Opozicija u Srbiji: jedna ili više kolona? 1Foto: FoNet/ Bozana Pavlica

Osim formiranja Udružene opozicije Srbije, inicijativu za razgovore unutar opozicionih redova pokrenuo je i Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke (SDS). Ideja bivšeg predsednika Srbije jeste da opozicija pokuša da napravi strategiju dalje borbe i predlaže da se formira više opozicionih kolona, uz jasne kriterijume.

Sastanak na koji izvesne stranke nisu pozvane, a pojedine su odbile učešće, nije postigao neki veliki uspeh, već i zbog te činjenice. Ali je i pored toga bilo izvesnog optimizma u izjavama nakon sastanka. Ima, naravno i onih, poput Vuka Jeremića, lidera Narodne stranke (NS), koji smatraju da odnosi unutar opozicije nikoga više ne zanimaju i da je takve stvari trebalo raditi manje teatralno i iza zatvorenih vrata.

Dogovor o nenapadanju

Pokušaje srpske opozicije da nekako pronađe modus saradnje u borbi protiv režima Aleksandra Vučića, novinar Đorđe Vlajić ipak vidi kao znak da je „opozicija izvukla neka iskustva iz crnogorskih izbora i da su shvatili da ovako posvađani i delimično ujedinjeni ne mogu mnogo da postignu. Biće, dakle, pozitivno ako se naprave dobro osmišljene kolone koje će biračima da ponude i nova lica i jasan program sa kojim se suprotstavljaju aktuelnoj vlasti“, kaže Vlajić za DW.

Koliko je stanje unutar srpske opozicije pesimistično pokazuju i nekakvi zaključci koji su se pojavili nakon sastanka Tadića i pojedinih opozicionih lidera. Kao jedan od najvažnijih zaključaka istaknut je dogovor o međusobnom nenapadanju, što već samo po sebi dovoljno govori o lošim odnosima unutar opozicionih redova. Ako je takav momenat najvažniji domet tih razgovora, onda je kristalno jasno da se opozicija u proteklom periodu više bavila međusobnim obračunima nego borbom za birače.

Politički analitičar Milan Nikolić za DW primećuje „da je već i sam Tadićev poziv bio predmet napada. A to da jedni drugima ne otežavate je elementarni uslov. Sve to pokazuje jedan nizak nivo političke mudrosti kod nekih lidera opozicije“, napominje Nikolić.

Đorđe Vlajić kaže „da je jedan broj opozicionih političara pokušao da dobije neki poen tako što je najblaže rečeno kritikovao svoje opozicione kolege. To nije dobro, i videlo se da od toga i nema neke političke koristi“.

Objedinjeni ili u više kolona?

Spor je nastao i oko broja opozicionih kolona. Boris Tadić promoviše ideju o više kolona, koja bar u proteklom periodu nije naišla na odobravanje ostatka opozicije. Dosadašnji stav stranaka unutar Udružene opozicije Srbije je da bi trebalo da dođe do masovnijeg objedinjavanja opozicije, koja bi nakon pobede na izborima formirala prelaznu Vladu i kasnije raspisala nove izbore.

Opozicija pre svega mora da ustanovi ko su birači koje želi da privuče sebi, i koje želi da motiviše da izađu na izbore, ocenjuje Đorđe Vlajić. „Od toga zavisi koliko će kolona biti. Naravno, opozicija bi morala da bude svesna u kakvom okruženju funkcioniše i da prosto licitiranje brojem kolona ne znači mnogo. Jer, jako je važno da opozicija zna sa kim razgovara kada je reč o građanima – opozicija bi trebalo da se obraća njima, a ne drugim opozicionim strankama“, naglašava Vlajić.

Milan Nikolić procenjuje da bi najbolje rešenje u trenutnoj situaciji bile dve opozicione kolone. „Jedna bi bila izričito proevropska i druga koja bi imala više nacionalni predznak. Ali, i te dve kolone bi morale da se slože oko nekih osnovnih principa demokratije. Stoga bi i poruke opozicionih stranaka morale da budu mnogo jednostavnije i jasnije“, smatra Nikolić.

Nova politička lica

Opozicioni razgovori su ponovo na dnevni red vratili i temu novih lica u politici. Mnogi lideri opozicije imali su primedbe već i na činjenicu da je inicijator razgovora Boris Tadić, i smatraju da iza toga, ali i nekih drugih opozicionih aktivnosti, ne bi trebalo da stoje pripadnici bivše vlasti. Tu se već primećuje selektivna doslednost, jer je kompletan opozicioni vrh manje-više sastavljen od pripadnika bivših vlasti, od kojih su mnogi bili na veoma visokim pozicijama.

I dok neki smatraju da tema novih lica samo bespotrebno opterećuje opoziciju – i kao argument navode da to nije smetalo Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću da osvoje vlast 2012. godine – Đorđe Vlajić misli da „to ne bi trebalo da bude opterećenje za opoziciju. Unutar opozicije postoje neki novi mladi ljudi, samo im treba stvoriti prostor. Naravno, ne očekujem da se tu sad pojavi neko ko će preko noći da preokrene stvar, i stoga bi to trebalo da bude spoj iskustva i neke nove energije“.

Milan Nikolić skreće pažnju da je već bilo dosta novih lica u opoziciji, „ali se pokazalo da su to ljudi koji imaju skromne političke kapacitete i da od toga nije bilo neke velike koristi. Ti ljudi se nisu baš pokazali kao vešti političari. To znači da bi trebalo naći neke ljude koji imaju nekog političkog dara i iskustva, a gde to oni mogu steći? Samo kroz praksu i angažman u političkim partijama, dakle opet u političkoj sferi. To je problem koji nije baš lako razrešiti“, napominje Nikolić.

EU posredovanje – drugi put

Opozicija je ponovo pozvala Evropsku uniju da posreduje u razgovorima vlasti i opozicije o boljim izbornim uslovima, i oko toga su se načelno svi složili. Može li EU ovoga puta postići nešto više i doneti bolje izborne uslove? Đorđe Vlajić kaže da ne vidi „nikakav znak da sadašnja autokratska vlast želi da ponudi neki ustupak“. Vlajić stoga smatra da bi učešće EU u dijalogu vlasti i opozicije moglo da donese neki rezultat „samo ako Evropa mora da pokaže neki jasniji signal da podrška ovoj vrsti stabilokratije više ne postoji, i da se insistira na tome da se ovde stvore razumni uslovi koji će omogućiti fer izbornu utakmicu“.

Milan Nikolić misli da će se to teško desiti „jer Vučić Evropi obezbeđuje nekakvu stabilnost. U delu opozicije s druge strane ima onih koji su, bar retorički, daleko radikalniji od Vučića, i teško da će Evropa podržati takvu opoziciju“, zaključuje Milan Nikolić.


Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.