FK i KK Barselona – potop u dva čina: Skupa pojačanja leče rane, već se znaju i imena

Košarkaški klub je izgubio u petoj utakmici plej-ofa od Monaka u Kneževini rezultatom 85:84 i tako ostao bez plasmana na fajnal-for Evrolige, dok je fudbalski tim zaustavljen u polufinalu Lige šampiona, gde je tek posle produžetaka u dvomeču protiv Intera iz Milana izgubio ukupnim rezultatom 7:6.

Jedini predstavnici slavnog katalonskog društva u evropskim takmičenjima su rukometni i vaterpolo klubovi koji su se plasirali na fajnal-forove.

Ipak, sve i da pomenute sekcije osvoje evropske krune za nekoliko sedmica, ništa neće moći još dugo da zaleči rane navijača, igrača, članova kluba, ali i medija nakon bolnih ispadanja fudbalskog i košarkaškog kluba.

Košarkaški klub je ušao u sezonu sa željom da osvoji Evroligu ili makar obezbedi učešće na finalnom turniru i u tome nije uspeo.

Ostaje im još učešće u Endesa ligi i prilika da titulom u domaćem prvenstvu donekle „izvade“ sezonu, ali bi veoma lako ovo mogla biti još jedna veoma razočaravajuća godina za ekipu koja svoje utakmice igra u „Palau Blaugrani“.

Čitava ova sezona Barselone je delovala veoma rastrzano: često su se smenjivale serije poraza i pobeda, a povrede su se ređale „kao na traci“.

The layup that gave @ASMonaco_Basket the lead in the last minute! pic.twitter.com/2U0jaqNRsL

— Turkish Airlines EuroLeague (@EuroLeague) May 6, 2025

U jednom periodu sezone Barsa je bila i van plej-in zone, ali je sjajnim finišom regularnog dela sezone završila u plej-inu.

I kada se činilo da je od četiri nosioca otišla na onog najpovoljnijeg za njih, ispostavilo se da to nije baš tako, tačnije, da je Monako u ovom trenutku prevelik zalogaj za njih.

Pojačanja koja su trebala da donesu prevagu, nisu se pokazala kao takva, ali sudeći prema medijima u Kataloniji neće se tražiti krivci već se igrački kadar dodatno pojačati, pa je tako već obelodanjeno da je u naredne tri sezone crveno-plavi dres zadužio jedan od najboljih krilnih centara u Evropi – Tornike Šengelija.

Prema tome, očigledno je da će nova sredstva ući u klub kako bi se tim dodatno ojačao i u narednoj sezoni „potukao“ za završni turnir.

Ništa manje razočaranje nije ni u komšiluku.

Fudbalski klub Barselona je na impresivan način započeo sezonu, a onda pao u totalni sumrak, da bi se podigao onda kada je to bilo najvažnije, u finišu sezone.

To govori i krivulja kojom su išli ove sezone u La Ligi: u prvih 12 kola su osvojili 33 od maksimalna 36 boda, da bi u narednih šest kola osvojili samo šest poena od mogućih 24, a onda su u poslednjih 14 osvojili 40 od mogućih 42.

Tu formu su pratile i igre u Ligi šampiona ali samo donekle, pošto su u čitavoj sezoni imali izvesnih problema samo protiv Borusije u četvrtfinalu.

FK Barselona propustio veliku šansu u Milanu

I onda kada su gotovo svi poznavaoci fudbala mislili da će četa Hansija Flika preskočiti Inter i završiti u velikom finalu – dogodio se, Inter i čuvena italijanska taktika za koju Katalonci nisu imali rešenja.

U 210 minuta dvomeča, Barselona je vodila svega šest minuta, što svakako nije bilo dovoljno za plasman u finale.

Biti konstantno u rezultatskom deficitu za ekipom koja dolazi iz lige u kojoj je strategija sinonim igre i onom čiji je trener Simone Inzagi praktično oličenje iste – nije dobra vest ako vam je želja da se okitite „ušatim“ peharom.

Inter je tačno znao kako da napadne Barselonu i da joj nanese smrtonosne rane.

Imala je Barselona veći posed lopte u svojim nogama u obe utakmice, veći broj šansi i udaraca na gol protivnika, ali je Inter zato imao izrsnog golmana Jana Zomera, perfektnu strategiju i igrače koji su podjednako mogli da trče sa suparničkim, što odavno nije viđeno.

U prvom meču u Kataloniji u starnoj postavi Intera su bila petorica igrača viših od 190 centimetara, dok je u redovima Blaugrane viši od ostalih bio Đerar Martin sa 186 centimetara.

Tu jasnu visinsku prednost su Italijani maksimalno ekplatisali sa dva postignuta gola Denzela Damfrisa iz prekida, te jednim u prvom minutu utakmice Markusa Tirama.

U drugom meču su iskusno čekali svoje prilike koje su i realizovali.

Brzo su poveli sa 2:0 nakon individualnih grešaka Frenkija de Jonga i Pau Kubarsija, a onda ih je u život vratio vremešni Frančesko Aćerbi, da bi pobedu u nadoknadi vremena obezbedio Davide Fratezi.

Ipak, ono što fudbalsku sekciju od košarkaške razlikuje je to što sve „konce“ u domaćoj ligi drže u svojim rukama i već za vikend bi u čuvenom El Klasiku mogli da se značajno približe tituli, kao i to što je priča fudbalskog kluba daleko zdravija od one koja je prisutna u košarkaškom.

Dolaskom Hansija Flika igra Barselone je dobila „glavu i rep“.

Ofanzivna igra je ono što je identited ovog kluba, ali i stil igre koju Flik forsira.

U tom smislu su se klub i on savršeno pronašli, a talenat kojim raspolaže u ekipi mu daje dovoljno prostora da bude kreativan u zamisli igre i akcija.

Ipak, očigledno je da ova ekipa nije bila kadar za osvajanje Lige šampiona, ali uz male izmene na leto bi to mogla postati.

Pre svega se čini opcija dovođenja krilnog napadača Atletik Bilbaa Nika Vilijamsa kao odlična ideja, a potom se klub mora pozabaviti i pozicijom „devetke“ jer vremešni Robert Levandovski nije budućnost kluba, a sve manje je i sadašnjost.

Osim toga sve više izgleda realnije da je Barseloni potrebna potpuna rekonstrukcija odbrane, a u tom smislu bi trebao da dođe Džonatan Ta iz Bajer Leverkuzena kao slobodan igrač na kraju sezone, te favorit sportskog direktora Deka, Vanderson, koji igra kao desni bek u ekipi Monaka i za koga bi Barselona izdvojila 30 miliona evra, ali još uvek nije poznat stav čelnika kluba iz Kneževine u vezi perspektivnog Brazilca.

Bilo kako bilo, klub suočen sa finansijskim problemima neće moći da u roku jednog leta izvrši korekcije u timu koje želi, ali je bitno početi sa tim već od prvog jula, jer se čini da Barseloni ne fali puno da dođe do titule evropskog šampiona, a možda bi i predstojeće promene u igračkom kadrud bile dovoljne da se dođe do cilja već na kraju naredne sezone.