Za Đilasa u Beogradu 13,3 odsto, za Vučića 27,7

Panović je podsetio na istraživanje Demostata od pre nekoliko godina, u kom su izneli pojam „tri dvanaestice“, odnosno periode smene vlasti na 12 godina počev od vlasti Slobodana Miloševića.

Kako je naveo, tada je taj zaključak smatran “projektom SNS-a”, dok se opozicija danas „uzda da će te tri dvanaestice dati svoju projekciju“.

Na predstojećim izborima za stranke na vlasti glasalo bi oko 35 odsto birača u Srbiji, a za „bojkot opoziciju“ 14 odsto.

Sociolog Srećko Mihailović precizirao je da je istraživanje rađeno u julu, telefonskom anketom na uzorku od 1200 ispitanika, i u odnosu na ukupan broj birača, a ne na broj onih koji su izašli u junu 2020. na glasanje.

Za učesničku opoziciju koja je u prošlom ciklusu izašla na izbore glasalo bi oko 8 odsto ispitanika, a oko 9 odsto reklo je da bi glas dalo opoziciji, ne navodeći stranku.

Neodlučnih glasača je 13 odsto, dok 21 odsto čine apstinenti, koji kažu da neće glasati.

U istraživanju je učestvovalo 1.200 anketiranih, odlučivali su se za pojedinačne stranke, a odgovori su kasnije grupisani u određene celine.

Mihailović je ocenio da je „neverovatno“ da na izbore izadje 80 odsto građana što se kako je podsetio, nije desilo u Srbiji od 90-ih godina.

„Verovatno je da se jedan broj građana koji neće izaći na izbore, izjasnio u istraživanju za koju bi stranku glasali“, kazao je Mihailović na predstavljanju rezultata istraživanja u beogradskom Medija centru.

Mihailovićev je zaključak da opozicija ima šansu da osvoji većinu na izborima u Beogradu, ali da za to mora da se ispune dva uslova. Jedan je da postoji dogovor opozicije o zajedničkom nastupu, a drugi da taj dogovor da sinergetski efekat, odnosno da se ne sabere samo postojeći rejting, nego da se privuku i novi glasovi. I naravno, da se izbegne negativan efekat, da glasova bude manje nego što je rejting u zbiru, odnosno da jedni članovi opozicione grupacije odbiju glasove drugih.

– Kod nas je rašireno mišljenje o preletačima u politici, u kome se gubi iz vida da su preletački mnogo više političari, nego što su to birači. Birači mnogo manje „preleću“ i ne menjaju često svoja opredeljenja, istakao je Mihailović.

Svi nalazi istraživanja biće dostupni na portalu www.demostat.rs

Bojkotaši su bili za Jankovića

Istraživanje je merilo i opredeljenja u odnosu na predsedničke izbore 2017. Za Aleksandra Vučića bi sada glasalo 86 odsto onih koji su 2017. birali njega, dok bi 70 odsto onih koji su tada glasali za Sašu Jankovića, sada glasali za kandidata bojkot opozicije. Kod trećeplasiranog Luke Maksimovića opredeljenja su mnogo više rasuta, 31 odsto njegovih glasača sada su apstinenti, dok se uočava i da njegovi glasovi sada idu učesničkoj opoziciji.

Evropa i parlament

Kada je reč o opredeljenjima prema velikim političkim temama, 68 odsto birača bojkot opozicije su za ulazak u Evropsku uniju, za razliku od 53 odsto onih koji su za SNS. Zanimljiv je i nalaz da samo 40 odsto birača vlasti ima poverenja u parlament, čiji sastav gotovo u potpunosit čine poslanici upravo vladajućih partija.