Foto: Beta/ Branislav BožićIstraživači javnog mnenja sa kojima je Danas razgovarao navode da takav potez nije loš i da bi svaka politička organizacija to uradila.
Proteklih meseci se mnogo govori o uspehu bojkota odnosno o tome koliko izlaznost na narednim izborima treba da bude niska kako bi bojkot bio uspešan. Uz one koji će poslušati opoziciju i neće izaći da glasaju, biće i oni koji godinama ne glasaju, pa se opoziciji u bojkotu otvara mogućnost da ih „prisvoji“.
Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, za Danas kaže da će opozicija koja neće učestvovati na izborima svakako apstinente proglasiti onima koji je podržavaju i to je prirodno jer bi svaka partija to uradila.
– Na sledećim izborima biće napravljena podela na one koji izlaze na izbore i one koji će ostati kod kuće i koji će se brojati kako oni koji podržavaju opoziciju odnosno bojkot. U realnom životu to nije baš tako, jer ne mora da znači da oni koji ostaju kod kuće podržavaju opoziciju. Neki od njih ne bi glasali i da nema bojkota i to su apstinenti. Postoje dve grupe apstinenata. Prirodni apstinenti odnosno oni kojima je glasačko mesto daleko, nisu u zemlji ili su iz nekog razloga sprečeni da glasaju i realni apstinenti odnosno oni koji su sami izabrali da ne glasaju jer im se na primer ne sviđa politička ponuda ili ih politika ne zanima – objašnjava Klačar.
On uvodi nov element za analizu i razmišljanje, ali kaže da je teško utvrditi tačan odgovor na postavljeno pitanje.
– Pitanje je kako će se oni, koji bi inače preskočili glasanje, ponašati pogotovo u malim sredinama gde se svi znaju, gde ste izloženi pogledima drugih i gde se stvara atmosfera javnog izjašnjavanja. Da li će podleći ili odoleti pritiscima da ostanak kod kuće znači i podršku opoziciji. Da li će ako izađu na izbore poništiti listić, glasati za vladajuće stranke ili pak izabrati neku od opozicionih stranaka. To se sa sigurnošću sada ne može utvrditi niti reći – kaže Klačar.
Vladimir Pejić, direktor istraživačke kuće Faktor plus za Danas kaže da ne bi govorio o potencijalu opozicije već o podeli na one koji jesu i one koji nisu za vlast, odnosno predsednika države.
Kako navodi, oni koji su „za“ jasno su „za“, dok su oni protiv vrlo heterogeni, pa su tu oni koji, na primer, ne podržavaju predsednika jer misle da će potpisati nešto oko Kosova, a tu su i oni koji su protiv njega jer misle da neće potpisati papir vezan za rešavanje kosovskog problema.
– Najveći adut bojkota je neka vrsta akvizicije birača. Neki će zaista poslušati one koji su protiv izlaska na izbore i neće glasati, dok neki neće izaći jer inače ne glasaju iz raznih razloga. Opozicija u bojkotu će na kraju sve te ljude „prisvojiti“ i to nije loš potez – navodi on. Kako dodaje, opozicija u takvim okolnostima može da predstavi da je ostvarila i bolji rezultat nego da je izašla na birališta i pokazala svoju realnu snagu.
Predstavnici vlasti ističu poslednjih meseci da će jedino merilo uspešnosti bojkota biti izlaznost i to u poređenju sa izlaznošću na opštim izborima 2016. kada je iznosila oko 56 odsto, ili oko 3.778.000 od oko 6.739.000 upisanih birača, što znači da nešto manje od tri miliona nije glasalo.
Ukupan potencijal opozicije, pojedini istraživači prema medijima, procenjuju na 1,6 miliona glasova, a 2015. izborna lista Aleksandra Vučića za parlament Srbije dobila je oko 1,8 miliona glasova.
Apstinenti drugi po snazi
Prema istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), rađenom od 22. do 25. aprila i od 2. do 5. maja ove godine, gotovo svaki peti ispitanik, 19,2 odsto njih, neće izaći na parlamentarne izbore. Izborni apstinenti su, prema ovim procenama, druga najjača politička grupacija u Srbiji, odmah iza Srpske napredne stranke. S druge strane, izlaznost na parlamentarnim izborima 2012. bila je 57,77 odsto, 2014. bila je 53,09 procenata, a 2016. je iznosila 56,07 odsto.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Političke partije u Srbiji: Mogu li građanski pokreti da zamene opozicione stranke
Korona virus i vakcine: Zašto bogate zemlje „blokiraju“ proizvodnju zemljama u razvoju
Pošto bojkotujem odavno,treba ja da prisvojim njih.
Bude li bojkota, sns ce jos lakse kontrolisati i gurati svoje ucenjene glasace. Postojali su i oni koji su dovezeni da glasaju za sns,a ipak su tajno glasali za opoziciju. Sada ce zbog straha odmazde morati glasati za AV.
Da li ti shvataš smisao bojkota? Neće on lako kontrolisati izbore nego potpuno, zato se i ne ide na tu igranku. Opozicija jeste takva kakva je, ni meni se ne sviđa ali ovim činom se stavila u ruke naroda, ako se skupimo na demonstracije na dan ili dan posle biće efekta.Ako ne, odlaze u političku penziju a mi ostajemo kratkih rukava još dugo godina, ali ne običnih nego pod skakavcima koje će pokolenja zapamtiti i osećati
Ne verujem izjavama narucenih „istrazivaca javnog mnjenja“ , narocito Cesidu i Klacaru a posebno kada se njihovi argumenti temelje na reci „verovatno“. Pozdrav cenjenom Danasu !
Bojkot !!!!!
Razgovarati sa nevladinim organizacije da se pokrene Narodna inicijativa da se podnese tuzba medjunarodnom sudu pravde za ratne zlocine protiv ljudi iz vrhova stranku koje su te ratove pocele a nisu procesuirani…a to su SPS. SNS iRS. Nemoze pravda biti zadovoljena da odgovaraju lideri a ne I portparoli….idemo protiv njih do golih zivota.
Kampanja bojkota treba da obuhvati i prisustvo aktivista blizu biračkih mesta kako bi se videlo ko su naše komšije koje izlaze.
Svako ko tog dana izađe na izbore je za ovu vlast!
Ako se krene odmah sa najavom ovakve žustre kampanje „na nož“, to će obeshrabriti mnoge (DSS, Šapić, ZS, PSG, LDP, LSV?) koji ne žele da se pridruže bojkotu.
Svaki pojedinačni neizlazak na glasanje i jeste bojkot. Bio i biće.
Ne postoje „drugi razlozi“
…znači ako izađe više od 50% upisanig birača na glasanje, bojkot nije uspeo, po meni, možda grešim, u stvari šta možda….
Zasto i mda se ne ubroje oni koji ranije nisu glasali? Da vole vlast glasali bi 2016. za predsedninika!
SAMO BOJKOT DOKAZACE DA IMA NAS KOJI MISLIMO SVOJOM A NE PINK I HEPI GLAVOM!