Foto: STARSPORT

Da li je zaista Kasper znao nešto što mi ne znamo? Da li su fudbaleri Partizana spremni samo za sedamdesetak minuta igre. Ako je tako, ko je kriv? Novi trener Zoran Batica Mirković nije. NJegov prethodnik Miroslav Đukić? Možda? Ili je glavni krivac kondicioni trener? Ili…

– Precizan odgovor na to pitanje je nemoguće dati. Ne samo u savremenom fudbalu, već od samog njegovog nastanka, nije važan kvantitet već kvalitet trčanja – kaže Vladimir Vermezović, fudbalski trener koji je deo karijere proveo u Partizanu.

U prilog ovoj njegovoj tvrdnji dovoljno je pogledati statistiku sa upravo završenog Svetskog prvenstva u Rusiji. Kada se pogleda koliko je koja reprezentacija pretrčala na ovom šampionatu planete, Srbija je na prvom mestu sa prosekom od čak 113 kilometara. Ukupno, 339 kilometara osvojili su „orlovi“ tokom utakmica na Svetskom prvenstvu. Protiv Kostarike, fudbaleri Srbije su ukupno „pretrčali“ 109 kilometara, protiv Švajcaraca čak 116, a u meču sa Brazilom 114. Nijedna druga nacionalna selekcija nije imala toliku „kilometražu“ na Svetskom prvenstvu, a najbliži pratioci izabranika Mladena Krstajića bili su Nemci sa prosekom od 112 kilometara po utakmici, te Rusija i Australija sa po 110.

Među deset ekipa koje su najviše terena „osvojili nogama“ – sedam nije otišlo u osminu finala,) Osim Srbije i Nemačke u toj grupi su i: Australija, Egipat, Južna Koreja, Maroko i Kostarika.

– Ja sam očekivao da ću kao trener dobiti od FSS neki izveštaj kako je i šta urađeno pre, što tokom, a šta će se raditi nakon Svetskog prvenstva. Nisam, kao ni ogromna većina, da ne kažem svi treneri dobio ni „slovo“. Od FIFA sam dobio sve informacije, ne samo o Srbiji već i o svim učesnicima Mondijala. Nije to dobro, ne samo za nas trenere već i fudbal sveobuhvatno – tvrdi Vermezović.

Kao bivši fudbaler i trener Vermezović naslućuje problem, ali ne može da ga definiše.

– Moguće je da glavni trener nije dobro odradio svoj deo posla, moguće je da je i kondicioni trener „zakazao“, moguće je i da igrači ne „žive sportski“, mnogo toga je u igri… Trenutno nisam u klubu i ne znam šta se događa, ali znam da se odgovornost za neuspeh ne može i ne sme svaliti na jednog čoveka – tvrdi Vermezović.

On relativizuje konstataciju da navijači, mediji pa i rukovodstvo kluba za neuspehe krivicu svaljuju na prvog trenera.

– U zavisnosti od ambicije kluba i pozicije trenera dogovara se ne samo cena za šefa stručnog štaba, nego i da li će biti angažovan njegov pomoćnik, trener golmana i kondicioni trener. U slučaju da su svi njegovi zahtevi u pogledu formiranja stručnog štaba ispunjeni, onda je krivac za loše rezultate šef stručnog štaba, a ne kondicioni trener – tvrdi Vermezović.

Katanec: Nije sve u nogama, nešto je i u glavi

Ivica Osim, selektor reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1990. godine u Italiji objašnjavao je kolegama, novinarima i navijačima da svaki tim, pa i reprezentacija mora da ima i „one koji kose i one koji vodu nose“, ili ti „radnike i umetnike“. U toj reprezentaciji je „umetnika“ bilo napretek (Stojkovič, Sušić, Savićević, Pančev…). Radnika vrlo malo – Brnović, Šabanoadžović i Katanec.

Bivši fudbaler Olimpije, Partizana i reprezentativac Jugoslavije, po završetku igračke karijere trener i selektor Slovenije objašnjava svoje „trkačke sposobnosti“.

– Ima nešto, verovatno, u genima. Znam neke igrače koji su u Olimpiji i Partizanu trkački koliko i ja na pripremama, ali na samoj utakmici nisu mogli da isprate taj ritam. Mislim da je presudno prosuđivanje samog igrača na terenu koliko može. Nisam ja bio „atom mrav“, jednostavno presečem napad rivala, započnem kontru i ako vidim da lopta odlazi daleko od mene ja stajem, napravim pauzu od deset – petnaest sekundi. Naravno, takav luksuz ne smem sam sebi da dozvolim, to mora i „šef“ da prepozna. Treba trčati u fudbalu, ali ne uzalud, i nikako uvek za loptom. Ne retko si ekipi korisniji ako si, u jednom trenutku, daleko od lopte. To važi ne samo za nas defanzivce već i napadače – tvrdi Katanec.