Kapitalno Njegoševo delo u stripu

„Više od četrdest godina razmišljao sam o strip verziji Gorskog vijenca, još u vreme kad sam smišljao stripove sa školskim drugom Radomirom Mitrovićem. Poslednjih pet, šest godina to je kulminiralo, ali ipak je konačna odluka pala kad smo se, moj saradnik Predrag Roćenović i ja, dogovorili sa crtačem Gezom Šetetom“, objašnjava Mirović.

U Šetetu, slikaru mađarskog porekla iz Tavankuta, nedovoljno poznatom strip autoru koji je u svetu 9. umetnosti od početka 1970-ih godina, pronađen je idealnan saradnik.

Ljude iz Forme B privukao je njegov rad na stripovima sa biblijskim motivima (najpoznatiji su Isus, reč Božja i Knjiga o Jovu).

Presudan je bio, po rečima Mirovića, i njegov jak stav da on to može, i želi. Šetet je uradio čitav scenario u olovci, a onda i lavirao crteže.

Drugi saradnik na projektu, Miodrag Ivanović iz Srpskog Miletića, poznat, između ostalih, po stripovima o Velikom Bleku i Tarzanu, na Gezine skice odradio je nezavsan izraz, tako da se došlo do malo stripskijeg prikaza Gorskog vijenca.

Odatle i konačna ideja da se objave dva (nezavisna) izdanja kapitalnog Njegoševog dela u stripu – ćitiličnog (kompletno autorsko delo Geze Šeteta) i latiničnog (Šetetova olovka i Ivanovićev tuš), za čiju je naslovnu stranu Ivanović uradio i ilustraciju.

Naslovnu za ćirilično izdanje, pak, realizovao je jedan od najboljih, ovdašnjih strip autora i ilustratora, Željko Pahek.

U želji da da stripovani Gorski vijenac Njegoševu misao približi mladim naraštajima, ekipa koja je radila na realizaciji projekta nije ni sanjala da će on i tiražom potvrditi svoju svrsishodnost.

Naime, u trenutku kad se najprodavaniji strip albumi u Srbiji vrte oko 500 primeraka, Gorski vijenac je, za blizu 100 dana, dogurao do 2.000 ćiriličnog i oko 300 komada latiničnog izdanja.

„Prikazan kroz slike, a bez ispuštanja bilo koje reči, trebalo bi da se Gorski vijenac približi najširim krugovima, posebno školskoj deci“, objašnjava Mirović, koji za crteže u ovom delu misli da su, svaki za sebe, umetničko delo.

„Umetnici su se koristili i likvima poznatih ličnosti, pa će čitaoci ponegde prepoznati Moniku Beluči, Pavla Vujisića, Zvonka Bogdana, Vuka Draškovića i niz drugih poznatih faca“, kaže on, dodajući da je posebno ponosan što su dve originalne table Gorskog vijenca poklonili Cetinjskoj bogosloviji i, sada pokojnom, mitropolitu Amfilohiju.