Dušan Proroković Foto: Fonet/Nenad Đorđević

„Stvari su postavljene nakaradno, umesto razgovora o kompromisu, Srbija bi trebalo da se odredi prema nametnutom rešenju koje nam se servira još od prezentacije Išingerovog plana“, rekao je Proroković.

Proroković je ocenio da je i zamrznuti konflikt bolji od prihvatanja takvog rešenja. On je rekao da zamrznuti konflikt nastaje kao posledica nepoštovanja dogovora i precizirao da su Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 i Briselski sporazum dva temeljna dokumenta koji su predstavljali kompromis. Prema njegovom predviđanju, ako „dođe do zamrznutog koflikta, to se neće desiti zbog Srbije, nego uprkos njene kooperativnosti“.

„U ovom trenutku, zbog takvog stava prema Srbiji, kompromis nije moguć, a da li će biti narednih godina videćemo“, rekao je Proroković, koji podseća da su tokom prošlog veka Srbi i Albanci imali „tri pokušaja istorijskih sporazuma“.

To su, kaže, bili sporazumi „Nikole Pašića i Esad paše Toptanija, zatim Josipa Broza i Enver Hodže, kao i Slobodana Miloševića i Redžepa Majdanija, ali su svi vrlo brzo pali u vodu zbog protivljenja neke od velikih sila. Kada bi Srbi i Albanci čak i mogli da dođu do istorijskog kompromisa, Proroković ne vidi da je to u interesu Amerike, a još manje evropskih država, pre svega Nemačke.

Upitan o međunarodnoj konferenciji, uz učešće velikih sila, kako bi se rešio kosovski problem, Proroković napominje da je ona održana 1.999.godine, iako se nije tako zvala, unutar Saveta bezbednosti UN, koji je doneo Rezoluciju 1244 kao kompromis.

„To su bili teški, iscrpljujući pregovori između Rusije i Kine, sa jedne strane, i zapadnog bloka, koji je, predvođen Amerikom, kasnije, 2008.godine, od nje jednostrano odustao“, ukazao je Proroković.