Velikanke srpske kulture i znamenite Srpkinje 1Foto: Promo

Nedavno otvorena izložba “Velikanke srpske kulture” u Domu Jevrema Grujića formalno nema nikakve veze sa edicijom za decu “Znamenite Srpkinje iz pera književnica” izdavačke kuće Pčelica, mada su se izdavačka kuća iz Čačka i autorski tim postavke u Beogradu idejno našli na istom zadatku – čuvanju sećanja na važne žene srpske prošlosti koje su svojih delima i životom ostavile trajni trag u formiranju nove srpske države – njenog društva i kulture.

Izložba “Velikanske srpske kulture” je, prema rečima autorskog tima postavke, “tek početak dugotrajnog putovanja, motivisanog vizijom da se kulturna istorija Srbije, u godinama koje dolaze, dalekosežno osvetli iz ženskog ugla”.

Izbor od 18 velikih žena važnih za srpsku kulturnu, društvenu i celokupnu istoriju, čija dela, lični predmeti, fotografije, knjige, rukopisi, prepiske i druga dokumenta čine postavku, našao u prirodnom okruženju – umetničkoj muzejskoj kolekciji Doma Jevrema Grujića sa više od 400 umetničkih predmeta, sakupljanih tokom dvovekovne tradicije jedne od najuglednijih diplomatskih porodica u Srbiji, što zaokružuje zajednički projektni narativ direktora Doma Branke Conić, Gordane Bekčić iz Kancelarije za kulturnu diplomatiju i istoričara umetnosti Ružice Opačić.

– Cilj ove izložbe je da znamo, zapamtimo te velikanke i da prepoznamo borbu i pomak koji su napravile ne samo kada je reč o položaju žena u srpskoj kulturi i društvu. Najveća inspiracija za ovu temu bile su žene koje su bile stubovi porodice ove kuće – supruga Jevrema Grujića Jelena Grujić, njihove ćerke Mirka Grujić i Stana Ćurčić, Mejbl Grujić, Milena, Jelena, Milica Milojević, Mileva Naumović… Sve one bile su prve u nečemu, ali i velike humanitarke našeg naroda koje stvarale modernu srpsku državu rame uz rame sa velikanima naše kulture i istorije. Naravno, tu su, kao inspiracija, i umetnice koje su bile prijatelji kuće Grujića – kaže za Danas Ružica Opačić, autorka postavke.

Prema njenim rečima, postavka obuhvata vremenski raspon od 180 godina – od 19. do praga 21. veka i kroz taj period prati kako su istorijski događaji, ekonomske, kulturne i društvene prilike uticale na razvoj, razmišljanja, stvaralaštvo ovih 18 važnih žena iz srpske prošlosti od Milice Stojadinović Srpkinje do Desanke Maksimović i Soje Jovanović.

– Ono što je zajedničko svim ovim ženama, osim što su povezane međusobno, u zavisnosti od epohe u kojoj su stvarale i da li su se volele, poznavale, družile, bile profesorke, učiteljice, učenice jedne drugima – jeste njihova humanitarnost i to što su bile velike patriotkinje. Jako je važno i njihovo obrazovanje kojim su unosile raznolikost. Osnove u obrazovanju dobile su ovde, ali su većinom odlazile na više školovanje u Minhen, Pariz, Beč…, a ono što im je zajedničko jeste to da su se sve vratile u Srbiju jer su želele da novim generacijama pomognu i prenesu sva svoja znanja nesebično, kao što je petnaest institucija nama nesebično dalo predmete za ovu izložbu. Bez njih ništa od ovog ne bi bilo moguće, tako da je ova postavka veoma važna i zbog saradnje među institucijama – objašnjava Ružica Opačić.

Ko je ušao u izbor 18 “velikanki”?

U Katalogu izložbe ispoštovan je hronološki red datuma njihovog rođenja što olakšava u uvid u okolnosti u kojima su živele i stvarale.

Milica Stojadinović Srpkinja (1828-1878) je prva srpska pesnikinja i ratna dopisnica, čuvena lepotica, čija je poezija ostavila utisak i na velikog Njegoša.

