Vučić razgovarao s Dodikom: Nasušna potreba srpskog naroda je očuvanje mira

Što se pozicije Srbije tiče, prihvatićemo svaku odluku o Dejtonskom sporazumu sa kojom se saglase tri naroda u Bosni i Hercegovini i sledićemo ono što srpski narod ima da kaže po tom pitanju, rekao je Vučić.

Niko ne može da nametne nikakve nove planove bez dogovora sve tri strane u BiH, izjavio je Vučić, uz tvrdnju da svaka izmena Dejtonskog sporazuma mora imati saglasnost srpskog naroda i Republike Srpske.

Razgovarali smo o saradnji Srbije i BiH i sprovođenju u delo zajedničkih planova. Uskoro ratifikujemo aranžman sa Turskom vezan za autoput Beograd – Sarajevo, u toku je izradnja mosta, a krećemo u rad na deonici Kuzmin-Rača, rekao je Vučić, uz najavu posete Drvaru 29. januara.

U Republiku Srpsku ulažemo više novca nego ikada. Moramo i možemo da pomognemo braći više nego ranije, izjavio je Vučić.

On je rekao da je sa Dodikom podržao zalaganje Srpske pravoslavne crkve „za očuvanje naših svetinja u Crnoj Gori“.

Verujem da će takva vrsta dogovora biti postignuta, izjavio je Vučić.

Dodik: RS neće ostati u BiH izvan postojećeg političkog okvira i ustava

Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik izjavio je danas u Beogradu da Republika Srpska sigurno neće ostati u BiH izvan postojećeg političkog okvira i ustava i da bilo kakvi razgovori koji bi vodili promeni Dejtonskog sporazuma znače smrtnu presudu za tu zemlju.

„Treba da bude jasno svakome da je bez dejtonske Republike Srpske nemoguće vršiti bilo kakve korekcije Dejtonskog sporazuma. Nemamo nameru da razgovaramo ni o čemu drugom osim o vraćanju na izvorni tekst Dejtonskog sporazuma. To bi moglo da spasi BiH na neko vreme, a svako drugo kretanje znači da mi više nismo u BiH“, rekao je Dodik na konferenciji za novinare s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem posle njihovog sastanka.

Dodik je kazao da su „naivni oni koji misle da bi neki Dejtonski sporazum 2 doneo rešenja koja bi Bošnjacima omogućila da sprovedu svoje koncepcije“ jer je promenjena „i međunarodna i regionalna konfiguracija“ odnosa.

„Međunarodna konferencija o statusu BiH nama bi danas više odgovarala nego 1995. godine. Mislim da se zaigravaju kada pričaju o tome jer je promenjena konfiguracija. Nije trebalo da ostanemo u BiH 1995. godine, ali ostali smo i mrcvarimo se tamo. Druga je priča to što oni ni 1995. nisu dobili šta su hteli, a ja mislim da su dobili previše“, naveo je Dodik.

On je dodao da je opredeljenje Srba u BiH da se „održe u okviru kolektiviteta, odnosno srpskog naroda danas čvršće nego što je bilo 1991. godine“ i da imaju želju da se očuvaju kolektivna i nacionalna prava srpskog naroda.

„Žele da nam uruše identitet pa nas nazivaju bosanskim Srbima, to je za nas postala uvreda. Od nas očekuju da muslimanski narod koji se tako i zvao do 1993. godine zovemo Bošnjacima i mi to poštujemo, a nas nazivaju bosanskim Srbima. Nismo bosanski Srbi, mi smo Srbi“, rekao je Dodik.

Dodik je kazao i da RS brani „ostatke ostataka“ Dejtonskog sporazuma koji je, kako je rekao, „međunarodna zajednica devastirala“.

„Ovi monstrumi visoki predstavnici, niz njih su bili obični kreteni, pokušavaju da se sakriju iza neke velike sile kršeći međunarodno pravo. Mi samo hoćemo naša prava, naša prava su zapisana u Ustavu BiH. Mi hoćemo da poštujemo taj Ustav, a ne dekadentnu volju visokih predstavnika i raznih imbecila koji su nam upravljali društvom poslednjih 20 godina“, kazao je Dodik.

On je dodao da je, u vreme uvođenja bonskih ovlašćenja, tadašnji visoki predstavnik Karlos Vestendorp rekao da je to protivzakonita mera protivna Dejtonu, ali da međunarodnoj zajednici „nije smetalo da na toj meri pokušava da revidira Dejton“.

Povodom navoda da je za novog ambasadora Hrvatske u Srbiji predložen Hidajet Biščević, Dodik je rekao da je on devedestih „bitno uticao da se satanizuje srpski narod“, da je bio „aktivan u strukturama“ oko tadašnjeg predsednika Hrvatske Franja Tuđmana, i da je „radio protiv Srba sve što je mogao“.

„Trebalo je da se pošalju ljudi koji mogu da doprinesu dodatnom razumevanju, a ne dodatnim problemima. Svakako, kad dođe, treba ga pitati svašta“, kazao je Dodik.

Povodom dešavanja u Crnoj Gori posle usvajanja zakona o slobodi veroispovesti, Dodik je rekao da su Srbija i RS zauzele „izbalansiran pristup“ i da pružaju podršku Srpskoj pravoslavnoj crkvi u celini, za njen status i imovinu gde god se ona nalazi.

Dodik je kazao da je kao srpski član Predsedništva BiH tražio od Vučića da bude povećan obim saradnje Vojske Srbije i Oružanih snaga BiH.

„Nemam nameru da dopustim da se ignoriše potreba da se sa Srbijom uspostavi zajednički plan. To podrazumeva vojne vežbe i u BiH, odnosno RS, i u Srbiji“, naveo je.

On je rekao da u odnosima BiH i Srbije postoje „određeni problemi u vezi s definisanjem granica“, i dodao da predstavnici Srba u zajedničkim institucijama u BiH smatraju da je stav Srbije po tom pitanju „veoma opravdan“.

Dodik je kazao i da je Vučića obavestio da je BiH uklonila sve administrativne prepreke za izgradnju mosta koji će povezati Bratunac i Ljuboviju, i da će „u narednih godinu i po dana sve biti gotovo“.

On je naveo da je Srbija Republici Srpskoj donirala opremu za 500 digitalnih učionica i dodao da će taj projekat biti realizovan što je moguće pre, „po uzoru na ono što je u toj oblasti urađeno u Srbiji“.