Mondoloni: Francuskoj je stalo do Srbije, želi da bude njen prijatelj

Ističući da je ta poseta dala novi impuls razvoju odnosa dve zemlje, Mondoloni je objasnio da je njegov odlazak iz Beograda, posle skoro dvogodišnjeg mandata, povezan sa činjenicom da ide na novu dužnost. Kako je precizirao, na novom poslu biće zadužen za Srbiju i Balkan, ali i za područje istočne Evrope, što uključuje Kavkaz, Moldaviju, Ukrajinu i Rusiju, kao i za centralnu Aziju.

To je značajno mesto, koje predsednik i ministar inostranih poslova vide kao prioritet, naglasio je on i precizirao da će se novim poslom baviti sa mesta direktora u Ministarstvu inostranih poslova.

„Time će Srbija imati odanog prijatelja na toj poziciji“, rekao je Mondoloni.

On je zahvalio rukovodstvu i narodu Srbije na dočeku francuskog predsednika, uveren da su Srbi shvatili da je Makron doneo poruku zainteresovanosti i poštovanja za Srbiju, kao i spremnosti da je sasluša.

Francuski ambasador je priznao da žali zbog odlaska iz Beograda, pošto je naučio da razume i oseća svu snagu prijateljstva Francuske i Srbije i njihove istorijske veze. Napominjući da njegov odlazak nije znak manjeg angažovanja Francuske u Srbiji, Mondoloni je svoj mandat u Beogradu ocenio kao pozitivan, jer su politički odnosi uznapredovali, što je krunisano i posetom Makrona.

Pokazalo se koliko je Francuskoj stalo do Srbije i da želi da bude njen prijatelj u regionu, dodao je on, ocenjujući da su unapređeni i ekonomski odnosi.

Uz podsećanje na koncesiju francuske kompanije Vensi za beogradski aerodrom, saradnju oko deponije u Vinči, sporazum o prodaji helikoptera, kao i posao oko izgradnje beogradskog metroa o kojem se dugo razgovara i koji bi trebalo da se okonča ugovorom, Mondoloni je najavio da će sve to biti poslovi kojima će se baviti novi ambasador.

Osvrćući se na reforme u Srbiji, on je istakao da su učinjene posebno na ekonomskom planu, ali da bi voleo da se one brže sprovode, posebno kada je reč o medijima, borbi protiv korupcije, nezavisnosti pravosuđa i poštovanju inistutucija, kao što je parlament.

U svakom slučaju, mi podržavamo napredak Srbije prema Evropskoj uniji (EU), naglasio je Mondoloni, ali je predočio da je važno okrenuti se budućnosti.

Prema njegovim rečima, tu postoje dve stvari, jedna je učlanjenje u EU, a druga rešavanje pitanja dijaloga između Beograda i Prištine. Kako je objasnio, predsednik Makron je u Beogradu želeo da pokaže da je Francuska na strani Srbije u tim procesima, koji su teški, komplikovani i ponekada se čine dugotrajnim, ali da će pratiti Srbiju na tom putu.

Povodom različitih tumačenja francuskog stava prema proširenju EU, Mondoloni se pozvao na Makronov stav da Francuska želi da Srbija postane članica EU i da će Unija biti snažnija sa Srbijom nego bez nje, ali i da je u interesu i Srbije da EU funkcioniše.

Ponavljajući stav zvaničnog Pariza da EU sa 28 članica ne funkcioniše dobro i da se mora reformisati, on je naglasio da taj proces nije suprotstavljen, već paralelan sa procesom proširenja. Reforme unutar EU, jedna za drugom, omogućile bi prijem novih članica, ali su potrebne i reforme u Srbiji da bi mogla da se priključi, što je i predsednik Francuske „jasno rekao na Kalemegdanu“, podsetio je Mondoloni.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, on je naglasio da i Makron smatra da rešenje mora biti zasnovano na kompromisu i ocenio da to pitanje Srbiju i srpski narod verovatno koči da se okrenu budućnosti.

