Đurić je dramatizovao već poznate činjenice

Kocijančić je za Radio Slobodna Evropa rekla da „dijalog u kojem posreduje EU nema veze sa ultimatumima, nego je ovde reč o tome da su Kosovo i Srbija dogovorili o uslovima pod kojima je Kosovo dobilo pozivni broj, a srpska kompanija je na Kosovu dobila potpuno dozvolu i privremenu jurisdikciju za postojeću mobilnu mrežu“.

Prema rečima portparolke EK, Evropska unija se oslanja na dogovor o telekomunikacijama i na akcioni plan oko kojeg su i Srbija i Kosovo postigli sporazum u vezi sa modalitetima primene, kao i da je za EU „ključno da se primeni dogovor postignut u dijalogu“.

Na pitanje da li su tačne tvrdnje Đurića da su Beograd i Priština dobili rok da do kraja ove sedmice zaključe sporazum, Kocijančić je navela: „kao što sam rekla, u dijalogu se ne radi o ultimatumima, nego o sprovođenju postignutih dogovora“.

Vlada Kosova je prekjuče usvojila Nacrt zakona o Trepči, kojim se, kako su preneli kosovski mediji, predlaže da 80 odsto ovog preduzeća bude vlasništvo kosovske vlade, a 20 odsto zaposlenih, čemu su se usprotivili predstavnici Srba u vladi u Prištini.

Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose i lider Aktivne Srbije, ocenjuje za Danas da Đurićeve izjave predstavljaju „dramatizaciju odranije poznate činjenice“ u vezi sa imovinom na Kosovu, kao i da se stiče utisak da je on takvom porukom doveo srpskog premijera Aleksandra Vučića u neugodnu situaciju, ali da ne treba isključiti ni mogućnost da je izjava data u dogovoru sa Vučićem.

– EU u ovom trenutku pojačano „pritiska“ Srbiju da sprovede dosadašnje sporazume iz briselskog dijaloga, jer Unija, kao i SAD, smatraju da je pojačan uticaj Rusije na Balkanu, pa žele da zatvore „kosovsku rupu“, kroz koju se, između ostalog, širi ruski uticaj. U slučaju da Beograd do kraja oktobra ne prihvati sporazum o telekomunikacijama, ne može da se nada otvaranju novih poglavlja u pregovorima sa EU u novembru ili nešto kasnije, a u februaru će biti ponovo postavljeno pitanje Beogradu u kojem pravcu se kreće, odnosno da li se kreće putem evropske integracije. U tom kontekstu, nije isključena ni mogućnost da će Vučić donekle izmeniti sastav srpske vlade, jer je trenutni sastav problematičan u očima Brisela, kaže sagovornik Danasa.

Janjić komentariše da je problem u vezi sa državnom imovinom Srbije na Kosovu poznat još od Miloševićevog doba, a da su Vučić i Đurić kad su se suočili sa tim problemom već „bili prinuđeni da deluju u nepromenjenom okviru“.

– Bilo je raznih pokušaja da se reši problem državne imovine kao i imovine državnih preduzeća Srbije na Kosovu. Slobodan Milošević je, recimo, ubrzano davao imovinu crkvama i zadrugama, a u narednom periodu, od vlasti Zorana Đinđića, do Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, veliki deo imovine koji je bio ranije prenet na zadruge je otuđen, dok je za privatizaciju državne imovine bila zadužena EU, kao „četvrti stub“ UMNIK-a, na šta srpske vlasti nisu reagovale, i jedina koja je na neki način pokušala da reši taj problem bila je Sanda Rašković Ivić, koja je želela da se evidentira državna imovina, ali je ona smenjena sa funkcije predsednice Koordinacionog centra za KiM. Kada je UMNIK prestao da postoji, privatizacija je zapravo prešla u ruke kosovske Agencije za privatizaciju, objašnjava Janjić.

Sagovornik Danasa ukazuje da „političari u Srbiji ne prihvataju realnost“, odnosno da se pitanje imovine na Kosovu rešava po principu sukcesije sa državama bivše SFRJ, „bez obzira na to što je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost“, kao da su pravila Fonda za razvoj nalagala da sve što se izgradi na određenoj teritorijalnoj jedinici pripada toj teritorijalnoj jedinici. „Prihodi od preduzeća koje je Srbija osnivala na Kosovu odavno se ne slivaju u budžet Srbije, pa mislim da će Beograd i Priština, ipak, na kraju postići sporazum o telekomunikacijama, kao i da će Vučić sprovesti određene kadrovske promene u vladi“, tvrdi Janjić.

„Teška situacija“

Premijer Srbije je, podsetimo, rekao da mu nije drago što je „Đurić izašao u javnost sa izjavom da se nalazimo pred ultimatumom“. „Mene je doveo u najtežu situaciju jer ako to prihvatimo, biće da sam doneo nešto protiv svog naroda, a ako ne prihvatimo, bićemo direktno odgovorni za eventualno tešku političku situaciju“, rekao je Vučić. On je najavio da će Srbija pokušati da donese najbolju odluku u interesu države, ali imajući u vidu i sveukupnu situaciju u regionu.