Foto: FoNet/Božidar Petrović

Inače, iskreno se zalažem za ujedinjenje građanski orijentisanih i socijaldemokratskih snaga u Srbiji i mislim da bi one činile jedan snažan politički blok koji bi bio sposoban da se uspešno bori protiv nakaradnog sistema vrednosti koji je zavladao u Srbiji posle dolaska SNS na vlast. Nemam ništa protiv Dragana Đilasa, veoma ga cenim, ali ipak ne mogu da ne istaknem da bih više voleo da su čelnici SZS ostali u DS i zajedno sa nama se borili protiv SNS u najteže vreme – kaže u razgovoru za Danas Miroslav Vasin, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke i potpredsednik Skupštine Vojvodine.

* Zar se desnica, levica i centar nisu ujedinili i 2000. godine kako bi skinule sa vlasti Slobodana Miloševića, i niko, pa ni Zoran Đinđić, na čiju politiku se pozivaju protivnici Saveza, nije bio protiv, naprotiv.

– Stranke desnice u DOS-u su prihvatile ideju evropske Srbije, puta u EU i dobrosusedske saradnje. Tada je postojao zajednički politički imenitelj demokratizacije društva i na tom putu ih je podržavala cela međunarodna zajednica kao zajednički politički imenitelj demokratizacije društva i na tom putu ih je podržavala cela međunarodna zajednica. Danas Dveri i Zdrava Srbija vode nacionalističku i desničarsku politiku koja vrlo često izaziva reakcije susednih zemalja, a njihov stav prema velikim zapadnim silama i EU bi se mogao okarakterisati kao netrpeljivost, pa i više od toga. Dveri imaju pravo da vode takvu politiku, ali, po meni, građanske, socijaldemokratske i levičarske partije nemaju pravo da sa njima ulaze u političke i programske koalicije jer time otupljuju snagu svoje ideologije i zbunjuju građane.

* DSS je bio u DOS-u, a Koštunica isturen za predsednika. Zašto vam sada smeta što će DSS ponovo biti deo Saveza?

– Poštujem ulogu DSS i Koštunice u petooktobarskim promenama i smatram ih zaslužnim za pobedu demokratije u Srbiji. DSS se tada zalagala za ulazak Srbije u EU, a do promene njihovog stava je došlo nakon priznanja Kosova od strane najvećih zapadnih zemalja. To je legalno i to je njihovo pravo, ali je njihova politika danas u potpunoj suprotnosti sa politikom DS i mi se ne možemo složiti oko osnovne tačke, evropskog puta Srbije.

* Koje je druge opcije DS imao, osim daljeg pada ispod cenzusa. Sam predsednik DS kaže da oni koji njemu zameraju neprepoznatljivost zbog svoje prepoznatljivosti doveli su DS do dva odsto podrške.

– Beogradski izbori ne mogu biti jedino merilo rejtinga DS na nivou Srbije. Beograđani su pokazali želju za ujedinjenjem građanske opozicije i podržali su najvećim delom Dragana Đilasa i njegovu listu. Veliki deo glasača DS je glasao za tu listu, verujući da ima veće šanse protiv Vučićeve liste. Iz ove pozicije je sasvim jasno da je i DS trebalo biti deo šireg opozicionog saveza. Loš rezultat je doveo do toga da se zlonamerno tvrdi da je DS na dva odsto iako je i toga dana, a i u prethodnom periodu DS ostvarivala odlične rezultate na lokalnim izborima širom Srbije. U donošenju odluke o našem kandidatu za gradonačelnika Beograda smo svi učestvovali, pa i sadašnji predsednik Lutovac, koji je bio predsednik Političkog saveta. Nismo svi bili za nju, ali većina jeste.

* Zbog čega tvrdite da će biti teško usaglasiti različite poglede na stvarnost u Savezu, kada je ta koalicija, čini se, napravljena za jednokratnu upotrebu do ostvarenja cilja?