Mina Karadžić Vukomanović (1828-1894), kći Vuka Stefanovića Karadžića, bila je slikarka, prevoditeljka i inspiracija pesnika Branka Radičevića.

Poleksija Todorović (1848-1939), kći Matije Bana, prva je srpska slikarka koja oslikala crkveni ikonostas.

Draga Ljočić (1855-1926), prva žena doktor medicinskih nauka u Srbiji i četvrta u Evropi, prva žena upisana u beogradsku Veliku školu.

Beta Vukanović (1871-1972), Nemica koja je u Beograd došla udajom za kolegu slikara Ristu Vukanovića, sa kojim je osnovala prvu ovdašnju slikarsku školu, ima status naše najdugovečnije i najplodnije umetnice i jedne od prvih žena karikaturista u Srbiji.

Nadežda Petrović (1873-1915), slikarka koja je u Srbiju među prvima donela moderne umetničke tokove, fotograf, svoj umetnički i angažovani društveni rad završila je kao dobrovoljna bolničarka u Valjevskoj bolnici.

Isidora Sekulić (1877-1958), pisac, poliglota, diplomirani matematičar i doktor filozofije, bila je i prva žena akademik u Srbiji.

Jelisaveta Načić (1878-1955), prva žena glavni arhitekta Beograda, autorka mnogih značajnih građevina u prestonici, sa neverovatnom ličnom sudbinom.

Marija Maga Magazinović (1882-1968), prva studentkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, bila je pionir moderne igre u Srbiji – “srpska Isidora Dankan”, prva žena bibliotekar i novinar u tek osnovanom listu Politika.

Vidosava Kovačević (1889-1913) živela je samo 24 godine tokom kojih je stekla najviše umetničko obrazovanje u Srbiji tog vremena i za osam godina aktivnog stvaralaštva ostavila impresivno slikarsko delo.

Anica Savić Rebac (1992-1953), poliglota, pesnikinja, filozof, klasičar, sa 12 godina prevodila je Bajrona, prijateljica Tomasa Mana i Rebeke Vest, bila prva je žena koja je završila Srpsku pravoslavnu veliku gimnaziju u Novom Sadu i u svoje vreme bila jedina profesorka na Katedri za klasičnu filologiju Beogradskog univerziteta.

Zora Petrović (1894-1962), slikarka čiji je talenat premostio čak i posleratni ideološki odnos prema umetnosti, pa je za svoj rad dobila i Oktobarsku nagradu i Orden rada sa crvenom zastavom.

Desanka Maksimović (1898 -1993), pesnikinja, ima posebno mesto u postavci sa svojim rukopisima, pismima, ručnim satom, čuvenim šeširom, perlama…

Leposava Bela St. Pavlović (1906-2004), slikarka, profesorka, prevoditeljka, bliska prijateljica i dvorska dama kraljice Marije Karađorđević je višestruko umetnički nadaren izdanak poznate beogradske porodice Pavlovića.

Milena Pavlović Barili (1909-1945), slikarka, pesnikinja, modna dizajnerka, zauzima posebno mesto u srpskoj i svetskoj umetnosti. NJen kratak, neobičan život i veliko delo inspirisali su i čuvenog operskog kompozitora Karla Menotija.

Ljubica Marić (1909-2003) prva je žena koja je diplomirala kompoziciju u Srbiji i dirigovala Simfonijskim orkestrom Češkog radija, a njena dela izvode se širom sveta.

Ljubica Cuca Sokić (1914-2009), slikarka, učenica Zore Petrović i Bete Vukanović, čiji je slikarski izraz formiran u Parizu u vreme kad su u njemu stvarali Pablo Pikaso, Anri Matis, Žorž Brak…, bila je i profesorka FLU i članica SANU.

Soja Jovanović (1922-2002), potomak slikara Paje Jovanovića, prva srpska pozorišna i filmska rediteljka, “specijalista” za adaptaciju i ekranizaciju dela Branislava Nušića, u izbor 18 velikanki ušla je i kao rediteljka prvog domaćeg dugometražnog filma u boji “Pop Ćira i pop Spira” i prve predstave posle Drugog svetskog rata.

