Radomir Lazović Foto: Fonet/Nenad Đorđević

Mislim da podela nije ozbiljan koncept i da ona služi da se u javnosti podignu tenzije, da se izazove strah, da se stekne utisak da se tu vode neki teški pregovori iz kojih će nam spasilac doneti mir.

A o onim pregovorima koji se dešavaju iza zatvorenih vrata mi ne znamo skoro ništa. Oni se kriju i zamagljuju ovim visokorizičnim idejama.

Sve sa ciljem da se odgovornost za sve što se na Kosovu dešavalo relativizuje i prebaci na nekoga drugog, da se prikaže neki uspeh u onome što je već završeno, kako bi ekipa ostala na vlasti. U ovome svesno učestvuju obe strane autoritarnih, nacionalističkih političara koji su jedni drugima najbolji partneri jer imaju samo jedan cilj, a to je opstanak na vlasti.

S obzirom da ovim ljudima životi građana ništa ne znače, ostaje strah od izazivanja incidenata ili kontrolisanog nasilja, kaže za Danas Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, komentarišući zalaganje srpske vlasti za podelu, odnosno liniju razgraničenja po etničkom principu i ukazujući na opasnosti koje iz toga slede.

Lazović povodom pregrupisavanja, ujedinjavanja i razjedinjavanja opozicije oko pitanja Kosova kaže da mu je žao što je deo opozicije u pitanju Kosova prepoznao priliku za političke poene, umesto da pokažu da se drugačije bave najtežim problemima i jasno kažu građanima šta je realno stanje i na taj način naprave diskontinuitet od bežanja od realnosti i guranja glave u pesak.

– Ovo je prilika i da se otvori pitanje odgovornosti za ono što se na Kosovu dešavalo i da se ponudi vizija za budućnost od koje bi koristi imali svi građani.

Inicijativa Ne davimo Beograd fokusirana je na pitanja razvoja grada i ona pitanja koja najviše brinu građane, pravo na dostojanstven život u demokratskom društvu u kojem se ulaže u kulturu, obrazovanje, zdravstvo, u pravnu sigurnost, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i javni prevoz – navodi on.

Iako razume povod i nameru nevladinih organizacija koje su poslale pismo Mogerini da spreči podelu i razmeni teritorija sa Kosovom, naš sagovornik ističe da se Inicijativa zalaže za demokratsko društvo bazirano na ideji vladavine prava i socijalne pravde u kojem se o našim potrebama razgovara i pregovara među građanima, političarima, sindikatima, udruženjima građana i različitim društvenim akterima, a ne da nam se život zasniva i uređuje molbama i apelima o kojima odlučuje jedan čovek ili neko ko ne deli našu sudbinu.

– Uostalom, uloga dela međunarodne zajednice dosta problematična u smislu da je zbog rešavanja pitanja Kosova spremna da podržava ovakvu autoritarnu vlast koja siromaši građane – smatra Lazović.

Povodom saznanja medija da je moguće pridruživanje bloku oko PSG, on navodi da puko sabiranje procenata i glasova nije način da se dođe do promene koju zagovaramo.

– Teme koje Ne davimo Beograd pokreće i vrednosti koje zastupamo treba da budu opcija za koju građani mogu da se opredele. Sa PSG nemamo kontakte po pitanju udruživanja, ali otvoreni smo za zajednički rad na konkretnim problemima – ističe Lazović.

Na pitanje ako ih PSG ili neko iz Saveza za Srbiju pozove na razgovore, hoće li im se odazvati i na čemu će u tim razgovorima insistirati, Lazović odgovara da je fokus Inicijative na pokrete slične inicijativi sa kojima razvijaju Građanski front.

– Mislimo da su to dobre osnove za zajednički rad koji se zasniva na sličnim vrednostima i okrenutosti na rad sa građanima, lokalne probleme i shvatanje politike kao nečega što dolazi sa lokala i u čemu građani treba da uzmu veću ulogu. Mislimo da ukrupnjavanje ne treba da se dešava banalnim zbrajanjem potencijalnih glasova i procenata jer mi na njih nemamo nikakvu tapiju. Ne samo zato što će nas to dovesti u situaciju da i ako pobedimo ne znamo šta hoćemo ili još gore na taj način omogućimo kontinuitet za konzervativne i štetne politike, već i zbog toga što smatramo da je to potpuno neefikasno – zaključio je on.

Kako dodaje, to ih ne sprečava da zajedno sa svim drugim akterima rade na uspostavljanju fer preduslova za izbore.

– Inicijativa Ne davimo Beograd poziva sve političke aktere da što pre otpočnemo dogovore oko kontrole izbora, biračkog spiska, adekvatnog predstavljanja u medijima, kako političkih opcija, tako i gorućih društvenih tema, gde bi RTS trebalo da igra vodeću ulogu. Zatim razgovore o organizovanom nasilju koje su ljudi lako povezivi sa vladajućom partijom izvodili na biračkim mestima, pretnje ekstremista i blaćenje u režimskim tabloidima aktivista, novinara i građana koji se usude da kritički govore o vlasti. Kako bi mogli da učestvujemo uopšte na izborima moramo zajedno imati odgovore na ove teme i mislim da bi taj proces trebalo što pre da počne jer kada se u ovakvim uslovima raspišu neki novi izbori biće kasno – smatra Radomir Lazović.