Vlast upravnike nacionalnog teatra postavlja po “konkursu” za partijsku lojalnost 1Foto: BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV/MO)

Strašno mi je žao što se ustanova koja je osnovana pre skoro dve stotine godina i jedan je od temelja naše kulture koristi kao poligon za političko i državno prepucavanje, a struka se gotovo ništa ne pita – kaže za Danas Vida Ognjenović, književnica, rediteljka i dramatičarka.

– Žalosno je što moram da podsećam da upravnik pozorišta nije samo puki menadžer, i da pozorište nije proizvodno preduzeće već kulturna ustanova koja ima svoje posebnosti i vrlo je ranjiva, jer pozorišna umetnost nije samo posao koji se obavlja nego se i živi. Zato je upravljanje pozorištem u najvećoj meri upravljanje ljudskim životima i umetničkim sudbinama, i prirodno je da sam na na strani umetnika opere, drame i baleta, odličnih tehničara i saradnika koji čine ovo pozorište. U ime umetničkog opstanka zahtevam da se konačno prestane sa višedecenijskim poigravanjem našim nacionalnim teatrom – ističe Ognjenović, koja je svojim ostvarenjima obeležila ovu kuću, ali i moralnim gestom.

Bila je na čelu Narodnog pozorišta u najtragičnijim vremenima naše novije istorije, a smenjena je 9. marta 1991, kada je liderima opozicije otvorila vrata nacionalnog teatra da bi desetine hiljada okupljenih građana nezadovoljni putem kojim je krenula Srbija mogli da ih čuju.

I sve što se od tada, do danas (sa malom iznimkom), dešava u Narodnom pozorištu posledica je političkih odluka i činjenice da ova vlast, ona ista koja je to činila i 1990-tih godina, mimo zakonskih procedura dovodi i odvodi upravnike nacionalnog teatra po “konkursu” za partijsku lojalnost.

Smena rediteljke Ivane Vujić uklapa se u taj kontekst, gotovo isto kao i njeno imenovanje – ako je verovati pozorišnim glasinama, na mesto upravnice došla je “preko” premijerke Ane Brnabić i njene Kreativne industrije, posle smene dirigenta Dejana Savića koji je u nizu godina vodio ovo kuću nelegalno, mimo konkursa i zakona.

Savićeva strahovlada dovela je do apsolutnog urušavanja, a nacionalni teatar je tada dobio ime “Institut za majku i dete”.

Najbolja ilustracija za driblerske mahinacije ove vlasti je slučaj reditelja Božidara Bobe Đurovića, koji je sa mesta upravnika smenjen godinu dana pre isteka mandata, oktobra 2012, i bez javnog obrazloženja, u vreme sveopšteg “čišćenja” kadrova koje je imenovala demokratska vlast.

Na njegovo mesto, uprkos javnim protestima zaposlenih u NP, kao vršilac dužnosti upravnika stigao je Dejan Savić, kadar SNS-a. A 2014, uz slavodobitno proklamovanje da se politika više nikada neće “mešati” u kulturu i da će stručnost ubuduće biti jedini kriterijum, pokojni ministar kulture Ivan Tasovac pozvao je pozorišne poslenike da se jave na konkurs za mesto upravnika Narodnog pozorišta.

Legalno, i jednoglasnom odlukom komisije ponovo je izabran Božidar Đurović, ali se na to mesto nikada nije vratio – uprkos zakonskoj proceduri, Vlada Srbije, po sopstvenom nahođenju, nije htela da ga imenuje za upravnika, iako je po njenoj ingerenciji to trebalo da bude samo formalna stvar.

Skandal je bio utoliko veći što je kulturna javnost protestovala – peticiju za Đurovićevo imenovanje potpisali su Vladimir Veličković, Dušan Kovačević, Ljubomir Simović, Goran Marković, Vida Ognjenović i mnogi drugi značajni predstavnici naše kulture, ali nije bilo reakcije. SNS vlast i ministar Tasovcem nisu reagovali ni kada su članovi Upravnog odbora javno podneli ostavke, sa obrazloženjem da neće učestvovati u kršenju zakona i šikaniranju Đurovića.

U nacionalni teatar ipak je opet doveden Dejan Savić, siguran “kadar”, a Đurović je bio definitivno eliminisan dolaskom Vladana Vukosavljevića na mesto ministra kulture, koji je iz procedure potpuno povukao njegovo imenovanje, koje je u Vladi Srbije do tada bilo na “čekanju”.

Iako zakon predviđa da vršilac dužnosti može da obavlja taj posao samo dva puta po šest meseci, Savić je nelegalno harao Narodnim pozorištem, da bi na kraju 2015. bio izabran po konkursu. Na zahtev zaposlenih, smenjen je novembra 2018.

Ceh političkih imenovanja i urušavanja nacionalnog teatra koje traje decenijama, plaća i Ivana Vujić, koja je imenovana za v. d. upravnika posle smene Savića, a definitivno je došla na ovu funkciju posle konkursa 2019, kada je pobedila, kako Danas saznaje, reditelja Nebojšu Bradića koji je takođe bio kandidat, a nekada i upravnik NP.

U tradiciji ove vlasti, i za njenu smenu pre isteka mandata iz ministarstva kulture nije stiglo obrazloženje, mada je po zakonskoj proceduri moralo javno da se kaže zbog čega je smenjena.

A samo desetak dana ranije, na konferenciji za novinare, uz komentar da ne prati tabloidne napise i glasine koji spekilišu o njenoj smeni, Ivana Vujić se pozvala na ministarku kulture Maju Gojković, njenu ljubav prema pozorištu i poznavanje pozorišnih prilika.

Ali, Gojković se nije oglasila, a na mesto v. d. upravnika imenovan je glumac Svetislav Bule Goncić.

Nije se oglasila ni Ivana Vujić od koje smo tražili komentar na događaj, kao ni mnogi drugi pozorišni poslenici koji bi imali šta da kažu o ovom pozorištu.

Možda komentar, zapravo, i nije potreban, možda je dovoljan samo ovaj “kroki” kako je vlast od 1990-tih godina, uredno i sistemski urušavala nacionalni teatar, i unižavala sve ono što predstavlja znanje, stručnost, integritet i zakon.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.