Jedna od najznačajnijih srpskih pesnikinja, Dragica Stojanović novu zbirku objavila je u renomiranoj ediciji izdavačke kuće KOV.
Devetom zbirkom pesama Posolica (Vršac, 2020), ona je, počev od Pesme za put kroz stihove trideset i jedne pesme, do finalne – Ništa i nigde, ispisala svojevrsni intimni bedeker.
Obremenjena, ali i blagoslovena potežim emotivno-intelektualnim bagažom, pesnikinja čitaoca provodi kroz realne i imaginarne prostore; od rodnog Zrenjanina, Bečkereka – Petrovgrada i Begeja, preko užeg i šireg zavičaja Karlovaca, Fruške gore, Tare i Srbije (računajući i onaj jugoslovenski Sarajevo, Pag, Ohrid), i pohođenih evropskih gradova – Krakov, Firenca… do onih doživljenih kroz artefakta, poput daleke Havane i Njujorka.
Dijalogičnost, kao jedna od bazičnih poetičkih odlika lirike Dragice Stojanović, u najnovijim stihovima ostvarena je uspostavljanjem vibrantne relacije spram onog što se imenuje kao spiritus loci.
Promišljajući o globalnom selu, iz kog netragom nestaju obeležja kulture individualizma i humaniteta, pesnikinja ispoveda: Plašim se devojaka / Koje polaze na daleki put / Bez prtljaga (Strah iz Havane).
U recenziji zbirke Posolica Miroslav Aleksić, uz ostalo, beleži da „ima nečeg sumatraističkog i uopšte crnjanskovljevskog kao putopisnog u ovoj sjajnoj knjizi Dragice Stojanović. Ima tog spajanja naizgled udaljenih prostora u biću i univerzuma i traganja za sobom, unutar tih prostora, oličenih u putovanjima… Stojanovićeva veli Kuda god me noge odvedu / Uvek stignem na mesto / Koje je već bilo u tvom oku. Ali, ne samo u oku, nego i u jeziku, u naizgled jednostavnim ali moćnim pesničkim slikama, u jednoj ubedljivoj i nadmoćnoj melanholiji nemoći svojstvenoj samo sudbinskim pesnicima“.
Naslovljena rečju koja otvara široko konotativno polje, knjiga i vizuelnim rešenjem korice s fotografijom Moj banatski deo sveta Ljudmile Šajtinac, intrigira čitalačku pažnju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
