DW: Da li Evropska unija gubi Balkan? 1Foto: EPA-EFE/Mika Schmidt / POOL (Arhiva)

Za ljude u Jugoistočnoj Evropi, na periferiji Evropske unije, 2019. godina nije bila dobra. Iako je bilo obećano, Savet EU u oktobru 2019. godine nije dao zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Tome se u prvom redu usprotivila Francuska.

U Srbiji i Crnoj Gori, dvema zemljama koje već pregovaraju o prijemu u EU, pojačane su autoritarne tendencije tamošnjih vlasti. Pritisak na opoziciju i medije koji kritički izveštavaju je pojačan.

Albaniju, koja takođe nije primer demokratske zemlje, u novembru je pogodio težak zemljotres u kojem su desetine ljudi izgubile život.

Odluka o tome da ne budu započeti pristupni pregovori sa tim zemljama posebno je teško pogodila Severnu Makedoniju. Socijaldemokratski premijer Zoran Zaev zapao je u krizu i bio je primoran da za 12. april raspiše prevremene parlamentarne izbore. Njegova vlada prethodno je postigla sporazum o promeni imena zemlje uprkos velikom protivljenju nacionalističke opozicije. Time je okončan višegodišnji sukob oko imena sa Grčkom.

Prethodno je Atina decenijama blokirala evroatlantske ambicije svog severnog suseda, jer se jedna provincija na severu Grčke takođe zove Makedonija. Sada postoji opasnost da vlada Zorana Zaeva na novim izborima izgubi od desničarske opozicije.

Razočaranje u Skoplju

„Razočarani smo“, rekao je Zoran Zaev u novembru za portal „Politiko“. „Evropska unija je obećala da će ispuniti svoja obećanja kada mi to dogovorimo, a nije to učinila“. Francuski predsednik Emanuel Makron je ulaganje veta obrazložio time da mehanizam pristupnih pregovora nije više u skladu sa vremenom. I čak je predložio reforme tog procesa.

U regionu je to shvaćeno kao gubitak poverenja, kao opasni izraz „zamora od proširenja“ u ključnim zemljama EU.

Pri tom je EU još 2003. godine na samitu u Solunu svečano saopštila da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju perspektivu članstva. Ipak, od tada je samo 2013. godina članica Unije postala Hrvatska. Čini se da je za druge zemlje ta perspektiva sve manja. Da li će EU izgubiti Balkan?

Druge sile, poput Rusije, Kine i Turske, čine se kao alternative. „Evropska unija je ostavila vakuum koji Rusija spremno popunjava“, smatra Sonja Biserko, šefica beogradske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava. „Kina s druge strane dolazi sa veoma mnogo novca koji se daje u formi kredita bez standardna i kriterijuma“, kaže Biserko.

Moskva pruža podršku pre svega Srbiji koja ne želi da prihvati gubitak svoje nekadašnje pokrajine, Kosova. Zemlja, koju najvećim delom naseljavaju Albanci je, nakon oružanog konflikta i intervencije NATO 1999, proglasila nezavisnost 2008. godine. Moskva svojim vetom blokira prijem Kosova u Ujedinjene nacije.

U Bosni i Hercegovini Rusija podržava Milorada Dodika, moćnog čoveka iz Republike Srpske. U zemlji koja je ionako opustošena ratom, Dodik svojim separatističkim stavovima parališe institucije.

U Crnoj Gori je navodno trebalo da bude izveden puč u oktobru 2016. godine s namerom da se sprečiti ulazak te zemlje u NATO.

Ruski strateški cilj je da na Balkanu stvori „pojas vojno neutralnih zemalja“, kako je to 2017. godine, prema internim dokumentima Ministarstva spoljnih poslova Severne Makedonije, formulisao ruski ambasador u Skoplju. Članstvo Crne Gore u NATO i predstojeći prijem Severne Makedonije, Moskva nije bila u stanju da spreči. Srbija nakon bombardovanja NATO 1999. godine odbacuje mogućnost članstva. U BiH, Dodik nastoji da spreči svako približavanje Severnoatlantskom savezu.

Tranzitni prostor za Kinu

Kina sa svojom strategijom „Novi put svile“ sprovodi sopstvene ekonomske interese na svim kontinentima. Balkan pri tom dobija ulogu prostora za tranzit. Peking je stekao većinski udeo u grčkim lukama i modernizuje železnicu između Beograda i Budimpešte.

Projekti su međutim finansirani sa nimalo jeftinim kreditima kineske državne banke. Kineske državne firme izvode te projekte često sopstvenim građevinskim radnicima. Za zemlje-korisnice tih kredita to nije dobro. Crnoj Gori preti da zbog autoputa koji finansira Kina zapadne u kobne dugove.

Erdoganovi ekonomski i geostrateški interesi

Istovremeno, Turska pod autokratom Redžepom Tajipom Erdoganom traži blizinu muslimanskih političkih faktora na Balkanu, ali ne samo njih. Stranka demokratske akcije (SDA), koja najvećim delom kontroliše bošnjačko-muslimanski deo BiH, slavi Tursku kao spasioca.

Ali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić se s njim dobro razume. Erdoganovi interesi su s jedne strane ekonomski, a s druge, on teži ostvarenju svojih geopolitičkog interesa.

„Sigurno je da entuzijazam u regionu za EU jasno opada“, smatra Florijan Biber, šef Instituta za Jugoistočnu Evropu na Univerzitetu u Gracu. „No istovremeno, eksterni faktori, kao Rusija i Kina, nemaju mnogo toga da ponude“.

Autoritarne i korumpirane elite Balkana bi doduše rado prihvatile njihove projekte, u najmanju ruku da bi se dalje bogatile na njima, dodaje Biber, „ali ako pogledate investicije, onda je EU mnogo važnija“.

Na kraju krajeva, kaže Biber, potrebno je samo pitati mlade ljude u regionu gde bi oni zaista želeli da žive. „Oni neće navesti Peking, Istanbul ili Sankt Peterburg, već Berlin ili Beč.“