I sporo i bez ideja

Mnogo je pitanja, brojna od njih su već tradicionalna, a pogotovo ona koja se odnose na sam stil igre, brzinu i uigranost ekipe. Nažalost, kod pojedinaca upitna je i motivacija, kao i doživljaj reprezentacije, odnosno igranje u državnom dresu.

Anomalije u vidu nemanja kvalitetnih bekova, selektor Tumbaković na oba meča pokušao je da prevaziđe igrajući u sistemu sa trojicom štopera, faktički bez bekova.

Legitiman i opravdan potez iskusnog stručnjaka, čini se, samo je dodatno ogolio problem igre do noge, preciznih pasova unapred, zbog kojih je igra bez lopte igrača u manevru od nasušne važnosti.

– Ovaj septembarski termin smo shvatili kao ključni za našu pripremu, za pravljenje atmosfere i ambijenta za meč sa Norveškom. Bilo je protiv Rusije nekih boljih detalja nego na meču sa Turskom. U prvom poluvremenu nismo imali željenu energiju, nismo ulazili u igru iz pasa, kao što sam tražio, da budemo dominantni u posedu. A, onda se u drugom poluvremenu namestilo da igramo sa fudbalerom manje. Ono što je dobro, ako je nešto dobro, jer moram da budem realan i da kažem da nismo mnogo pokazali, jeste htenje sa igračem manje. Nismo primili gol, ali ostaje veliki problem u organizaciji igre – objektivan je selektor Tumbaković.

Za građenje igre kroz posed neophodno je da kompletan tim bude agresivan na lopti. Nažalost, osim Mitrovića, protiv Rusije i Turske, nijedan igrač iz ofanzivne linije, kao i iz centralnog dela manevra nije demonstrirao osmišljenu agresivnost, barem jedan vid presinga i sposobnost brze transformacije.

Gudelj i Nemanja Maksimović previše su defanzivno nastrojeni veznjaci, nedovoljno talentovani i tehnički osposobljeni za pronicljive pasove unapred; Tadić je pak spor i čini se nekako usamljen, dok Sergej, Radonjić, Kostić i Lazović nisu pravili veliku razliku pri posedu, niti su bili agresivni na protivničkoj polovini.

– Ako smo negde napravili grešku onda je to u veznom redu. Tu moramo da budemo ubedljiviji, da imamo brži protok lopte, da sa više igrača idemo napred. Optimizma i dalje ima, jer ovo nije naša prava slika, imali smo samo nekoliko zajedničkih treninga. Očekujem da sve bude bolje kada igrači budu imali više utakmica u nogama u svojim klubovima – umereni je optimista prvi čovek struke reprezentacije Srbije.

„Orlove“ u oktobru očekuje, ne samo ključni meč u Norveškoj, već još dva susreta u novom ciklusu Lige nacija. Problem kreacije igre zapravo je hroničan, a s obzirom na strukturu personalnih rešenja u manevru, selektor bi morao da bude mađioničar pa da u osinjaku radilica izvuče onog koji će umeti da u završnom pasu Mitrovića ili Jovića „spoji“ sa golom.

Tadić: Da spojimo par pasova

Dušan Tadić se uklopio u sivilo u dvomeču na startu novog ciklusa u Ligi nacija. Fudbaler Ajaksa bio je nekako odsečen od veznog reda, prečesto usamljen i lako udvajan. Nemoć ga je, očigledno, činila nervoznim, sa destruktivnim dejstvom po ostatak ekipe.

„Jednostavno, moramo da se pogledamo u ogledalo, da shvatimo da se fudbal igra loptom. Želja i htenje nisu sporni, ali napad mora da počinje od odbrane, a odbrana od napada. Moramo da igramo, da spojimo par pasova i onda možemo da napravimo problem bilo kojoj reprezentaciji, ali ako to ne uradimo, to se neće desiti. Toga moramo da budemo svesni. Isto tako, kada vršimo presing krećemo od napadača. Ako ne radimo to dobro, odbrana će biti izložena. Sve moramo da radimo zajedno, da se pogledamo u ogledalo i da imamo više ličnosti, jer igramo fudbal zato što ga volimo. Lopta treba da bude naš prijatelj, a ne neprijatelj“, direktan je Tadić.