– Ovo naravno nije tačka nego početak, jer se ova tema ne iscrpljuje sa ovih 18 velikanki, od kojih su sticajem okolnosti većina slikarke. Kao posebne teme imamo i heroine-ratnice, žene vladara – kaže Ružica Opačić.

Ona ukazuje da je u ovoj postavci u Domu Jevrema Grujića sa statusom muzeja istorije umetnosti, kulture, diplomatije i avangarde, napravljena i kopča sa savremenim ženskim stvaralaštvom – u “Salonu za čaj” izloženi su radovi savremenih mladih umetnica u izboru galerija X vitamin, B2, Štab…

Ova izložba, koju je na otvaranju aktuelna ministarka kulture i informisanja u Srbiji Maja Gojković zbog značaj stavila u rang sa “novogodišnjim povećanjem budžeta za kulturu, Novim Sadom kao Evropskom prestonicom kulture i Čačkom, prvom Prestonicom kulture Srbije”, trajaće do 27. marta, a kao prateći programi najavljena su predavanja, pozorišne predstave, dečije radionice, autorska vođenja…

Pčelica iz Čačka je duže od dve godine u izdavačkoj priči o važnim ženama srpske prošlosti.

Ideja za pokretanje edicije „Znamenite Srpkinje iz pera književnica”, u kojoj je do sada objavila devet knjiga, pripada njenom direktoru Goranu Markoviću.

– Izdavanje i predstavljanje ove edicije najpre je bilo planirano za Sajam knjiga 2020, ali zbog okolnosti povezanih sa pandemijom u septembru te godine objavljena su prva četiri naslova: “Mesečina u koferu – Milena Pavlović Barili” Vesne Aleksić, “Gošća čarobnog kralja – Isidora Sekulić” Gordane Maletić, “Vrdnička vila – Milica Stojadinović Srpkinja” Lidije Nikolić i “Zvezda među zvezdicama – Mina Karadžić”, Gordane Timotijević. U junu 2021. objavljeno je još pet naslova: “Naša Nada – Nadežda Petrović” Olivere Nedeljković, “Priča za Lava – Mileva Marić Ajnštajn” Zorice Kuburović, “Bajka o čovečici – Desanka Maksimović” Violete Jović, “Heroina nežnog srca – Milunka Savić” Slavke Petković Grujičić i “Poziv na bis – Žanka Stokić” Gordane Vlajić – objašnjava za Danas Bojana Jovanović, urednica u Pčelici.

Iako nisu imali nikakav kontakt, izbor velikanki na aktuelnoj izložbi u Beogradu poklopio se sa šest naslova u Pčelici, jer je ovaj izdavač u konačnom izboru junakinja svojih knjiga “poveliki spisak znamenitih Srpkinja pokušao da svede na one koje su bile prve ili među prvima ili najistaknutijima u svojim zanimanjima”.

– Spoznaja o ženama i njihovim vrednostima menjala se tokom godina i vekova. Žene su, naročito u našoj sredini, bile ‘slabiji pol’ i bez obzira na svoje obrazovanje ili znanje i veštine nisu bile ravnopravne sa svojim muškim kolegama. Tek su, čini se, od druge polovine prošlog veka sposobnosti Srpkinja počele da isplivavaju i da se vrednuju. S obzirom na to da su ličnosti zastupljene u ovoj ediciji živele i delale uglavnom pre tog vremena, spoznaja o njihovim vrednostima i značaju bila je nedovoljno poznata. Verujemo da je doprinos Pčelice u upoznavanju novih generacija sa njihovim likom i delom, u smislu bitnog segmenta nacionalne kulture i istorije, veoma značajan. Ova edicija privukla je i pažnju stručne javnosti, pa je na Međunarodnom sajmu knjiga u Herceg Novom ponela Nagradu za najbolju ediciju za decu – napominje Bojana Jovanović.

Pčelicina edicija je takođe spoj prošlosti i sadašnjosti – o značajnim ženama srpske istorije pišu poznate savremene srpske književnice.

