„Već i sam naziv knjige novih i izabranih pesama Nenada Šaponje Postoji li dodir tvoje duše? čitaocu govori da pred njim neće biti stranice (o)lako rimovane, raspevane i romantične poezije o ljubavi već, naprotiv, zgusnuti svet duboko promišljenih i proživljenih neverica, sumnji i nejakosti pred neobjašnjivim i nesaznatljivim fenomenima emocija.

Šaponja istražuje jezik i njegove mogućnosti, stvara nove reči, kombinuje ih tako da se iza njihovih sprega otkrivaju nova značenja koja nas, makar malo dublje nego dosad, približavaju samoj suštini naših Ja, sumorno zarobljenih u prividima postojanja. Privid i jeste jedna od glavnih reči Šaponjine poezije: knjiga Postoji li dodir tvoje duše? ima i veoma, veoma precizni podnaslov – Pozicioniranje privida. Ako pomerimo u stranu naznaku koja nam kazuje da je pesnik obuzet očiglednim pesimističnim osećanjem neuhvatljivosti odgovora na neka ključna metafizička pitanja koja (ne)svesno sebi postavlja svako od nas, i ako tako nenaoružani teškim mislima krenemo u čitanje ove izuzetne zbirke, ući ćemo u svet izmeštenih granica koje se više dodiruju sa skepsom večitih pitalica o postojanju u manje vidljivom, u bržoj prolaznosti, u prividu propadljivom. U tom putopisu duše koja izlazi iz sna i ulazi u njega, koja dodiruje drugu, drugoga, i sebe preispituje i zapitkuje, … svet raste, i smanjuje se, / dok vreme pogađa tačku / u kojoj se naše nigde i ništa / savršeno dodiruju…, zabeležila je svojevremeno Anđelka Cvijić povodom izlaska ove knjige.

Povezani tekstovi