Ilustracija: Predrag Koraksić Koraks

„Sačuvajte te novine, sačuvaćemo i mi šta su pisali, pa ćemo da vidimo ko je lagao“, upozorio je Vučić.

Za „te novine“, ili „Đilasove novine“, kako ih je predsednik prekrstio, predsednici Vojnog i Policijskog sindikata Srbije Novica Antić i Veljko Mihailović prokomentarisali su da priču o stanovima slušaju godinama i da je, oslanjajući se na izjave političara, već trebalo da budu gotovi.

Za Antića one nisu ništa više od predizbornih obećanja, dok ih je Miahilović ocenio kao propagandu, na šta je Vučić odgovorio da on time ne ume da se bavi, za razliku od njegovih protivnika.

Predsedniku Srbije, nekadašnjem ministru informisanja, ovo nije prvi put da, posredno ili neposredno, „komunicira“ na našim listom.

Počevši od 1998. godine, kada je kao ministar informisanja redakciji poslao upozorenje da će list biti ugašen ako nastavi da „širi strah, paniku i defetizam“, a čije je objavljivanje zabranio, Vučić je, shodno prilikama, menjao stavove o Danasu, toliko da je povodom 16. rođendana lista 2013. godine, zaposlenima čestitao rekavši da su „dnevne novine ‘Danas’ tokom proteklih 16 godina ispisivale kritičku, ali i izuzetno dragocenu hronologiju življenja na ovim prostorima“.

Ovom prilikom novine je nazvao uporištem evropske Srbije i poručio im da na „skoro dve decenije posvećenosti društvu“ mogu da budu ponosni.

Manje od godinu dana ranije, septembra 2012. godine, u intervjuu za Danas izjavio je da surovi Zakon o javnom informisanju koji mu se stavlja na teret nije bio realan i da se nije sprovodio, a da je ostao na snazi, Danas ne bi postojao.

„Pa, ne bi, kako bi opstao? Ali taj zakon nije mogao da opstane… iako je bio mnogo blaži od današnjeg zakona“, izjavio je Vučić septembra 2012. godine.

Četiri godine ranije, u prvom intervjuu koji je dao ovom listu od 5. oktobra 2000, na pitanje da li bi se i sad na isti način obračunavao sa „neposlušnim novinama“, on je odgovorio: „Sa ove distance gledano uradio bih mnogo toga drugačije. Ne bi bilo prekršajnog postupka, niti bi bilo onakvih drakonskih kazni. Uostalom, prihvatio sam krivicu za svoje postupke i snosio sam odgovornost zbog toga.“

A kada je, u avgustu 2016. godine, tokom sednice Skupštine Srbije govorio o prezaduženosti lokalnih samouprava i Draganu Vujadinoviću koji je „prezadužio Kosjerić“, nije propustio da list za koji Vujadinović piše nazove – tabloidom.

„Vujadinović piše u onom tabloidu Danas“, naveo je tada Vučić.

Ipak, samo dva meseca kasnije, izjavljuje da ne čita Danas zbog njegovih dvostrukih aršina, kada je u novinama objavljeno ime tužioca koji se bavi slučajem Savamala.

„Da sam ja izgovorio ime nekog sudije ili tužioca bio bih na stubu strama. Govorilo bi se o neprimerenom mešanju i pretnjama, a novine i različite institucije i mnogi političari mogu da vrše najbanalniji, najprizemniji i najbahatiji pritisak na određene nezavisne i samostalne državne organe, i još će da kažu kako je to mnogo lepo i pametno“, rekao je tada Vučić.

Kada je, krajem avgusta ove godine, upitan kako komentariše to što su se u Danasu, „proevropskom listu“, pojavili Marko Jakšić i Amfilohije Radović, Vučić je odgovorio da to ne govori o proevropskoj orijentaciji lista, već o tome da se prostor daje samo onima koji su protiv njega, bez obzira na to odakle kritika dolazi.

„Dobar im je i Škeljzen Malići i Amfilohije. Sve je dobro samo da je protiv mene… Ali, to je demokratija i govori da živimo u zdravom društvu. Da bi nekog pobedili, morate da imate ideju, plan i program, a ne mržnju“, poručio je.