Uključivanje i tretiranje pitanje Preševske doline u ovoj fazi dijaloga smatramo da predstavlja potrebu za dugoročnim mirom među narodima na Zapadnom Balkanu – kaže u razgovoru za Danas Ragmi Mustafa, novoizabrani predsednik Nacionalnog saveta Albanaca.

* Iako nije u domenu delovanja NSA, kako komentarišete zahteve da se status Albanca iz Preševske doline nađe kao tema dijaloga?

– NSA osim četiri oblasti delovanja i to obrazovanje, informisanje, kulturu i upotrebu albanskog jezika i pisma, po zakonu zauzima stavove, pokreće inicijative i preduzima mere u vezi sa svim pitanjima koja su neposredno povezana sa položajem, identitetom i pravima albanske nacionalne manjine. I ne treba zaboraviti da sve to u službi manjinske samouprave, prema okvirnoj Konvenciji Saveta Evrope. Svakako, neizbežno je i pitanje sudbine i formata Briselskog dijaloga. Kao sastavni deo spora između Kosova i Srbije, pitanje Preševske doline najavili su i najviši zvaničnici Kosova, a indirektno su aludirali i najviši zvaničnici Srbije, te bi to trebalo da bude i deo kompletnog rešenja kroz pravno obavezujući međunarodni sporazum.

Srbija nije pokazala spremnost da tretira Albance kao svoje državljane. Na kraju, odbila je čak da sprovede „Plan od sedam tačaka“. Prošle godine 14. jula Skupština albanskih odbornika Preševske doline (najviši neformalno političko telo, koje predstavlja sve političke subjekte) utvrdio je da bez rešavanja prava Albanaca u Preševskoj dolini, ne može biti prava i stvarna normalizacija odnosa između Kosove i Srbije. Stoga je Skupština albanskih odbornika Preševske doline zatražila od Skupštine, Predsednika i Vlade Kosova posvećenost u cilju realizacije albanskih političkih zahteva utvrđenih odgovarajućim međunarodnim dokumentima, a utemeljenim na referendumu 1. i 2. marta 1992., kada su Albanci oglasili „za teritorijalnu i političku autonomiju sa pravom ujedinjenja sa Kosovom. Time mislim da je krucijalan i istorijski momenat za trajno i mirovno rešenje. Jer i ovaj deo Balkana treba da se okrene ka evropskoj budućnosti i prosperitetu.

* Šta su najveći problemi Albanaca na jugu Srbije?

– Preševska dolina, na čijoj teritoriji živi albanska većina, je u istim problemima i izazovima koji se ne rešavaju već decenijama, jer ih Vlade i vladini organi zanemaruju. Danas smo pri kraju druge decenije 21. veka, osamnaest godina od oružanog sukoba Oslobodilačke vojske za Preševo, Medveđe i Bujanovca, a bavimo se istim problemima od nepriznavanja broja stanovnika Albanaca, pa do nedostataka udžbenika za đake osnovnih i srednjih škola na maternjem jeziku što bi trebalo po zakonu Vlada Srbije da rešava. Nije dozvoljena upotreba udžbenika iz matičnih država, nedostatak je kvalifikovanog osoblja zbog kašnjenja sa nostrifikacijom diploma iz Albanije i Makedonije, kao i nepriznavanje diploma kosovskih univerziteta. To je takođe veliki problem za Albance na jugu Srbije. Uz to i pasiviziranje prebivališta albanskim stanovnicima, kao i ne uključivanje u javne i republičke institucije što je konstatovao i Savet Evrope. Do sada u opštini Bujanovac nikada nije postavljen načelnik policijske stanice albanske nacionalnosti. Najnoviji primer je vezan za pravosudni sistem jer je došlo do imenovanja sudije iz Prokuplja u Prekršajnom sudu Preševo, kao i angažovanje sudije iz Vranja u Osnovnom sudu u Bujanovcu, a ignorišu se albanski kadrovi. Povlačenje nekih republičkih institucija sa ovog područja dodatno komplikuje situaciju u pogledu pravne sigurnosti građana.

* Ko će uticati na stavove NSA u kontaktu sa Vladom Srbije, političari ili građani?

– NSA radi i izabran je u neposrednim izborima prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Tako da ima potpuni građanski legitimitet da se bavi pitanjima i problemima pripadnika albanske manjine. Svakako, da su mnoga pitanja međusobno zavisna i kao takva će se tretirati i rešavati, te se ne mogu odvojiti od političkih i institucionalnih tokova.

* Da li je priznanje države Kosovo od strane vlasti u Beogradu jedino moguće rešenje? Kakav je vaš stav?

– Vlada Srbije mora biti realistična i početi da deluje pragmatično. Jedino rešenje za prevazilaženje zastoja u poslednjih dvadeset godina trebalo bi da bude sa konačnim sporazumom između Kosova i Srbije. Nesumnjivo, to bi značilo priznavanje Kosova kao nezavisne države koja bi pomogla obema stranama ekonomski razvoj i socijalno blagostanje i otvorila evropske perspektive. Mislim da ne postoji politička ozbiljna i iskrena volja da se desi suočavanje sa prošlošću, kao i za izgradnju budućnosti utemeljena na evropskim vrednostima. Čudno je kako legitimni zahtevi koji dolaze iz Preševske doline izazivaju strah kod nekih političara i podstiču strahove od nekakvog gubitka, i promovišu strah kod drugih o realnoj budućnosti. Sada kada se približava trenutak zaključenja dijaloga, vidimo zamrznuti horizont sa oblacima konfuzije i haosa, koji se produbljuju sve više i više. Sada kada pregovori kucaju na vrata za međusobno priznavanje, nedostatak dijaloga o Preševskoj dolini će značiti nedostatak sutrašnjeg mira između Kosova i Srbije.

* Može li NSA svojim aktivnostima napokon da uvede red u korišćenje nacionalnih simbola. Mislim pre svega na zastavu i praznike?

– NSA dosledno traži dozvolu za korišćenje nacionalne zastavu i simbole, jer je to naše pravo i deo našeg nacionalnog identitet, i kao takvo ne treba da bude odbijeno. NSA će takođe, nastaviti da traži i zakonsko obeležavanje verskih praznika kao što su Fiter Bajram i Kurban Bajram, albanski nacionalni praznik 28. novembar. To treba da budu praznici pripadnicima albanske zajednice u Preševskoj dolini. Na ovu temu je svoje odluke doneo i prethodni saziv NSA, ali na nama je sada da ih sprovedemo i konkretizujemo.

Aktivista ljudskih prava

Mustafa je studije sociologije, i magistarsku tezu odbranio je na Prištinskom Univerzitetu „Hasan Priština“. Usavršavao se u SAD, a dugo godina bio je i aktivista NVO Odbor za ljudska prava iz Bujanovca, kao i predsednik omladinskog foruma Partije za demokratsko delovanje (PDD), sa čije liste je i izabran na funkciju predsednika NSA.

Povezani tekstovi