KnjigaStrip

Prva sveska stripa Dilan Dog pojavila se u Italiji 1986. Manje od godinu dana kasnije serijal je počeo redovno da izlazi u bivšoj Jugoslaviji u okviru Zlatne serije.

Bio je neuobičajen za Bonelija koji je reputaciju sagradio na vestern junacima (Teks Viler, Zagor, Mali rendžer), borcima za pravdu bez slabosti, koji nikad nisu imali dileme oko toga da li je ono što rade ispravno. Dilan Dog je više bio anti-junak: imao je slabosti, bio je ženskaroš (zakleti neženja) i bavio se problemima savremenog urbanog pojedinca, koji su veoma retko zalazili u društvena, ekonomska i politička pitanja.

Neformalno, Dilanov naziv je bio istraživač noćnih mora. Bavio se mračnom ljudskom stranom – zlom, ubijanjem, mučenjem, strahovima, paranojama… Dilan je dakle bio prvi Bonelijev urbani strip-noir. Privlačnost se ogledala ne samo u njegovom mračnom karakteru, već i u otvorenim završecima. Dilan se nekako uvek izvuče iz noćne more u koju zapada zajedno sa glavnim akterom, ali na kraju nije uvek jasno da li je noćna mora rešena samo privremeno ili će se opet pojaviti u nekoj budućoj epizodi.

To je bilo potpuno drugačije od tada najpopularnijih Bonelijevih vestern junaka. Ipak, popularnost Dilana je rasla i doživela kreativni vrhunac pod rukovodstvom njegovog tvorca Ticijana Sklavija (1953), tokom 1990-ih godina.

U jednom trenutku, on je čak pretekao Teksa po prodaji u Italiji (iako se ovaj kasnije vratio na prvo mesto najtiražnijih Bonelijevih junaka). Nažalost, taj najproduktivniji period u Jugoslaviji i Srbiji nismo ispratili, jer se raspadom bivše zemlje raspalo i tržište stripova. Poslednja objavljena, 59. epizoda Safara izašla je sredinom 1992. Dilan Dog se redovno ponovo objavljuje u Srbiji tek od 2008, zahvaljujući Veselom četvrtku.

Međutim, VČ kreće tek od 210. epizode – premijerno u Italiji izašla 2004, što znači da je među domaćim čitaocima napravljen vakuum od čak 150 epizoda.

Kako je vreme prolazilo, Sklavijev potencijal se trošio. Serijal je počeo da se ponavlja i zapada u šablon. Na mesto glavnog urednika 2013. je doveden novi čovek – scenarista Roberto Rekioni (1974). Iako je Sklavi nastavio da piše scenarije, Rekioni je počeo da menja karakter serijala. Umesto tipične noir tematike, počeo je da uvodi društvene i političke teme, nove crtače i likove. Iako su promene bile postepene, deo hard-core fanova počeo je da se buni protiv toga.

Kako se Sklavi povlačio, pritisak na Rekionija da Dilana vrati u okvire definisane 1980-ih godina postaje još jači. Rekioni nije popuštao – uvodio je nove junake, izbacivao stare (Blok je otišao u penziju, a čini se i Ksabaras, a došli su Džon Goust i Inspektor Karpenter), angažovao nove crtače i konačno, u najsmelijem od svih poteza, odlučio da potpuno uništi Dilanov svet i započne serijal iz početka – u paralelnom univerzumu. (Pre Dilana, donekle sličan ali mnogo manje ambiciozan novi početak serijala već je 2019. doživeo Mister No.)

Stiže, tako, Meteor u glavnu priču. Ključna prekretnica nastaje kad se 2015. u serijal uvodi novi Dilanov arhi-neprijatelj – Džon Goust. Nasuprot Ksabarasu koji je imao nadnaravne moći, Goust dolazi iz političkog i ekonomskog establišmenta. Zvanično, on je direktor korporacije koja ima cilj da kontroliše haos u društvu. Nezvanično, Goust je prvi podanik engleske kraljice, koja želi da održi britansku dominaciju nad celim svetom. Ovakav politički karakter serijala dodatno je isfrustrirao die-hard obožavaoce Dilana Doga. Dilanov fokus više nisu isključivo noćne more, već i društveni, kulturni, ekonomski i politički problemi koji čovečanstvu stvaraju kolektivnu noćnu moru.

Najveći udar na originalnog Dilan Doga izveo je Rekioni u jubilarnom broju (#400) kad u Zemlju udari jedan ogroman meteor i potpuno je uništi. Dramaturška uloga Meteora jeste da naglasi mračne strane ljudskog društva. NJegova razorna moć je sinteza moći četiri jahača Apokalipse. Kako se Meteor približava zemlji (čitavih 12 epizoda), ljudska destrukcija i ostale negativne osobine se intenziviraju.

Međutim, on neće uništiti samo Zemlju već i kompletan Dilanov svet – likove, okruženje i atmosferu koju su generacije crtača pod Sklavijevim vođstvom gradili 35 godina. Posle #400, serijal kreće iz početka, ali kao reboot. Kako bi još više pokazao svoju sposobnost kreativne destrukcije, u prvih šest epizoda posle udara Meteora tematski su slične kao i prvih originalnih šest epizoda koje su u Italiji izašle 1986. (Noć živih mrtvaca, Džek Trbosek, Noć punog meseca, Priviđenje Ane Never, Ubice i Demonska lepota – VČ će ih uskoro objaviti u dva luksuzna kolekcionarska toma velikog formata.)

Ove epizode doživljavaju svoj remake – ponovo su nacrtane poštujući načelno originalne verzije iz 1986, ali ovoga puta iz paralelnog, Dilanovog univerzuma 666, koji liči, ali je ipak drugačiji od originalnog. Dilan je sada mračniji, sumorniji, ciničniji, sebičniji, egoističniji i okrutniji. I dalje je zaposlen u Skotland jardu…

Zašto se Rekioni odlučio na ovako radikalnu promenu? Po svemu sudeći, godine pritisaka i kritike na račun modifikacije serijala navele su ga na to da publici pokaže da serijal može da opstane uprkos promenama. Ili možda da serijal jedino tako može da opstane – ako se neprekidno menja. Prvih šest epizoda, koje su ponovo napravljene, šalju još jasniju poruku: „Pogledajte, i ja mogu da napravim ono što je Sklavi napravio, ali na moj način. Može da bude isto onako dobro kao i pre“.

Izgleda da zasad stvari funkcionišu. Sa oko 120.000 prodatih primeraka po epizodi regularne edicije, Dilan Dog u Italiji, posle Teks Vilera, ostaje drugi najprodavaniji Bonelijev strip-serijal.

Iz početka…

LJubitelji „Dilana Doga“ treba dobro da se pripreme. Meteor koji se približava zemlji neće samo simbolički uništiti planetu. On će bukvalno i okrutno uništiti svet Dilana Doga, kakav je postojao 35 godina. Nakon toga serijal počinje iz početka, ali kao „reboot“. Privikavanje na novog Dilana i njegovo okruženje za mnoge će biti bolno

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.