Foto: ALEXEI DRUZHININ SPUTNIK KREMLIN

Igor Novaković, direktor istraživanja Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fonda, komentarišući pomenute navode podseća da je Rusija i te kako geostrateški zainteresovana za ono što oni nazivaju „bliskim inostranstvom“, to jest za postsovjetski prostor bez tri baltičke republike. On objašnjava da Rusi na napredovanje Zapada ka njihovim spoljnim granicama u poslednjih 25 godina gledaju veoma negativno, te da zato gledaju da iskoriste svaku mogućnost da intervenišu na prostoru Balkana, makar postojala i najmanja opcija.

– Balkan je sam po sebi veoma zahvalan za takvu vrstu poduhvata; Rusija pre svega koristi zamrznuti konflikt na Kosovu kako bi uticala na Srbiju, a ona je i članica Saveta za implementaciju mira u BiH. Takođe, oni koriste situaciju u Makedoniji, a imaju zavidan uticaj i u Bugarskoj i Grčkoj, o čemu se kod nas veoma malo zna. Ipak, da bi Rusija na ovim prostorima ostvarila ozbiljniji pomak, ona pomenutim državama mora da ponudi nešto što bi predstavljalo kompetetivnu agendu projektu Evropske unije – obrazlaže Novaković za Danas.

S tim u vezi, on smatra da Rusija ima potencijal za unošenje nemira u zemlje Zapadnog Balkana, ali da ona trenutno nema mogućnosti da učvrsti svoju poziciju. Prema Novakovićevom viđenju, ruski uticaj je svakako najvidljiviji u Srbiji i BiH, što se jasno ogleda u poseti šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je pružio podršku Miloradu Dodiku pred izbore, kao i u poseti novog člana Predsedništva Federacije Vladimiru Putinu, sedam dana pred izlazak na birališta.

– Ukoliko stvar sagledamo pragmatično, realni interesi Srbije i BiH, pa i entiteta Republike Srpske, uopšte nisu vezani za Rusiju. Međutim, nerešeno pitanje Kosova u slučaju Srbije gura našu državu da ostvaruje bližu saradnju sa Rusijom, naročito na spoljnopolitičkom planu. Što se tiče Republike Srpske, smatram da su posredi lični interesi Milorada Dodika, to jest potpomaganje Rusije kako bi se on održao na vlasti – ukazuje Novaković i uviđa da bi, s druge strane, nekakvi nagli i ishitreni potezi Rusije na ovim prostorima mogli da doprinesu slabljenju, a ne jačanju njenog uticaja na Zapadnom Balkanu.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, poručuje da što je manje Evrope u regionu, tim se više otvara prostor za ruski i svaki drugi uticaj. On kaže da se u poslednjoj deceniji situacija u regionu pogoršava, imajući u vidu neraščišćenu negativnu zaostavštinu iz devedesetih. Popov upozorava da „ispod pepela još ima dovoljno žara“, da u slučaju nepovoljnih vetrova region ponovo plane.

– Da li će region planuti kao devedesetih godina, najviše zavisi od daljeg razvoja situacije u Evropi i njenog angažovanja na ovim prostorima, kao i od globalnih kretanja. Putin je otvoreno podržao Dodika jer mu je on garant da, ako ostane na političkoj sceni, neće dozvoliti da BiH uđe u EU, a još manje u NATO. Dodik je garant Putinu da će daljim rastakanjem BiH destabilizovati ne samo tu zemlju, nego i region i Evropu, te time otvoriti vrata ruskom uticaju – pojašnjava Popov.

Istoričar Predrag Marković i potpredsednik Socijalističke partije Srbije, upitan da prokomentariše analizu AP-a, po kojoj da ruski uticaj sa sobom nosi „nove devedesete“, naprotiv ističe da je takva teza obična laž, uz obrazloženje da se tih devedesetih godina Rusija potpuno povukla sa Balkana.

– U istorijskoj stvarnosti, istina je potpuno obrnuta. Ratovi na Balkanu su izbili kada se Rusija potpuno povukla sa ovih prostora. Možda je baš zbog vakuuma, koji je nastao povlačenje Rusije, i došlo do ratova na prostorima bivše Jugoslavije – naglašava Marković.

On smatra da je zapravo ravnoteža uticaja velikih sila na ovim prostorima održavala mir, te da su ratovi na ovim prostorima započeli kad je povlačenjem Rusije ta ravnoteža narušena.