Večno aktuelna priča o malograđanštini: Premijera komedije Ežena Labiša „Kasica-prasica“ u NP Priština sa sedištem u Gračanici

Prva repriza komada najavljena je za sutra u Domu kulture „Stari Kolašin“ u Zubinom Potoku.

– Grupa zgubidana, dovoljno lukavih da žive od tuđeg rada, živi u malom mestu i kao glavni društveni događaj imaju igranje karata subotom. Skupljaju novac od uloga i premije i planiraju da sa njim učine nešto krupno od ‘opšte koristi’. To krupno se, kad se novac izbroji, pretvori u gomilu sitnih interesa. Jel vam poznato to iz naše društveno-političke stvarnosti? Labiš je u ovom svom vodvilju iz 1864. sočno i duhovito isheklao likove koje glumci i 150 godina kasnije sa uzbuđenjem igraju na scenama širom sveta, a publika se smeje malograđanštini, neobrazovanosti, mitomaniji i sebičluku, baš kao da je to o ‘tamo nekima’, a ne o ‘ovde, nama’ – kaže pred premijeru Ksenija Krnajski.

To je njena prva saradnja sa NP Priština, a zajedno sa Goranom Stojčetovićem stoji i iza scenogarfskih rešenja.

Osim njih dvoje, u autorskom timu su: kostimografkinja Selena Orb, kompozitor Vladimir Petričević, dok su za scenski pokret i dizajn svetla zaduženi Isidora Stanišić i Radomir Stamenković.

U predstavi igraju: Bojan Stojčetović, Aleksandra Cucić, Milica Burazer, Branko Babović, Nemanja Janičić, Tamara Tomanović, Nikola Stanković, Rade Maričić, Jelena Orlović, Nikola Đorđević i Nebojša Đorđević.

Komedija-vodvilj u pet činova “Kasica-prasica“ prvi put izvedena je u pariskom pozorištu Pale-Rojal 22. februara 1864, a njen pisac Ežen Labiš (1815-1888) smatra se ne samo najveselijim nego i jednim od najpopularnijih francuskih komediografa 19. veka.

Odrastao u buržujskoj porodici i školovan za pravnika, pisanjem za pozorište počeo je da se bavi protiv volje svoje porodice, mada je stekao veliki uspeh.

Njegovi komadi bili su farse smeštene u buržujski milje, koji je sam nazivao „zlatnom sredinom između heroja i zlikovaca“.

Usprkos uspehu na pozornici, kao „pravi“ književnik priznat tek kad se povukao na seosko imanje i svoje drame objavio u knjiškom obliku 1879. da bi sledeće godine postao član Francuske akademije.

Kao autor podigao je vodvilj na najviši nivo i učinio slavnim ovaj nedovoljno cenjen komički žanr koji je vremenom pretvoren u zaštitni znak francuskog pozorišta.