U svet pozorišta Matilda Beba Trifunović kročila je sredinom osme decenije prošlog stoleća, i ubrzo se videlo da je ona jedna od onih stvaralaca iz prividne senke koji će ostaviti neuklonjiv trag u istoriji Bitefa.
Njeni prevodi dramskih tekstova i danas se pamte, jer ljudi koji se bave dramskom umetnošću oduvek su književnim prevodiocima bili posebno bliski: reč gluma jeste raubovana, pa i omalovažavana u svakodnevnom životu, ali upravo glumci, ili dramski umetnici, i to naročito oni koji težište svog stvaralačkog poslanja prebacuju na pozorišnu scenu, uvek su i te kako svesni značaja samog teksta.
A kad tekst stiže iz stranog izvora, svesni su i koliko je važan prevodilac koji će im taj tekst, kad ga ispiše na njihovom jeziku, približiti i pripitomiti tumačeći original.
Matilda Beba Trifunović (1933-2005), vrsna književna prevoditeljka koja je svoj dar iskazala upravo dočaravajući nam izvorne dramske tekstove nemačkih, odnosno germanofonih autora, nije ni omalovažena ni zaboravljena.
Udruženje književnih prevodilaca Srbije upravo je ustanovilo novu nagradu koja će nositi njeno ime.
Nagrada će biti dodeljivana svake druge godine.
Ove 2021, izuzetno, na konkurs se mogu javiti književni prevodioci, izdavači i pozorišta s prevodima koji su ili obnarodovani u knjigama i časopisima, ili izvedeni na scenama teatara u Srbiji u periodu od 1. januara 2018. do 1. januara 2021.
Prevode treba slati na adresu: UKPS, Francuska 7, 11000 Beograd.
Konkurs je otvoren do 15. jula, a svečana dodela nagrade Matilda Trifunović biće održana 20. septembra ove godine.
Žiri su Novica Antić, Bojan Jović i Zorislav Paunković, a novčani iznos nagrade obezbeđen je iz donacije Humanitarne fondacije Hrast.
„Pozorišni jezik je specifičan. Te replike glumci izgovaraju na sceni, i tu ne sme da bude nikakvog viška ili manjka. Beba je to znala i osećala. Dešavalo se da se oko jedne replike, jedne fraze, ona i Jovan Ćirilov, dobar poznavalac mnogih jezika, pa i nemačkog, dugo raspravljaju. I skoro uvek bi Jovan usvojio Bebin predlog, kad treba razrešiti neku nemačko-srpsku jezičku nedoumicu“, kaže Novica Antić, član žirija, upravnik Ateljea 212, inače i sâm književni prevodilac koji je svoj talenat utkao u ovdašnji pozorišni život, pretačući biserna dela stranih dramskih pisaca na srpski jezik.
Po Antićevim rečima, „dramski prevodi retko se štampaju, a kad se to i dogodi, knjige izlaze u malim tiražima“, pri čemu su „novi prevodi na scenama sve ređi i ređi, a mi, dramski prevodioci, sve stariji i stariji“.
„Malobrojne su mlade kolege koje se odlučuju na taj težak i uistinu neizvestan poduhvat, da prevode dramske tekstove. Zato je ova nagrada, nagrada koja nosi ime Matilde Bebe Trifunović, od velikog značaja za našu kulturu, prevashodno kao podsticaj novim naraštajima književnih prevodilaca, bez kojih pozorište ne može“, apostrofira Novica Antić, dodajući da je „Beba umela da ulovi srž savremenog dramskog teksta čak i onda kad taj tekst nije bio po njenom ukusu“, da je bila kadra da se „izdigne iznad subjektivnog osećanja, što je redak i dragocen dar za prevodioca“, te da „njeni prevodi savremenih nemačkih dramskih tekstova predstavâ koje su gostovale na Bitefu ili su izvođene u JDP ni danas ništa nisu izgubili na snazi, uverljivosti i lepoti“.
Saradnica brojnih znamenitih srpskih i jugoslovenskih pozorišnih stvaralaca, Beba Trifunović je, ne samo svojim delom, već i svojom ličnošću, svojom toplinom i plemenitošću, ostala u srcima svih koji su s njom imali prilike da rade. Tako ju je Gorčin Stojanović opisao kao „građanku sveta i kosmosa, oličenje vedrine i, Rusi bi rekli – žiznjeradosti“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
