Foto: DanasPunoletstvo, jer pred nama je 18. po redu Festival uličnih svirača, Umetnička asocijacija “Inbox” koja ga organizuje, dočekuje u novim prostorijama koje se nalaze u samom “Podgrađu Petrovaradinske tvrđave”, u “Beogradskoj ulici”, broj 11. Festival koji se već treću godinu održava u “Podgrađu”, okrečene fasade “baroknog bisera”, i novi Kreativni centar “Prostor”, donose toliko potrebne promene u “Gradić”.
Festival uličnih svirača – Gradić fest, održava se pod pokroviteljstvom Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.
* Festival je za ovih 18 godina imao jednu veliku prekretnicu u septembru 2016, kad se iz centra Novog Sada preselio u oronulo i zaboravljeno Podgrađe Petrovaradinske tvrđave, na lokaciju koja nije bila “živa“ i na koju Novosađani nisu imali naviku da odlaze. Uspeli ste da Gradić ta tri dana potpuno zaživi jer ste i kampanju posvetili ljudima što je urodilo plodom?
– Te godine smo festival posvetili “gradu” i ideji da “ljudi svojim kretanjem stvaraju prostore”, kako je to rekao Lefevr. Bio je to naš pokušaj da odgovorimo na krizu identiteta sa kojom se poslednjih decenija suočavao Novi Sad na kulturnom, urbanističkom i socijalnom nivou i upotrebimo festival kako bismo oživeli “Podgrađe”. Odluka o promeni lokacije doneta je nakon niza razgovora i konsultacija sa partnerima i prijateljima festivala, a zajednički stav o preseljenju u “Petrovaradin” bio je zasnovan na činjenici da je na ovoj lokaciji festival mogao mnogo više da doprinese lokalnoj zajednici. Sa druge strane ambijent centra Novog Sada sa njegovim kafićima i baštama, kao i mnogobrojnim manifestacijama koje se tokom godine smenjuju na ulicama, više nije odgovarao konceptu festivala koji je oduvek težio čistim, akustičnim i kamernim prostorima koji omogućavaju intimniji kontakt između izvođača i publike.
* Dotad je karnevalska povorka, koja je uvek označavala početak festivala, vodila publiku na Trg, u stari centar grada, a te godine je sa oko 15.000 Novosađana iz centra krenula u Podgrađe. Nekako je Podgrađu oduvek bilo ukinuto kretanje ljudske energije, a ta slika hiljada ljudi kako prelaze most do Podgrađa bila je potvrda da promene mogu da se dese?
– Po reakcijama Novosađana na izmeštanje festivala razumeli smo da je za većinu njih “Podgrađe” nešto daleko, oronulo, staro, devastirano i napušteno. Njegova funkcija prometne saobraćajnice dodatno je uticala na negativan doživljaj. Nekad je “Štrosmajerovom” prolazio voz, oduvek je kroz “Podgrađe” prolazio saobraćaj ali danas je on najintenzivniji. Više od četiri miliona vozila godišnje protutnji kroz “Gradić”, tik pored građevina iz 18. veka poput “Magistrata”, zgrade “Šajkaškog bataljona”, “Beogradske kapije”, kuće “Bana Jelačića” itd. Podgrađe nikad nije moglo da primi posetioce i Novosađani se iz tog razloga nisu identifikovali sa ovom sredinom. Pošto navike korišćenja njegovih javnih površina nisu postojale, trebalo ih je stvoriti. Ispitivali smo lokaciju i krenuli da kreiramo sadržaje prema njoj. Ideja je bila da kroz festival podstaknemo kretanje u “Podgrađu” i da vidimo šta će se dogoditi. Znali smo da je važno da navedemo ljude da došetaju u “Gradić”, i da zajedno, simbolično pređemo most i reku, tu veliku mentalnu prepreku, koja je oduvek ostavljala “Gradić” – sa one strane.
* Dotad smo zaista samo prolazili kroz Gradić, jurili kolima ka Sremskim Karlovcima ili “starim putem” do Beograda ili na Petrovaradinsku tvrđavu?
– Naša ideja bila je da zadržimo publiku u “Podgrađu”, da ih podsetimo koliko je lep, važan i inspirativan Gradić”. Od starta je bilo jasno da “Podgrađe” ima glavnu ulogu u ovom projektu i da je festival samo instrument koji treba da dovede publiku i da joj omogući drugačiji doživljaj prostora. Za razliku od klasičnog festivalskog principa kada se prostor koristi i prilagođava potrebama festivala, mi smo festival prilagođavali prostoru. Ideja je bila da istaknemo identitet “Podgrađa”, a ne identitet festivala i zbog toga na lokaciji nije bilo festivalskog brendinga. Cilj je bio da se stvori prijatan ambijent koji će posetiocima omogućiti da se susretnu sa arhitekturom i istorijom mesta u kom se nalaze. Vizija o “Podgrađu” kao uzbudljivom umetničkom i turističkom kvartu i prirodnom nastavku pešačke zone Novog Sada tokom tri dana festivala trebalo je da postane stvarnost, i to je za nas bio početak promene.
