manifestacije Noć muzeja.
Postavku čini 26 panoa raspoređenih u tematske celine, koje upućuju na istoriju i svakodnevicu dva grada. Većina dokumenata je iz perioda Drinske banovine, a prvi put su prikazani u Užicu, u kome slikovito pričaju o privredi, prosveti, saobraćaju, zdravstvu, delatnostima raznih udruženja i migracionim kretanjima.
Prema rečima recenzenta izložbe i dekana Filozofskog fakulteta Dragana Mastilovića, posetioci užičkog Arhiva u toku naredne tri sedmice mogu pogledati dokumentovane priče o užičkoj fabrici oružja i municije, vodenici na Đetinji, instalaciji električne rasvete u banovimskom rasadniku u Čajetini, izgradnji pravoslavne crkve u Jelen Dolu i Šljivovici, bioskopima, užičkom Domu narodnog zdravlja i Dispanzeru za tuberkolozu, građanskim srednjim stručnim školama.
“Tu je i lična priča domaćina Milinka Simovića iz Užica kome su oduzeli 1000 litara rakije. Posebna vrednost izložbe je u tome što pokazuje običnog čoveka u istorijskom trajanju što je retka pojava u istoriografiji”, istakao je Mastilović.
Značajan deo postavke posvećen je periodu prve zajedničke države Južnih Slovena, kada su se Sarajevo i Užice našli u istoj državi, kada je Drina prestala da bude granica između dva dela istog naroda.
Autorka izložbe i direktorka Istorijskog arhiva BiH, Danijela Mrda, istakla je da o povezanosti naroda na dve obale Drine svedoče priče o ushićenju sa kojim se čekao voz Ćira na Bistriku, kada su stizali užički trgovci sa kajmakom i drugim tradicionalnim proizvodima.
“Kartu Drinske banovine sa ucrtanim školama poklanjamo užičkom Arhivu. Ona se prvi put može videti ovde, jer iz našeg Arhiva njena kopija nije prikazvina i izlagana, rekla je Mrda.
Direktor Istorijskog arhiva u Užicu, Željko Marković, istakao je da je reč o postavci koja je dar Istorijskog arhiva BiH, između ostalog, zato što je prilagođena Užicu.
“Jedno vreme je i Užice bilo centar Uprave Dinske banovine, kada je stvorena Nezavisna država Hrvatska, sve do stvaranja Nedićeve Uprave. Drinska banovina nas na poseban način veže, istakao je Marković.
Zamenik gradonačelnice Užica Dragoljub Stojadinović, koji je otvorio izložbu, podsetio je da je Sarajevo, po kilometraži, na istoj udaljenosti od Užica kao Beograd.
“Mnogi Užičani su se školovali u Sarajevu, drugi decenijama održavaju poslovne kontakte, a tu su i oni koji imaju rodbinu i prijatelje u gradu na Miljacki. Činjenice nepobitno pokazuju da nam je istorija u velikoj meri zajednička i da opstanak dugujemo, imeđu ostalog, uzajamnoj podršci i razumevanju naših naroda, rekao je Stojadinović.
Ovu postavku je u Užicu moguće pogledati u toku naredne tri sedmice, nakon čega će biti postavljena u Bihaću na Međunarodnom savetovanju arhivskih radnika, a zatim i u Bajinoj Bašti i u Čajetini.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
