Zoran Stamatović, direktor NP Užice/Foto: Nenad Kovačević„Često se pitam da li je zanemarivanje kulture tendencija. Nadam se da su u pitanju, ipak, običan nemar i propusti u ovoj teškoj situaciji. Ako je to tendencija, onda sam vrlo zabrinut za budućnost i ovog grada i države“.
To kaže Zoran Stamatović, dugogodišnji i uspešni direktor Narodnog pozorišta Užice i direktor Jugoslovenskog pozorišnog festivala „Bez prevoda“ koji, duže od dve i po decenije, okuplja najbolje predstave iz regiona.
Stamatović, koga je Danas izabrao za ličnost prethodne godine u kulturi grada, direktor je užičkog teatra od 1997. godine i jedan je od upravnika sa najdužim stažom u srpskim pozorištima.
Kako ocenjujete pozorišnu 2021. godinu u NP Užice?
– Stanje u svim pozorištima je posledica pandemije i činjenice da mladi, kojima posebno želimo da se obraćamo, nisu mogli da dođu kod nas. Zbog toga nismo mogli da organizujemo reviju pozorišnih predstava za decu „Majske čarolije“. Ipak, organizovali smo dva Jugoslovenska pozorišna festivala u prošloj godini, ali zbog protivepidemijskih mera, i pored ogromnog interesovanja, nisu svi mogli da budu u pozorišnoj sali, jer je broj mesta bio ograničen. Mnogo toga smo planirali, a uradili smo ono što smo mogli i na najbolji način.
Epidemija je uticala i na to da je ansambl najčešće pripremao manje pozorišne forme, sa manjim brojem glumaca.
– Na to smo bili prinuđeni. Ipak i kroz takve teatarske forme nastavili smo da istražujemo poziciju današnjeg čoveka, vrednosti ljubavi i slobode, socijalnih kontakata i svega onoga što nam nedostaje u vremenu robota. Ta nesrećna pandemija nas je ograničila i sprečila da uradimo mnogo više. Mi snujemo, a budžet odlučuje o nama. Svaki put kada je Užice postavljalo kulturu na pravo mesto, pokazivalo je svoje najbolje lice. Mislim da sada, kultura nije na tom pravom mestu i ovo nije pravo lice Užica. Užice je sve manji grad, sa sve manje kulture, lepote i, nažalost, sa sve manje mladih.
Ima li užičko pozorište dovoljnu finansijsku podršku Grada, koji je njegov osnivač i finansijer?
– Možda je ovo dobar trenutak da se preispita to šta je gradu potrebno u kulturi, da li nam je potrebno profesionalno pozorište i sa kojim dometima. U našem pozorištu smo uspostavili veoma visoke standarde i teško je vraćati se nazad. Ne kažem da smo mi najznačajniji i najveći problem grada, jer ima mnogo većih probelma u ovim teškim vremenima. Užički budžet je, kažu, stabilan, ali očigledno je da kultura ne dobija dovoljno novca. Neodostaje nam sistemsko rešenje o tome kakva nam kultura treba, šta bi trebalo da urade ustanove kulture u smislu jasnih kriterijuma o produkciji, ciljnim grupama, pa i finansijama. Potreban nam je potpuno drugačiji rakus sagledavanja stanja i potreba u kulturi.
I, kakvi su dometi užičkog pozorišta u toj potrebi „pomeranja“ ugla iz koga bi se stvari drugačije posmatrale?
– Veliki su dometi i mogućnosti pozorišta. Uspeh predstave zavisi i od spremnosti publike da u njoj učestvuje i reaguje na to što vidi na sceni. Zbog toga pokrećemo teme koje zanimaju, pre svega, mlade. Pokušavamo da stvaramo ambijent u kome će oni da nastave da oblikuju kulturu. Ako izgubimo kontakt sa publikom, nemamo razloga za postojanjem. Stanje je veoma teško. Pozorište je desetkovano koronom. Ipak, pokušavamo da obnovimo stare i da osmislimo nove predstave, kako bismo se ponovo radovali novim uspesima. Da ne verujem u to da je moguće ponovo se radovati, sve ovo ne bih radio. Moramo da pokušamo da uspostavimo nekakav red i da, kao što kaže Ljuba Simović, pomirimo levo i desno, da sreda bude u sredu, a subota u subotu.
Narodno pozorište Užice/Foto: Nenad Kovačević
Nedavno je, uz ućešće užičkih glumaca u saradnji sa Bitef dens kompanijom, izvedena i prva plesna predstava u užičkom pozorištu „Goli“, u režiji i koreografiji Isidore Stanišić, na koju je publika odlično reagovala. Kakva su iskustva ansambla tokom pripreme tog komada?
– Veoma sam zadovoljan tim projektom, jer smo komunicirali sa publikom pokretom i muzikom, što su univerzalni načini komunikacije među ljudima i civilizacijama. Uspeli smo da, samopregornim radom, u otežanim uslovima pandemije, koja nas je stalno prekidala u procesu priprema, ponudimo visoko estetizovanu predstavu, koja je već pozvana da učestvuje na nekoliko evropskih plesnih festivala. Nadam se da će se ona igrati i u drugim gradovima Srbije, u kojima postoje scenski uslovi za njeno izvođenje.
Koji projekti su planirani u užičkom pozorištu u ovoj godini?
– Planirali smo „Mesec dana na selu“, Ivana Sergejeviča Turgenjeva, u režiji Milana Neškovića, komad R.U.R., Karela Čapeka, koji bi trebalo da režira Dragana Varagić, a počele su pripreme „Svinjskog oca“ Aleksandra Popovića, u režiji Nemanje Hadži Jovanovića. U planu je i dečja predstava „Vasilisa Prekrasna“, Miodraga Miše Stanisavljevića po poznatoj ruskoj narodnoj bajci.
I novo i tradicionano
Preokupacija sveta je veštačka inteligencija, ali ja sam za to da uzmemo najbolje od tog novog sveta i da zadržimo nešto od onih naših tradicionalnih vrendosti. U tom balansu je potrebno i veće učešće, pre svega, profesionalaca u kuturi u raspodeli gradskog budžeta.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
