Neuhvatljiva istina stvari

Reč je o kaleidoskopu glasova – začuđujućem skladnom horu podvojenih ličnosti i heteronima velikog pesnika, dubokom i uznemirujućem promišljanju života, lirici sumnji i strahova, sentimentalnom vodiču kroz metafizičku arhitekturu lisabonskih ulica, melanholiji egzistencije jer, po rečima samog autora, „Fernando Pesoa, precizno govoreći, i ne postoji“. Teško je odrediti joj čak i književni vrstu; da li je u pitanju kontemplativna proza, tanana psihološka biblija tiho uznemirenih ljudi, epistolarni roman duše, poezija bez stiha, dnevnički zapis, filozofski eseji o prolaznosti? Ovo je knjiga zaglušujuće tišine gde svaki treptaj pesnikove duše odzvanja kao u praznoj crkvi razbijeni kristalni bokal u kome se mesto osveštanog vina nalaze tajne našeg pada. „Knjiga nespokoja“ važi za kamen temeljac evropskog modernizma, to je knjiga na kojoj je Pesoa radio čitav život i nikad je nije završio ostavljajući svojim brojnim tumačima da joj pronađu početak i kraj, da je sa svakim novim izdanjem preuređuju kao nedokučivu slagalicu života, bez mogućnosti da dobiju tačnu i konačnu verziju. Pesoino vanvremensko delo upravo je to, neuhvatljiva istina stvari koja kao da nikada nije ni bila predodređena da se izgovori.