Kada padne kamen sa srca

Svesno, nakon potpisivanja ugovora sa srpskim velikanom i aktuelnim šampionom ABA lige, Ivanović se medijski izolovao u meri da do danas ništa konkretnije nije rekao, valjda i u želji da se navijačima Zvezde prvo prikaže u najboljem igračkom svetlu.

Ipak, sve do meča sa Cedevita Olimpijom, u nedelju uveče (79:64) malo toga od planiranog, Ivanović je uspevao da u delo sprovede. Nesigurnost, trema, pritisak i manjak vremena za treninge, usled surovog rasporeda igranja na svaka dva do tri dana, kao da su crnogorskom plejmejkeru vezali ruke, učinivši ga gotovo neprimetnim na terenu.

Sumnje u vezi sa njegovim mogućnostima u crveno-belom dresu već su počele da se šire Malim Kalemegdanom i ko zna do kojih bi sve prostorija stigle da u 4. kolu ABA lige Ivanović nije zaličio na plejmejkera koji je godinama važio za jednog od boljih u regionalnim okvirima.

Nije nikakva tajna da je letos Dejan Radonjić uzeo svoj imenik, prelistao brojeve telefona svih kandidata u koje ima poverenja i krenuo da ih zove.

Među prvima je bio Nikola Ivanović; 27-godišnji plejmejker čije ljudske i igračke osobine Radonjić poznaje pa bukvalno još iz njegovih tinejdžerskih dana, kada je kao 17-godišnjak postao prvotimac Budućnosti.

Imao je trener Zvezde ogromnu želju da saradnju obnove ovog leta i na njegovu sreću dve strane su se lako dogovorile.

Onaj teži deo dokazivanja u crveno-belom dresu predstavljaće, po svemu sudeći, dugotrajan proces za Ivanovića u čijem toku će mu Radonjić sigurno pomagati.

Jeste Budućnost klub značajne tradicije, ali je pritisak igranja za Zvezdu neuporedivo veći, a očekivanja navijača isključivo šampionska.

Ništa osim trofeja za crveno-bele nije nikakav parametar igračkih sposobnosti i pruženog entuzijazma, i toga je i te kako svestan i Ivanović.

Problem privikavanja je za njega još teži i složeniji jer pokriva mesto plejmejkera, najkompleksnije pozicije u timu.

Trebalo bi da bude idejni vođa, a on je na početku sezone bio daleko od takvog uticaja po saigrače.

Naravno, pojačao je delimično već uigran tim, prepun iskusnih pojedinaca, nadograđen takvim liderom kao što je Nikola Kalinić. Odlično prihvaćen, vredan, radan i pošten, Ivanović je barem u tom smislu, podrške saigrača, bio rasterećen, međutim u njegovoj igri, do duela sa Cedevita Olimpijom, preovlađivali su uglavnom šumovi. Iako upitnog tela za standarde Evrolige, Ivanović je igrački imidž izgradio zbog izuzetne snalažljivosti u centralnom „piku“, kako u razigravanju petica, povratnim pasovima, tako i egzekuciji iz takozvanih snejk driblinga, mahom lob šutevima iz koraka.

Samo nagoveštaj takvih sposobnosti protiv Cedeita Olimpije bio je dovoljan navijačima da Hala „Aleksandar Nikolić“ „eksplodira“ kada je postigao prvu trojku.

Kada je potom pri ulazu postigao „koš i faul“ i sam je emotivno tako reagovao, „iz kože svoje izašao“, glas snažno pustio da su ga čuli do njegove Podgorice. Meč je završio sa 12 poena i četiri asistencije, bez izgubljene lopte.

Dva puta je u centralnom „piku“  iz driblinga proigrao Kuzmića, jednom je sa Mitrovićem iz iste akcije podsetio na prošlosezonske dane u Budućnosti, a navijačima maštu rasplamsao da može biti onaj isti koji im je godinama unazad nesanicu stvarao.

Kuzmić odlaže dovođenje centra

Žarko su želeli u Crvenoj zvezdi da što pre reše pitanje startnog centra. Maik Cirbes je doveden tek da bi se potraga do januara lakše odvijala, međutim, iako je u NBA završeno sa formiranjem sastava od 15 imena, a mnogi zanimljivi centri otpušteni, Zvezdi se sada ne žuri. Razlog su iznenađujuće i dominantne partije Ognjena Kuzmića, posebno u poslednje dve nedelje. Popularni Kuzma trenutno je najbliži formi iz prvog mandata Dejana Radonjića u Crvenoj zvezdi. Njegove partije protiv Cedevita Olimpije, CSKA, Budućnosti i Fenerbahčea toliko su obradovale Radonjića da se nekako ohladio od užurbanog dovođenja startnog centra iz Amerike, čak iako će oporavak Maika Cirbesa, posle preležanog kovida, zahtevati dosta strpljenja i temeljnog rada.