Razgovori sa prethodnikom 1

Iako je njihovog omiljenog nacionalnog pisca zaobišla Nobelova nagrada za književnost, naravno, po opštem mišljenju nepravedno, status koji delo Kazancakisa ima, do danas nije umanjen.

U prevodima na srpski jezik, njegova dela pojavljivala su se 1960-ih i 1970-ih godina, kad je svetski uspeh filma Grk Zorba skrenuo pažnju na Kazancakisa i njegovog junaka koji je postao prototip čoveka iz naroda, jednostavnog Krićanina.

Rođen u Iraklionu na Kritu, Kazancakis nikad nije odstupio od ubeđenja da je najpre Krićanin a tek onda Grk, i tu svoju iskonsku povezanost sa tlom odakle je potekao provlačio je kroz gotovo sva svoja dela, opisujući burne periode u istoriji ostrva koliko i sudbine ljudi koji su tu živeli, šibani vetrovima sa svih strana ali i blagosloveni u svojoj izolovanosti koju su branili.

Smatrajući velikog slikara poznatog upravo po nadimku El Greko i sebe kao dva najistaknutija umetnika Krićanina, svoje kompleksno delo odredio je kao razgovore sa prethodnikom, ali čitaocu već posle uvodnih strana postaje jasno da zamišljeni dijalog prerasta u monolog, gradeći književno delo koje je teško žanrovski odrediti.

Ono u sebi sadrži autobiografiju, filozofsko-moralni traktat, raspravu o religiji, kao i iscrpna objašnjenja Kazancakisovih poetičkih principa.

Ono što bi čitaocu njegovih romana bilo verovatno najinteresantnije je geneza likova i zapleta koje je pronalazio među običnim ljudima i pretakao u svoju kompleksnu prozu koja se najmanje bavila vremenom sadašnjim.

Zaranjajući u burnu istoriju borbe protiv osmanske vlasti koja je na Kritu trajala veoma dugo, sve do prisajedinjenja Grčkoj 1913, napisao je nekoliko romana među kojima se svojom briljantnom konstrukcijom ističe Hristos ponovo razapet.

Kazancakis je bio i svetski putnik, i, kako je njegova književna slava rasla, tako je sve duže odsustvovao iz svoje postojbine i upoznavao druge ljude i kulture.

U jednom periodu bio je oduševljen idejama komunizma i likovima Lenjina i Maoa, da bi se potom bavio Hristom i Budom, tražeći univerzalno u svim religijama i ideologijama i konstruišući sopstveni filozofsko-religiozni univerzum koji je u više navrata oštro kritikovala Grčka pravoslavna crkva, čijoj se dogmi nije preterano priklanjao.

Zašto je tako razmišljao, iscrpno objašnjava u knjizi Razgovori s Grekom, opisujući i brojne susrete sa ljudima koji su na njega ostavljali izuzetan utisak.

A najsnažniji od svih bilo je prijateljstvo sa običnim rudarom, čovekom iz naroda kome je u romanu dao ime Aleksis Zorbas i tim delom stekao posmrtno svetsku slavu, naravno nakon filma koji je snimio Mihail Kakojanis 1964, sa Entonijem Kvinom u naslovnoj ulozi.

Razgovore s Grekom priredila je i objavila 1964. njegova druga supruga Eleni sa kojom je bio u braku poslednjih dvanaest godina svog života.

Poslednje stranice diktirao joj je neposredno pred smrt, u bolnici u Frajburgu, grozničavo se nadajući da ima još vremena za romane koje je tek nameravao da napiše.

Ova knjiga mogla bi se posmatrati kao sublimacija čitavog njegovog napornog i plodnog književnog života, njegove vatrene ljubavi za čoveka kojeg je pokušavao da dokuči kao kreativno ali i Božije biće.

„I rekoh bademu… Pričaj mi o Bogu!  I badem procveta“, jedna je od najpoznatijih rečenica u ovoj knjizi koju je pisao tokom deset godina.

U trenutku mladalačkog zanosa imao je ideju da se zamonaši u nekom od manastira na Svetoj Gori, ali ga je jedan sveštenik vratio u svetovni život, govoreći mu da je svet najveći manastir i istinski monah je onaj koji živi u miru sa ljudima na zemlji.

Kazancakis je tada u književnom radu konačno spoznao svoju misiju i posvetio mu se sa strašću koja se graničila sa fanatizmom.

Interesantan je odnos naše čitalačke publike prema Kazancakisovim delima koja se tek sporadično pronalaze u nekim prilično davnim izdanjima.

Razgovori s Grekom dostupni su u prevodu sa grčkog izvornika Koraljke Crnković, a u izdanju hrvatskog Sandorfa (Pismo Grecu, 2015) čije knjige kod nas distribuira izdavačka kuća Fedon.

Ipak, primerak Doživljaja Aleksisa Zorbasa koji je objavljen 1969. u izdavačkoj kući Rad ne možete pronaći ni kod dobro snabdevenih antikvara.

Verovatno bi bilo pogrešno ova čitalačka interesovanja povezivati sa opštom srpskom pomamom za grčkim letom.

Postoji nešto znatno dublje u Kazancakisovom delu, poetika i filozofija čoveka koji je zamislio i svoj epitaf kao odu slobodi, neotuđivom pravu mislećih.

close
Razgovori sa prethodnikom 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.