Predsednik je jasno rekao da ima razumevanja za bol i žrtve različitih sukoba, uključujući i one od pre 20 godina. Srbi su mogli da čuju da je predsednik jedne velike evropske države rekao da razume tu tragičnu istoriju, predočio je Mondoloni. Ali, treba se okrenuti budućnosti, oslanjajući se na činjenice, realistično i na bazi kompromisa. Tu smo na stavu da razumemo izvesne zahteve Srbije i da se trajno rešenje ne može graditi po principu pobednika i poraženih, napomenuo je ambasador Francuske.

Rešenje se mora naći na sredini i biti prihvatljivo za obe strane, što je teško i bolno. Još jednom, predsednik je pokazao razumevanje i mi smo tu da poguramo stvari i usmerimo ih ka rešenju, ali brzo, ako je moguće, a ne za 30 godina, poručio je Mondoloni.

Upitan zašto se Francuska posle toliko vremena sada naglo vraća na Balkan, on je odgovorio da je pravo pitanje zašto nije bila više prisutna proteklih godina. Balkan je deo bezbednosti Evrope, i ranije i danas. Ne želimo da postane mesto nestabilnosti i nebezbedna zona nelegalne trgovine i nekontrolisanih migracija, obrazložio je Mondoloni.

Kako je precizirao, važno je i zbog naše bezbednosti da stabilnost i demokratija vladaju u ovoj zoni, u kojoj je Srbija tradicionalni prijatelj Francuske, njen prvi partner u regionu, ekonomski, politički i kulturno. Predsednik je želeo da pokaže da Francuska želi ponovo da zauzme mesto koje je njeno i koje verovatno nije trebalo da se izbriše ili smanji, rekao je Mondoloni, ističući da je Francuska partner Balkana i partner Srbije da bi joj pomogla u reformama.

Ne da bi joj davali lekcije, već da bi bila uz Srbiju da napreduje ka EU, jer su stablinost i mir i naš i srpski interes, da imamo jakog i odgovornog partnera u ovom regionu, obrazložio je Mondoloni.

Moj odlazak nimalo ne znači da će ti odnosi da se smanje, rekao je on i ocenio da je Makron označio mapu puta „koji bi trebalo da sledimo posle te istorijske posete“ na koju se čekalo 18 godina. Upitan da li je zvaničnicima u Beogradu rečena i istina o primedbama Evropske komisije na vladavinu prava, stanje u medijima i i demokratiju, Mondoloni je odgovorio da jeste i da je tokom skoro dvočasovnih razgovora Vučića i Makrona u četiri oka na sve ukazano, uključujući pitanje reformi, ljudskih prava i pregovaračkih poglavlja 23 i 24.

Mondoloni je rekao da su održani i sastanci savetnika predsednika sa civilnim društvom i opozicijom, mada je poziv opozicije za susret sa Makronom stigao kasno, kao i da se on sa opozicijom redovno viđa u ambasadi.

Kako je ocenio, „učinili smo najbolje što smo mogli i francuski predsednik je imao priliku da se sastane sa predstavnicima najšireg opsega srpskog društva“. Povodom samita o Kosovu koji je Makron najavio za septembar u Parizu, on je rekao da će Francuska tome ostati privržena, ali da su okolnosti promenjene, zbog ostavke premijera Kosova i verovatnih izbora.

Francuska želi da pomogne u dijalogu o Kosovu, imaćemo svoju ulogu i svog predstavnika, ali će dijalog na jesen voditi novoimenovani šef diplomatije EU Đusep Borelj, rekao je Mondoloni i najavio da će se tom temom svakako i on baviti u Parizu, pošto će biti zadužen i za Srbiju i Balkan.

Prema rečima Mondolonija, početkom septembra očekuje se poseta Srbiji francuskog ministra javne uprave, u oktobru verovano ministra unutrašnjih poslova, do kraja godine, kako se nada, i ministra odbrane, a moguća je i poseta predsednika Senata.

Računajući i ekonomske projekte, moj naslednik će biti veoma zauzet, a ja ću biti u Parizu da se uverim da stvari idu dovoljno brzo i u dobrom smeru. Dakle, ostaću da veoma pažljivo pratim Srbiju i ovde ću dolaziti povremeno da se sastanem sa mojih srpskim sagovornicima, zaključio je Mondoloni.