* Vaša vizija se iz godine u godinu širi. Sada je vidljivo da je krajnji cilj da Gradić “živi“ 365 dana u godini jer ste upravo promovisali otvaranje Kreativnog centra “Prostor“ u Podgrađu koji će zvanično biti otvoren poslednjeg dana Festivala, 1. septembra?
– “Prostor” u “Beogradskoj 11” zamislili smo kao poligon za razmenu znanja, iskustva i ideja, ali i mesto za zajednički rad i stvaranje. U njemu ćemo se baviti prostorima u nama i oko nas, jer su oni duboko povezani. Trudićemo se da ”Prostor” bude stimulativno okruženje za saradnju i izražavanje. Pored konferencija, seminara, predavanja i radionica iz različitih oblasti ”Prostor” će biti i mesto za izložbe, performanse, akustične svirke, projekcije filmova i druge aktivnosti koje nam nedostaju. Rado ćemo ga deliti sa drugim udruženjima, organizacijama i pojedincima sa super zanimljivim idejama.
* Uvek ste isticali da su partneri Festivala važni, da je važno umrežavanje kreativnih snaga i potencijala. Ko su novi partneri Festivala, i posebno, koje su se organizacije već pridružile vama u osmišljavanju programa u “Prostoru”?
– Kroz ceo proces stvaranja koncepta koji je trajao mesecima, usput i spontano su se priključivali partneri. Prošlogodišnji Festival uličnih svirača udružio je brojne organizacije, pojedince, udruženja kao i druge festivale pod jednom platformom – Gradić fest. Gradić fest se rodio iz ideje da na jednom mestu okupimo naše prijatelje i saradnike iz oblasti muzike, filma, pozorišta i vizuelnih umetnosti, i u nama omiljenom prostoru “Podgrađa Petrovaradinske tvrđave” predstavimo lokalnu i regionalnu scenu. U stvari, udružili smo snage, znanja, iskustva i ideje sa organizacijama koje slično misle i maštaju. Ta ideja se nastavlja i ove godine, a isto je i sa “Prostorom”. Tačka u kojoj smo se susrećemo sa organizacijama i pojedincima koji su sa nama na Gradić festu i u “Prostoru” je ubeđenje da zajedno lakše možemo da pokrećemo promene i menjamo stvarnost koja nas okružuje. Sama činjenica da smo se udružili oko zajedničkog cilja, a to je revitalizacija “Gradića”, je značajna, i predstavlja jedan mali vizionarski poduhvat. A kad se na jednom mestu okupi veliki broj zanimljivih ljudi i kreativaca, proces stvaranja često bude jednako važan i bitan kao i sam proizvod.
Saobraćaj i fasade…
Prošlog leta je počela i dugoočekivana rekonstrukcija fasada u “Gradiću”, što je takođe veliki korak unapred za ovu zajednicu. Međutim nisu samo fasade problematične u “Podgrađu”, vibracije, buka, prašina i vlaga koje intenzivan saobraćaj izaziva utiču na stanje objekata kao i na kvalitet života njegovih stanovnika. Većina zgrada nema daljinsko grejanje, infrastruktura je veoma stara, a vozila se parkiraju svuda jer nije osmišljeno parkiranje za stanare.
Zatvaranje saobraćaja je najvažniji preduslov za revitalizaciju ove sredine i njen kontinuirani napredak, pa i za održivost izgleda i stanja fasada. Bez te odluke koja će zaista biti od velike važnosti za Grad, ne možemo očekivati ozbiljnu transformaciju “Podgrađa”.
U kontekstu “Evropske prestonice kulture”, kratkoročno, obnova fasada u “Podgrađu” bi značila da se ne obrukamo pred stranim i domaćim turistima koji će neminovno, kroz “Podgrađe” gravitirati ka “Tvrđavi”, ali ozbiljniji strateški pristup koji bi uključio dobar menadžment saobraćaja, dislociranje vojske, aktiviranje javnih i otvorenih prostora u “Podgrađu” itd, imao bi dugoročne pozitivne efekte na urbani razvoj Novog Sada i kvalitet života njegovih stanovnika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
