Smrt Habzburškog carstva 1

Umrla je od iscrpljenosti, kao žrtva predugog rata, podrivena pustošenjem – izazvanog krizom hrane, koju nikad niko nije uspeo da stavi pod kontrolu – i štetnim efektima postepene vazalizacije prema nemačkom Rajhu.

Spoj ovih faktora pogodovao je razvoju radikalnih pokreta i ideja, koji su na kraju došli glave dinastičkom patriotizmu, koji je povezivao narode u monarhiji.

To bi bio glavni zaključak knjige Agonija jedne monarhije. Austrougarska 1914-1920 poznatog francuskog istoričara Žan-Pola Bleda, profesora emeritusa Univerziteta Pariz-Sorbona i inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Knjiga je originalno objavljena 2014, a upravo se pojavila na srpskom zahvaljujući beogradskoj izdavačkoj kući NNK Internacional, u prevodu Aleksandre Tadić sa francuskog.

Dopunjena je konciznim pogovorom istoričara Veljka Stanića, i svojeručnim pismom autora kojim potvrđuje saglasnost objavljivanja ovog dela na srpskom jeziku.

Žan-Pol Bled je, smatraju dobri poznavaoci njegovog naučnog rada, možda u svetu jedan od najpouzdanijih germanista-istraživača istorije Srednje Evrope i vremena postojanja Habzburške monarhije, njene, i nemačke političke i društvene istorije.

Dosad je objavio niz knjiga posvećenih temama tog doba, i ličnostima te epohe. Neke od njih su poznate i našim čitaocima: biografiju Franc Jozef objavio je 1998. beogradski Clio, a NNK Internacional publikovao je čak tri dela ovog istoričara, Bizmark (2010), Franc Ferdinand od Austrije (2014) i Hitlerovi ljudi (2016, u suizdavaštvu sa Dan Grafom).

Profesor Bled je dobitnik niza uglednih priznanja, a čest je i rado viđen gost u Srbiji gde u SANU ili na drugim tribinama drži predavanja o srpsko-francuskim odnosima kroz istoriju, ili razgovara sa posetiocima o svojim knjigama i oblasti u kojoj je neprikosnoveni znalac.

Knjiga Agonija jedne monarhije… što i dosadašnje knjige ovog autora na srpskom potvrđuju, pokazuje zbog čega je Žan-Pol Bled poštovan među kolegama, o čemu svedoči veliki broj priznanja kojima je ovenčan, ali i razloge zbog kojih je uvažavan među čitaocima.

Široki istorijski plan na kojem razrađuje problematiku koju izučava, niz novih podataka pronađenih u brojnim svetskim arhivima, slikanje događaja do detalja, povezivanje pronađenih i dobro proverenih činjenica u nove, argumentima potkrepljene zaključke, bacanje svetlosti na naoko sporedne momente u istoriji koji obično promiču jer ostaju u senci krupnih događaja i, uz sve to, jasna i pitka rečenica više su nego dovoljni razlozi za toliki uspeh knjiga koje potpisuje Bled.

Prema sopstvenom priznanju, Starom Austrijom ovaj se istoričar bavi već četrdeset godina. Doticao je se u drugim svojim knjigama, posebno u biografijama, u knjizi Franc Jozef se to podrazumevalo.

Ali ključni trenutak kad je odlučio da uđe u pisanje Agonije jedne monarhije… bio je taj kada je, kako piše u predgovoru, sebi postavio jednostavno pitanje na koje odgovor, znao je, nije nimalo jednostavan. Naprotiv.

A pitanje je: Da li je, pred rat, Austrougarska monarhija bila bolesnik na samrti? Da li je bila osuđena da nestane sa istorijske scene, iako je kao nasleđe duge prošlosti bila otelotvorenje višenacionalnog principa koji nije imao svoj ekvivalent u Evropi?

Austrougarska je spadala u evropske velike sile toga doba, i bila je učesnik u onome što se naziva evropskim dogovorom, a čiji su se rezultati videli u Prvom balkanskom ratu.

Pa ipak, za njenu agoniju nema boljeg datuma nego, sticajem okolnosti današnjeg vikenda, 28/29. juna, kada se valja potsetiti kako su se odvijali događaji koji su prethodili početku Prvog svetskog rata.

Žan-Pol Bled ne razrađuje detaljno Principov pucanj u prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu na Vidovdan 1914, i ulogu Apisove Crne ruke, ali podvlači da Srbija nije učestvovala u pripremi atentata; bila je iscrpljena posle Balkanskih ratova i njeni su prioriteti bili snaženje kraljevine i uspešna integracija novoanektiranih teritorija.

Francuski istoričar beleži ove događaje koji su prethodili izbijanju rata, ali njegovo ključno interesovanje je odgovor na pitanje kako je, i zašto, propala Austrougarska monarhija.

Ono što u knjizi Žan-Pol Bleda fascinira je minucioznost kojom opisuje tok Prvog svetskog rata, zakulisne igre ministara, državnika i političara, odnose snaga unutar monarhije, propagandu i stavove intelektualaca, tajne diplomatske dogovore i prevare, konspiracije ili otvorene sukobe izvan fronta, i na frontu, nepoštovanje ili izigravanje prethodno sklopljenih dogovora.

Austrougarska u rat nije krenula bez prethodne saglasnosti Nemačke, ali nije predviđala da će rat toliko trajati.

Ulazak Rusije bio je presudan, i agonija je počela. Rat je doneo glad, doneo je špansku groznicu i druge zarazne bolesti, iscrpljenost vojske, rast nacionalizama, strah od ruske zaraze, od revolucije.

Autor ne zaboravlja one koji su u istorijskim pregledima ove vrste obično skrajnuti – civilno stanovništvo i njegovu paćeničku sudbinu vezanu za neželjeni rat, i za vojske koje ga uzimaju za taoce, ubijaju i pljačkaju.

Osvrćući se na floskulu da je Habzburška monarhija bila tamnica naroda, Bled navodi da je iskustvo nacizma i komunizma naučilo narode Srednje Evrope da postoje teže tamnice nego što je ona bila, i da joj se, kako vreme prolazi, pored ekonomske celovitosti, sve više priznaje zasluga za globalno liberalnu politiku prema svojim narodima.

„Sad, kad su brojni tabui srušeni, neke istine možemo reći a da, pritom, nikoga ne povredimo, niti šokiramo“, kaže ovaj istoričar.

Jedna od njih je da je stara monarhija napravila mesto minijaturnim Austrijama; pitanje nacija nije iščezlo jer u Srednjoj Evropi nijedna zemlja nije nacionalno homogena, i sve su suočene sa manjinama unutar svojih granica čije nezadovoljstvo, čak iredentizam ključaju iznutra, ali su podsticani i sa strane.

Da li bi svet bio drugačiji da je Austrougarska opstala? Možemo nagađati, ali je istina da je svojim nestankom, tvrdi Žan-Pol Bled, stvorila prazninu u srcu Evrope koju različiti planovi pokušavaju da popune.

„Habzburška monarhija pripada svetu prošlosti – zaključuje francuski istoričar – ali živi u sećanju naroda kojima je vladala i, kakve god bile okolnosti njenog nestanka, taj događaj, kao i svaka promena, ostavio je dugotrajni trag u Srednjoj Evropi“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.