Nedelja

Kulturni dijalog sasvim moguć

Časopis „Zeničke sveske“ koji se bavi „društvenom fenomenologijom i kulturnom dijalogikom“, a nastaje u beha Zenici, isporučen ovih dana kao broj 27 za 2018, u četiri tematska bloka na 344 strana.

Kad filozof povuče đavola za rep

Nevolje s đavolom su goleme; posredno ili neposredan, u manjoj ili većoj meri one su ophrvavale mnoge, i obične ljude i velike umove.

Kad junak preživi zlodela

Baš sam voleo sam da budem u điru po NJujorku. S kraja osamdesetih i početkom devedesetih, to je bilo sjajno mesto.

O Gradu, Festivalu i ljudskosti

Petak, 6. jul
Treći dan još jednog boravka u Sarajevu; prva dva proveo sam uglavnom na Internacionalnom festivalu književnosti Bookstan, koji pratim kao gost organizatora, sarajevske izdavačke kuće Bybook.

Od Berlina do Berlina – 140 godina nezavisnosti Srbije

Da, pucale su prangije, grmeli su topovi! Bio je 10. avgust, rođendan kneza Milana Obrenovića, dan kada je Srbija prihvatila svoju nezavisnost dodeljenu joj 13. jula 1878. na okončanju Berlinskog kongresa, tačno pre 140 godina.

I dalje na (našem) tragu

Sada već ustaljeno, i definitivno kao četvorobroj, časopis za književnost, umetnost i kulturu „Naš TRAG“, poreklom iz Velike Plane (!), pojavio se ovih dana, prkoseći finansijskim kalkulacijama koje su, u normalnim okolnostima, ravne nuli. Ali, „pozitivna nula“ je na ovim prostorima odavno realnost sa kojom se pre(živi)ljava. Čak 77-80. broj (u godini porekla 2018) i […]

O ljubavi i surovosti

Dirljiva novela o ljubavi i surovosti, „U voćnjaku, lastavice“ Pitera Hobsa (1973), pojavila se nedavno u izdanju „Agore“, u prevodu Aleksandra Bjelogrlića.

Saveti za srećan život

Prva i ujedno glavna pitanja kojima započinje istorija moralne filozofije u formulaciji Ivana Vukovića glase: „Da li je za dobar život važnija pravda ili lična sreća? Može li nepravedan čovek biti srećan? Može li pravedan čovek biti nesrećan? I šta je uopšte pravda i u čemu je sreća?“

Nemam ni zavičaj, ni sportski klub, ni regiju, ni naciju …

Nekako me u životu nije privlačilo sjećati se svojeg životnog toka, najvjerojatnije iz straha da bi se nekako nametnulo da se, kako se to kaže, „podvuče crtu“, napravi „bilancu“ – a ne vjerujem da bi od mojeg života takvim uokvirivanjem ispalo nešto smisleno.