Marko Samardžić o događajima na protestima 15. marta: Osetio sam silu koja me je pogurala, posle toga imam traume

Gostujući u jutarnjem programu televizije Nova, on je objasnio šta se dogodilo.

„Dobro se sećam, to je najvažnije. 15. marta je bio jedan od najvećih skupova u Srbiji, gde je bila sjajna energija koju su organizovali naši studenti i na neki način bude Srbiju. Tako sam i ja krenuo sa Crvenog krsta da se priključim protestu i da se sa svojim prijateljima nađem“, rekao je Samardžić, a zatim dodao:

„Odvojili smo se u dve grupe, jedan deo prijatelja otiđao je ka Domu sindikata, nas par je otišlo ka Ulici Kralja Milana. Naša ideja je bila da kada krene tišina odemo dolei odamo poštu. Neki plan je bio posle toga da idemo lagano kućama. Moj neki plan je bio isto takav. Sišli smo dole minut, dva pre tišine, stajali smo kod stepenica koje vode ka Ulici Narodnog fronta. Krenula je tišina i onda se desio taj momenat, ne znam posle koliko“.

On je opisao šta se desilo okupljenima u Ulici Kralja Milana.

„Što se mog iskustva tiče, ja sam sa leve strane imao osećaj kao da je neko udario 20, 30 ljudi. Posle sam shvatio da nije bilo tako. Osetio sam silu koja me je pogurala, posle svega toga imam traume. Našao sam se 70, 80 metara od mesta gde sam stajao. Mnogo je bilo povika, da je bomba, da su uleteli kamionom, neki su i padali. Zavladala je velika panika“.

Samardžić se nije onesvestio ali sledeće čega se seća je da se našao u bolnici.

„Nisam nijednom izgubio svest, ali nemam taj prostor od te milisekunde, sledeća moja slika je kako sam u Narodnog fronta i šetam ulicom. Onda su krenuli šokovi, brzi otkucaji srca. Imam defibrilator, kao Eriksen. Krenuli su da se ispaljuju ti šokovi zbog abnmormalnih otkucaja srca. „Imao sam situaciju pre tri, četiri godine, ali nikada ovako. Ta aritmija je tada lako zaustavljena, nikada ovako nisam imao. Radio sam intervenciju i pre, ali sam se zadnjih godinu dana zaista dobro osećao“, rekao je bivši reprezentativac.

On objašnjava da je dobio veliki broj poruka podrške, ali ne i od Odbojkaškog saveza Srbije i svog bivšeg kluba Crvene zvezde.

„Pokazivali su mi šta je sve bilo na društvenim mrežama, dobio sam ogroman broj poruka podrške. Iz ove perspektive nije toliko ni bitno što neki nisu. Recimo, malo mi je zaparalo uši, jer se nije dogodilo da mi Odbojkaški savez Srbije nije pružio podršku. Svi klubovi jesu, a paradoks je da mi Crvena zvezda nije pružila podršku, tim u kojem sam proveo 15 godina“, izjavio je Samardžić.