Sa izuzetkom njenog idejnog tvorca, u čisto ženskom konceptu edicije kao ilustrator svih do sada objavljenih knjiga našao se akademski slikar Igor Krstić.

U Pčelici kažu da “izbor ilustratora nije bio usko povezan sa ženskim konceptom edicije, već senzibilitetom ilustratora”, inače dugogodišnjeg saradnika ovog izdavača.

Izvan očekivanja

– Kada smo počeli sa formiranjem edicije “Znamenite Srpkinje”, bili smo svesni da će to biti jedan ozbiljan, dugotrajan i zahtevan poduhvat. Već i tada smo znali da to neće biti bestseleri, već naslovi namenjeni odabranoj publici. U tom smislu trudili smo se, u saradnji sa autorkama, da ovo budu ne samo biografske knjige u najužem smislu te reči, već romansirane biografije, prihvatljivije širem krugu čitalaca. Čini se da je taj pristup dao pozitivne rezultate, tako da je interesovanje za ove knjige unekoliko prevazišlo naša početna očekivanja, jer su knjige po sadržini namenjene zaista svim generacijama – kaže Bojana Jovanović iz Pčelice, koja je 2022. započela Nagradom “Grigorije Vozarović” Bibliteke grada Beograda za najboljeg izdavača u prošloj godini.

Muška podrška

– Kao što ova izložba ne bi bila moguća bez podrške i inspiracije za projekte potomaka porodice Jevrema Grujića i osnivača Muzeja – gospode Lazara Šećerovića i Aleksandra Conića, tako su i muškarci koji su ih okruživali naše velikanke znali da vrednuju njihov rad, podržavali njihovo usavršavanje i stvaralaštvo, a ako to nije bilo moguće, pokušavali da im omoguće obrazovanje, kao što je primer Poleksije Todorović, koja je uz svog supruga Stevu Todorovića i oca Matiju Bana uspela da postane jedna od naših prvih slikarki i da dobije formalno akademsko obrazovanje. Ni Nadeždi Petrović ni Ljubici Cuci Sokić niko nije branio da se bave slikarstvom, njihove porodice su ih podržavale – ističe Ružica Opačić.

Nove i stare žene

– Danas se primećuje angažovanje mnogih kulturnih poslenika da se skrajnute žene iz naše prošlosti vrate na pijedestal i da im se oda posthumno priznanje. Vreme će pokazati koliko se u tome uspelo, ali svakako će bar ‘u uhu’ mladih naraštaja ostati ime neke od ovih ličnosti. U vreme kada su živele, mnoge od njih su bile poznatije i priznatije u inostranstvu, pa je tako poznato da su velike slikarke Nadežda Petrović i Milena Pavlović Barili svoje prve izložbe imale van granica svoje zemlje. Kada bi živele u sadašnjosti, sigurni smo da bi bile visokouvažene, ali ne samo zbog insistiranja na rodnoj ravnopravnosti, već i zbog drugačijeg pogleda na svet i podele na muško-ženske uloge u savremenom društvu, što je donekle i odlika nacionalne emancipacije – kaže Bojana Jovanović, odgovarajući na pitanje da li se iza progesivnosti i pogleda na položaj značajnih žena srpske prošlosti može staviti znak jednakostaii sa današnjim shvatanjem ženskog pitanja, rodne ravnopravnosti i feminizma.

Na isto pitanje Ružica Opačić uzvratila je citatom iz teksta koji je Magda Magazinović objavila 1905. u Politici: “Žena danas mora pratiti život naroda i čovečanstva, pratiti postanak pojedinih društvenih pitanja, literaturu, umetnost, politiku. Mi nismo nove žene, kako nas ljudi zovu, nismo ni stare, već stojimo na raskršću jednom zamišljene gledajući svuda unaokolo, ne bi mogle ugledati put koji nas vodi željenoj meti”.

Šta se od tada promenilo, a šta nije, Danasova sagovornica ostavlja posetiocima izložbe u Domu Jevrema Grujica da sami otkriju i prosude.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.