– Predlagao sam tehničku koaliciju svih opozicionih stranaka, bez obzira na ideologiju, koja bi imala za cilj uspostavljanje potpunih medijskih sloboda i pravedne i poštene izbore. Jednostavno, smatram da bi to funkcionisalo i ne bi bilo opterećeno nepremostivim političkim razlikama. DS je to pokazala kada je stala na čelo borbe protiv otimanja glasova Dverima, nakon parlamentarnih izbora 2016. godine. Ostvarivanjem ovih ciljeva tehnička koalicija bi stvorila uslove za fer izbore na koje bi onda političke stranke i koalicije išle sa svojim ideološkim programima i stvarali bi se uslovi sa postizborne koalicije. SZS je politička koalicija sa svojim programom koji je, zbog heterogenog političkog sastava članica, program kompromisa i, po mom mišljenju, isuviše desničarski i konzervativan, upravo zbog učešća Dveri. Ako je prvi korak pobeda nad Vučićem i SNS, što i ja želim, postavljam pitanje: šta je drugi korak? Kako ćemo usaglasiti potpuno drugačije politike, da li ćemo ka EU ili ka Rusiji, da li ćemo graditi konzervativni ili građanski sistem vrednosti.

* Čini se da što se tiče EU, DS i Dveri neće skoro morati da se preglasavaju.

– Osnovni politički pravac DS je evropski put Srbije i članstvo u EU. Odluke u Savezu se donose konsenzusom, kako se on može postići sa Dverima i DSS oko pitanja ulaska u EU? Šta će se desiti ako EU, SAD, pa, možda, i cela međunarodna zajednica, izađu sa predlogom za rešenje pitanja Kosova i Metohije, a SZS i DS to odbiju? Šta ako DS izgubi podršku svojih ključnih evropskih saveznika zbog toga? To su ozbiljna pitanja i zato sam zabrinut zbog političkog saveza sa izrazitim desničarima. Bojim se i za identitet DS, koja, samo u poslednjih mesec dana, nije reagovala na tvitove predsednika Dveri u kojima je Hrvate nazivao savremenim ustašama, Engleze savremenim rasistima, a Boku Kotorsku najlepšim delom Srbije… Isto tako, ubeđen sam da u Programu od 30 tačaka nema ni reči o Vojvodini, jer zna se da se desničari zalažu za smanjenje ili ukidanje njene autonomije. To DS ne sme da dopusti sebi.

* Zar izbori u Majdanpeku i ubedljiva pobeda SNS i Vučića nisu dovoljna opomena za opoziciju, pa makar okupili babe i žabe?

– Nisu samo izbori u Majdanpeku ukazali na potrebu ujedinjenja opozicije, to su pokazali i izbori u drugim opštinama u poslednje vreme. Iako je DS sam ostvarivao dobre rezultate, zaista je nepodnošljivo da SNS osvaja 65 odsto i više, bez obzira na način kako to čine. Lično nemam protiv udruživanja kompletne opozicije na lokalu, jer se tu ne radi o ideologiji nego o konkretnim pitanjima te lokalne zajednice. Jedno je udruživanje na lokalu i rešavanje lokalnih pitanja, a drugo političko udruživanje na nivou Srbije gde se kreira ideologija.

* Ovih dana prorežimski mediji na sva zvona govore kako će u DS nakon sednice GO doći do cepanja stranke i da ćete ostati bez poslaničkog kluba u parlamentu Srbije. Kakva je situacija u DS Vojvodine?

– Sednica GO DS je još jednom pokazala da je DS politička stranka kojoj je demokratija najvažnija. Iako je tema bila teška, a mišljenja podeljena, sve se odvijalo u granicama tolerancije. Siguran sam da neće doći do cepanja stranke, a još sigurniji da neće doći do gašenja poslaničkih klubova u parlamentima Srbije i Vojvodine. Ukoliko bi se protiv onih koji su bili suprotnog mišljenja od stava većine pokrenuo bilo kakav postupak, to bi bila katastrofa za DS i njenu demokratičnost i uveren sam da do toga neće doći.

Niko ne zna da li će biti referenduma

* Za pojedine vaše kolege iz DS sporno je i što Savez pod ovakvim uslovima ne bi izašao na referendum o Kosovu. Da li neizlaskom na referendum dajete legitimitet tom Vučićevom referendumu?

– Niko od nas, osim, pretpostavljam Vučića, ništa ne zna o modalitetima rešavanja problema Kosova i Metohije, niti da li će biti referenduma ili neće. Mislim da bi bilo u interesu Srbije, nas i naše dece, da se taj problem reši, naravno uz poštovanje srpskih nacionalnih interesa. Ja bih sačekao predlog EU i međunarodne zajednice i tek onda se izjašnjavao.