Veliko interesovanje za tribinu „Andrić+Crnjanski=Kiš“

Pozorišne predstave „Luminacija“, prema tekstu Dušana Kovačevića, a u režiji Nebojše Bradića koja je izvedena u petak, i „Hotel 68“ u režiji i adaptaciji Staše Koprivice izazvali su veliko interesovanje publike. Scena u Domu kulture sa 220 sedišta nije mogla da primi još 400 zainteresovanih ljubitelja pozorišne umetnosti, koji su želeli da uđu na predstavu. Isto se dogodilo i sa koncertom klasičnog gitariste i kompozitora iz Španije Danijela Kasaresa, kog je publika ispratila višeminutnim aplauzom i ovacijama.

Dve tribine „Andrić+Crnjanski=Kiš“ i „Duša vina“ takođe su bile izuzetno posećene. O stvaralaštvu ove trojice književnika govorili su: Nebojša Bradić, Muharem Bazdulj i Gojko Božović. Muharem Bazdulj je istakao da je Kiš „imao sposobnost da svoj jezik projektuje na svoje pretke, a izabrao je da upravo Andrić i Crnjanski budu njegovi preci“. Muharem Bazdulj je ukazao na činjenicu da su ova trojica pisaca bili podanici Austrougarske i da su svoje stvaralačke težnje i nade polagali u državu Južnih Slovena.

Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, ukazao je na činjenicu da je interesovanje za dela Danila Kiša ogromno i napomenuo da postoji mnogo bibliografskih jedinica koji su posvećene njegovom delu.

U porti manastira Gradac, zadužbini kraljice Jelene Anžujske, predstavljena je monografija „Duša vina“, koju je priredio Slaviša Orlović, a objavio Službeni glasnik. U njoj je objavljeno 20 priča o vinu. Rečeno je da Srbija poseduje jedine dve autohtone vrste vina tamjaniku i rskavac i da na tim temeljima treba graditi srpsku vinsku industriju i razvijati vinski turizam. Žarko Trebješanin je upozorio da treba kod nas podići spoznaju o kulturi vina, jer većina ljudi na vino gleda kao na alkohol i sredstvo opijanja.

– Još od antičkih vremena vino je znak kulture. Tamo gde se proizvodilo vino vladala je zavidna kultura, a tamo gde je nije bilo vladalo je varvarstvo – podsetio je Trebješanin.

Na Raškim duhovnim svečanostima obeležene su i dve svetske godišnjice. Tribinu „Vudstok i posledice“ u subotu je moderirao Petar Peca Popović. O pedesetoj godišnjici najznačajnijeg događaja u novijoj muzičkoj istoriji govorili su: Vera Ranković, Milan Vlajčić i Žikica Simić.

– Iako su se tada na festivalu pojavili Bob Dilan, Džordž Harison, Dženis Džoplin i mnogi drugi koji tada nisu bili poznati, tada kada sam bila na Vudstoku nisam imala osećaj da sam deo nečeg velikog. Mi smo tada protestovali protiv rata u Vijetnamu. Dok sam studirala u Americi mnogi naši drugovi su mobilisani po principu lutrije. Vudstok više nikada ne može da se ponovi, jer se sve oko nas promenilo – kazala je Vera Ranković. Milan Vlajčić je dodao da sećanje na Vudstok budi nostalgiju „koja može da bude opasna, jer je to bolest koja ne ubija, od koje se ne umire, ali se iskrivljuje percepcija“.

Žikica Simić je ukazao da se bunt mladih onoga vremena, tadašnje „dece cveća“, najbolje odrazio kroz nastupe muzičara.

– Mnogo mi se dopalo iskrivljeno izvođenje američke himne Džimija Hendriksa, čime je iskazan jasan antiratni stav – rekao je Simić.

Petstota godišnjica od rođenja Leonarda Davinčija obeležena je sinoć razgovorom Igora Rila i Gorana Skrobonje, koji je na srpski preveo Davinčijevu biografiju iz pera Voltera Ajzaksona. Pred publikom na otvorenom koncert je sinoć održao Robert Pešut poznatiji kao Manjifiko.

Raške duhovne svečanosti zatvaraju se danas. Biće održan razgovor o putevima kulturne diplomatije, o čemu će govoriti: Bojan Munjin, Milena Dragićević Šešić, Bora Dimitrijević. Reditelju Nebojši Bradiću biće uručeno priznanje „Stefan Prvovenčani“, koje se dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj kulturi. Svečanosti se zatvaraju koncertom Vasil Hadžimanov benda.