Foto: Privredna komora Srbije

Ekonomske perspektive Zapadnog Balkana tema su konferencije koju u Beogradu organizuje Nemačko-srpska privredna komora i Istočno evropska asocijacija nemačke privrede. Privrednici i predstavnici privrednih komora regiona pokušali su da pronađu odgovor na pitanje kako će Zapadni Balkan izgledati 2030. godine i kakvi ekonomski izazovi stoje pred zemljama regiona u narednih dvanaest godina.

Ekonomija bi svakako trebalo da ima ključnu ulogu u razvoju regiona, ali učesnici konferencije istovremeno su upozorili i na čitav niz problema i prepreka koje se mogu pojaviti na putu regiona ka Evropskoj uniji. Članstvo u EU je svakako ocenjeno kao proces koji nema alternativu kada je reč o zemljama regiona i kao otvorena perspektiva za region, što je, prema rečima Ronalda Zeligera, predsednika Nemačko-srpske privredne komore, snažno potvrđeno i na nedavnom skupu lidera EU u Sofiji.

Spisak lepih želja međutim nije dovoljan – to je moglo bi se reći bila i osnovna zadrška većine učesnika konferencije. Pri tome je važno istaći da su organizatori konferencije naglasili da, osim što se pruža podrška boljoj privrednoj saradnji EU i zemalja regiona, isto tako se podržava i što bolja bilateralna saradnja na Zapadnom Balkanu.

Zbog svega toga, Januš Kulik, predsedavajući Radnoj grupi za istočnu Evropu Istočnoevropske asocijacije nemačke privrede, ističe da nemačke kompanije u regionu očekuju dobar poslovni ambijent i da je stoga vladavina prava i poštovanje propisa jedan od temelja ekonomskog napretka.

Veliki broj učesnika panela je kao jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju zemlje na Balkanu naveo takozvani odliv mozgova i nedostatak kvalifikovane radne snage. Januš Kulik ističe da se „protiv odlaska mladih iz zemalja regiona moramo snažno boriti i da su nemačke kompanije to shvatile još pre petnaest godina. Zbog toga je i značajno formiranje Fondacije Zoran Đinđić, čiji osnovni cilj je da se ulaže u razvoj mladih, koji bi trebalo da budu značajan oslonac u svojim zemljama“, kaže Kulik.

Ronald Ziliger primećuje da je Evropska unija veoma važan ekonomski partner za Zapadni Balkan. Nemačka je u tom regionu otvorila 250.000 radnih mesta, napominje Ziliger, ali i pored toga može se reći da postoji prostor za napredak. Neka ranija istraživanja koja je sprovela Nemačko-srpska privredna komora pokazuju da građani Srbije najviše cene nemačke investitore i da svaki treći građanin nemačke investitore vidi kao najcenjenije. Nemačka preduzeća takođe pozitivno ocenjuju poslovnu klimu u Srbiji.

Veoma je važno da u tom procesu ne ignorišemo probleme koji postoje, i tu je bitno naglasiti da se oni neće ni rešiti ako o njima ne razgovaramo, dodao je Ziliger. A ti problemi su brojni. Pre svega, jednu grupu problema čine problemi sa kojima se suočava sama Evropska unija, a koji neminovno imaju svoju negativnu refleksiju i na Zapadni Balkan. Bregzit, migrantski problem, pitanje evra, porast desnice i populističkih snaga, zamor od proširenja EU – samo su neki od problema sa kojima se suočava Unija. Kada se tome dodaju lokalni problemi regiona, poput loše infrastrukture, jakih nacionalizama, političke nestabilnosti, korupcije – kao zaključak se nameće da je pred svima puno posla kako bi Zapadni Balkan 2030 godine napredovao u nekom zamišljenom pravcu.

Novi nemački ambasador Tomas Šib ipak pri tome ističe neke pozitivne podatke, poput recimo činjenice da je bilateralna razmena Srbije i Nemačke prošle godine iznosila četiri milijarde evra. „To je zaista podatak koji ohrabruje“, rekao je Šib i dodao kako je „želja Nemačke da se u regionu postigne nekoliko stvari: održiv ekonomski razvoj, spreči odliv mozgova i uradi što je više moguće po pitanju zaštite životne sredine“.

Kao obazrivi optimizam moglo bi se opisati izlaganje Stevana Nikčevića, državnog sekretara u Ministarstvu trgovine Srbije, koji je svoje obraćanje uglavnom posvetio izazovima koji se nalaze pred EU, ali i zemljama regiona. Nikčević smatra da je u ovom trenutku možda ključni problem slabost same EU, koja je dovela do toga da imamo skoro nevidljiv napredak Berlinskog procesa.

„Od 2000. godine imamo i stalni odliv ljudi, pa je tako preko četiri miliona ljudi otišlo iz zemalja Zapadnog Balkana u tom periodu do danas. Imamo i veliki problem infrastrukture, pa je tako Srbija, koja čak ima i dobre brojke, 30 procenata u infrastrukturnom zaostatku u odnosu na prosek EU. U Albaniji je taj zaostatak čak 70 odsto. Nizak je i nivo industrijalizacije“, ocenjuje Nikčević.

Državni sekretar Ministarstva trgovine ipak vidi i neke svetle tačke, pa u tom kontekstu navodi da zemlje regiona pokazuju izvesne kapacitete za napredak u IT sektoru.

Predstavnici privrednih komora regiona takođe su naglasili važnost digitalizacije i digitalne privrede, i u tom smislu su već preduzeti neki koraci. Ali, pre toga se moraju ukloniti neke prepreke, kako kaže Berat Rukići, predsednik Privredne komore Kosova.

„Koliko je pred nama težak put pokazuje da sam na ovu konferenciju došao nakon višečasovnog čekanja, i da sam umesto pasoša putovao sa nekim papirom. Zato bih voleo da Zapadni Balkan 2030. godine vidim bez barijera i prepreka, sa zaustavljenim odlivom mozgova, i da imamo pomirenje koje bi trebalo da bude preduslov za sveopšti napredak”, istakao je Rukići.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i pored svega smatra da „nismo daleko od cilja, a on je ekonomska integracija regiona. Za to je potrebno nešto više napora i političke volje da se pogura ekonomska saradnja“, primećuje Čadež. Predsednik srpske privredne komore kaže da je, što se Srbije tiče, ona tokom godina uvela dosta novih instrumenata za razvoj privatnog sektora, koji bi trebalo da smanje rizik investiranja. Akcenat je i na takozvanoj digitalnoj privredi, i stoga je već započet proces obuke projekt menadžera koji bi trebalo da malim i srednjim preduzećima pomažu u procesu digitalizacije. Odziv je zaista dobar, i mnoga preduzeća se javljaju jer žele pomoć u tom smislu, kaže Čadež.

Regionalna konferencija biće zatvorena proslavom 15-godišnjice programa stipendija Fondacije „Zoran Đinđić“. Oko 700 stipendista iz sedam zemalja regiona Zapadnog Balkana bilo je uključeno u taj program, koji uz Fondaciju „Zoran Đinđić“ koordinira Odbor nemačke privrede za istočnu Evropu, uz finansijsku pomoć nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.