Foto: Promo– Uvek sam više voleo serije nego filmove, a Šurda (junak iz serije „Vruć vetar“) mi je bio idol u životu.
Šurdin lik i ja potičemo iz istog kraja i životni put nam je išao preslikano: on je radio poslove koje ne voli, ali je radio stvari onako kako on želi. Osmislio je svoj život. Obožavao sam tu seriju, znao replike, slušao grčku muziku i onda, na prvi FEDIS koji sam organizovao došao je Šurda (Ljubiša Samardžić) i Siniša Pavić (scenarista serije „Vruć vetar“). Namestilo se da baš te 2011. godine Samardžić ima nagrađenu seriju, a Pavić je prisustvovao kao tvorac nekih od najznačajnijih domaćih ostvarenja. Onima koji veruju u „sudbinske“ priče ovo je povod da veruju još više – tako se za Danas Nenad Milenković, direktor FEDIS festivala, podseća na nastanak i ideju iz kojih je festival ponikao.
Predstojeći 11. međunarodni Festival drama i serija FEDIS počinje 5. i traje do 7. oktobra, i biće održan u u Domu omladine Beograda.
Festival iz godine u godinu okuplja najznačajnije autore domaćih i regionalnih serija i drama, krem domaćeg glumišta, kao i ostale kulturne radnike iz ove oblasti, a novitet, koji nas u skladu sa tematikom očekuje na ovogodišnjem FEDIS-u, je „bindžovanje“.
Seriju „Dnevnik velikog Perice“, reditelja Vinka Brešana, koja je odnela pobedu na Sarajevskom filmskom festivalu, osvojivši Srce Sarajeva za najbolju komediju, publika će moći da pogleda 7. oktobra u Domu omladine, pre svečane dodele nagrada.
– Svih šest epizoda ove serije, u kojoj igra i Nikola Kojo, biće prikazane tog dana – najavljuje Milenković.
Povodom programa na festivalu ističe da će veče pre dodele biti održana tribina o regionalnoj saradnji „Regionalni ekran“, na kojoj će gostovati srpski i hrvatski glumci, kao i gosti iz Makedonije koji su sarađivali na zajedničkim projektima.
– Potvrđen je i dolazak Željka Zime, vlasnika Croatia filma, hrvatskog glumca Đorđa Kukuljice, koji je našoj publici poznat po ulozi Grofa u „Senkama nad Balkanom“, kao i čuvene glumice Mie Begović, koju ovdašnja publika dugo nije videla – najavljuje Milenković.
Kako kaže, od naših glumaca koji su igrali u hrvatskim projektima na tribini će učestvovati glumice Vesna Stanojević i Bojana Maljević, producentkinja Marija Bereta, kao i Milanka Rašić, predstavnica makedonske hit serije „Prespav“.
Tokom festivala, u Galeriji opštine Vračar biće upriličen omaž seriji „Vruć vetar“, povodom četiri decenije od prvog prikazivanja, uz učešće Vesne Čipčić, Branka Cvejića, Nade Blam, Danice Ristovski, Nađe Rodić…
Milenković otkriva da je to njegova omiljena serija, zato što stiče utisak da je Pavić njega gledao dok je pisao „Vruć vetar“.
Upitan da se priseti nastajanja festivala, Milenković ističe: „Kada sam čuo da kod nas festival televizijskih serija ne postoji, stekao sam utisak da je on samo mene čekao“.
– Naravno, na početku, znate kako to kod nas ide, spotiču te, govore: „da je trebalo to da se napravi do sada bi ga neko već napravio, neko stručniji, sposobniji, neko iz te branše“. Međutim, ja imam tu jako dobru osobinu po sebe, a jako lošu po ljude koji me ne vole, da nikada ne odustajem – kaže Milenković.
Međutim, on dodaje da je FEDIS i pored velikog uspeha imao i dve, tri prelomne tačke koje je, opet nekim čudom, preživeo.
– Tri puta sam bio bez dinara u budžetu i nisam znao kako ću te godine napraviti festival. Iako je jedini u jugoistočnoj Evropi, iako je nužno potreban domaćoj kulturnoj sceni, to nikoga nije zanimalo. Ipak, uspevao sam da ga održim i sada je FEDIS stabilna institucija zahvaljujući Domu omladine Beograda, ali smatram da i dalje ne zauzima mesto koje mu pripada. Iako je prvi u Evropi, iako se nikada više nije snimalo serija kod nas, iako su serije potisnule film u drugi plan. A filmskih i nekih drugih „čudnih“ festivala je onoliko – zaključuje Milenković.
Ono što ljude magnetski vuče ka serijama je, prema njegovom mišljenju, to što se serije, kao i život, nastavljaju iz dana u dan. One, ističe Milenković, prate svakodnevne događaje bilo koje vrste, bilo kog žanra.
– Život je serija. U životu imamo i kriminala, ljubavnih pehova, komedije, drame… Serija se emituje iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i privlačnija je od filma koji odgledaš i koji ti ostavi utisak koji prođe… Dok izađeš iz bioskopske sale, pogledaš u telefon i – film si već zaboravio, zahvaljujući ovom brzom tempu života. Kod serije radnja traje – konstatuje on.
Kao drugi razlog zbog koga više voli serije, on navodi i komformistički način života u modernom društvu.
– Trenutni komformistički način života je pobedio. Niko više neće da ide na zadat termin u bioskop, već većina ljudi kod kuće, u ambijentu koji sebi pripremi, gleda sadržaj, u trenutku kada je psihički i emotivno spreman da ga gleda… Zato mislim da će vreme serija još dugo da traje – zaključuje Milenković.
Takođe upitan da uporedi serije nekada i sada, on primećuje da je kod nas produkcija otišla napred, te da smo sada bliži svetskim standardima.
– I nekada su naše serije imale uspeha, na primer taj „Vruć vetar“ je bio serija godine u Mađarskoj. Danas se serije snimaju kao filmovi, 10 – 12 mini filmova u okviru jedne celine. Zapad je na sve uticao, to je neminovno, i neki producenti uspevaju da se približe zapadnim standardima. Neki su i dalje u osamdesetim… – uviđa Milenković.
I pored toga kvalitet naših serija je neprevaziđen u regionu, smatra on, što se može uočiti i na FEDIS-u jer on ima regionalni karakter.
– Kod regiona postoji jedan problem, a to je velika razlika u kvalitetu, jer mi u serijama prednjačimo – ocenjuje Milenković.
Pored regionalnog karaktera, kao kvalitet FEDIS-a on navodi to što ne sadrži šablonizovane forme koje većina festivala gaji.
– Karakteristika mnogih evropskih festivala jeste vrednovanje isključivo glumaca zbog njihove prepoznatljivosti. A dobru seriju čine i reditelji, kostimografi i montažeri, i kompozitori… Zato FEDIS ne nagrađuje samo glumce, već i rad ljudi koji stoje iza kamere i bez kojih ti glumci ne bi imali šta da rade – ukazuje Milenković.
On zaključuje da FEDIS nije osnovan zbog novca, već da je ovaj festival njegov životni projekat kojim ostvaruje sebe i obogaćuje kulturni prostor novim sadržajem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
