Zagreb dobija Muzej novog vala

Otvaranje Muzeja, koji je smešten u dvorištu Vlaške 67 u središtu Zagreba, biće idućeg petka, 4. novembra. Zamišljen je da na nekoliko umetničkih nivoa predstavi to vreme, s time što je većinom zastupljena muzika koja je svojim kvalitetom i brojnošću bendova najviše i obeležila novi talas.
Osnivač muzeja Aleksandar Črček, filmski i televizijski producent, kaže da se ideja o takvom muzeju kuvala dugo godina jer mu je taj period fascinantan, pa bi rado na jednom mestu video dosta toga.

Kad mogu Ramonsi

“Triger” je bio kad se našao u Berlinu u muzeju Ramonsa, slavnog američkog pank benda.
„Kad taj ‘nepoznati’ bend može imati svoj muzej, može onda i naš novi val“, kaže u šali Črček. Pa ja poznajem te muzičare, umetnike iz tog doba, dodaje.
Onda je počeo zvati prijatelje i poznanike: Juricu Pađena, Renata Metessija, Davorina Bogovića, Juru Stublića, Paula Sfecija i druge. „I svi su dali podršku. Svi su rekli ajmo, idemo.“
Stvar je krenula, Iz podruma i ispod krova muzičari su počeli iskopavati predmete iz tog vremena i artefakti su počeli pristizati.
„Koncept je da pokrijemo tri ili četiri niše umetnosti. Osim muzike biće to i izdavaštvo gde ćemo referirati na časopis Polet kao vodeće izdanje tog vremena, koji je bio ‘opinion maker’ za mlade i veliki promoter novog vala“, kaže Črček.
Zastupljeni će biti i dizajn i autori koji su tada delovali. Biće nešto i pozorišta, televizije, prvih video spotova, mode.

Duvanski put

Većinom nastale na kultnom okupljalištu tadašnje urbane mladosti u Masarikovoj ulici, ispred ondašnjih kafića zvanih Kavez, Zvečka i Blato, koji su tvorili takozvani „duvanski put“.
Osnova muzeja je zagrebački novi val, ali to ne znači da neće organizovati i gostovanja. „Ideja je da predstavim materijale i iz Beograda, Rijeke i Ljubljane, četiri najjača novovalna punkta“, rekao je Črček.
Zastupljene će biti i tadašnje supkulturne skupine kao što su darkeri, metalci, rokabiliji, šminkeri…
Muzej je otvorenog tipa. Svako može doneti predmete iz tog doba, kao što su ulaznice za koncerte i klubove. bedževi, singlice.
Biće i drugih programa, puštaće se muzika, organizovati promocije knjiga, moći će se kupiti knjige, ploče, majice.

Kafa na „stojadinu“ i telefonska govornica

Partner i sponzor muzeja Hrvatski telekom daće nam i jednu staru telefonsku govornicu, koje su tada bile važne za komunikaciju, a danas, u vreme mobilnih telefona, gotovo više da ni ne postoje.
Ispred muzeja se već nalazi stari „stojadin“ na kojem će se moći popiti kafa, kao što je ispred Zvečke bilo uobičajeno da se na parkirane automobile odlažu šoljice i čaše.
Vajar i scenograf Davor Antolić Antas osmislio je uređenje samog prostora i postavku muzeja.
I sam je akter tog vremena koji je zajedno s sa Svenom Stilinovićem i Nikolom Vinceljom Jinxom, organizovao programe i uređivao klubove te radio scenografije za bendove kao što su Film, Psihomodo, Haustor, Dee Dee Mellow, Cul de sac te se često družio s njima.
„Osim toga, nas trojica bili smo u principu prvi rokabiliji u Zagrebu“, dodaje.
„Bio sam oduševljen kad me Aco (Črček) pozvao jer mi je to draga tema i prilika da zabeležimo taj trenutak naših života i mladosti“, kaže Antas.

Muzej kao rok klub

Uspeo sam ih, dodaje, uveriti da ne radimo klasični muzejski prostor, jer će to biti dosadno i nije u duhu novog talasa, panka i pobune te svega što je nosilo to vreme. Zato muzej izgleda kao neki mali rok klub.
Biće tu i ploča koje će se moći preslušavati na vintidž gramofonu.
I on ističe da je cilj muzeja pokriti kompletnu ondašnju scenu, a to nisu samo rokenrol bendovi.
„Tu nam idu i mediji, imamo sve uvezane Polete, biće i Start. Ide Vesela televizija Zorana Peze i Gorana Gajića, ide Stojedinica, idu nam supkulture…“, nabraja Antas koji smatra da novi talas nije bio samo muzički pokret, već i društveni.
U muzeju će biti jedan deo stalnr postavke, a jedan deo izložbe koji će se menjati.

Biti drukčiji

Uspostavljen je kontakt i s Gordanom Vnuk koja bi pokrila Eurokaz, Kuglu glumište i taj deo alternativne pozorišne scene.
Želja im je da to bude okupljalište kao što su onda bili Zvečka, Blato, Mali kavkaz, Veliki kavkaz, Kulušić, Lapidarij, Jabuka, Đuro Đaković, KSET, SC.

U postojećim okvirima količine sredstava i moći mislim da smo napravili nešto drugačije i što je vredno pogledati“, ističe Antas,
Pokušavamo, dodaje, pokazati da se može živeti i na neki drukčiji način, da ne moramo svi biti isto odeveni, da ne moramo svi isto razmišljati…