Amerikanci najbliži zlatu, senku im gaze Španci, Kanađani i Nemci: Ko su najveće pretnje, a ko aduti „orlova“ na Mundobasketu?

Na Svetskom prvenstvu koje će organizovati Japan, Indonezija i Filipini konkurencija će biti zaista velika. Iako bez brojnih asova svetskog formata poput Lebrona Džejmsa, Kevina Duranta, Stefa Karija, Janisa Adetokumpa, Nikole Jokića, Kristapsa Porzingisa… kvalitet na Mundobasketu će biti popriličan s obzirom na to da brojne reprezentacije u svojim redovima imaju odlične igrače i to NBA formata.

Iako je nezahvalno govoriti o favoritima, naročito jer prvenstvo nije ni počelo, a pripremni period ume da bude samo „optička varka“, Sjedinjene Američke Države trebalo bi da predstavljaju reprezentaciju najbližu osvajanju zlatne medalje.

Ameri stigli bez poraza

Svestan da brojni NBA asovi planetarnu smotru najčešće ne percipiraju kao posebno inspirativno takmičenje, selektor Stiv Ker planski je radio na formiranju selekcije a prilikom sastvljanja ekipe nije nailazio na otpor pojedinaca nedovoljno svesnih značaja igranja za svoj državni tim. Pripremni perid je pokazao čime se rukovodio devetostruki NBA šampion, koji je kao šef struke Golden Stejta u četiri navrata podizao trofej „Leri O Brajan“.

Amerikanci su na Mundobasket doputovali kao neporažena ekipa tokom priprema, za vreme kojih su igrali protiv takmaca sa kojima bi mogli da se sastanu i u borbi za najvrednije odličje. Mečevi sa Španijom i Nemačkom su pokazali da nisu nepobedivi i da bi na Mundobasketu mogli da se suoče sa problemima pogotovo protiv reprezentacija koje imaju kvalitetnu centarsku liniju.

Gro igrača u reprezentaciji SAD lideri su u svojim ekipama, međutim iz te perspektive najmanje je takvih koji čine centarsku liniju. Džeren Džekson Junior percipiran je kao startni centar reprezentacije, možda i jedini koji se može podvesti pod rezon vrhunskog izbora, mada u Memfis Grizlisima najčešće igra kao četvorka, pomalo atipičnih karakteristika za tako zahtevnu poziciju.

Nekadašnji student Mičigen Stejta vrhunski je defanzivac. Ima odličan raspon ruku, stamen, vrsnog odraza impresivan je u zaštiti reketa. U napadu ima raznovrsnu paletu poteza na niskom postu ali i u šutu sa distance, međutim problem bi mogao da nastane po njegovom izlasku iz igre. Voker Kesler, prošlosezonski ruki sa Ouborna, imao je veoma kvalitetnu sezonu u Juti Džez. Uvršten je i u ruki petorku, a na delu je pokazao zaista velike defanzivne sposobnosti, prevashodno u zaštiti reketa.

Ipak, kao ni iskusni Bobi Portis iz Milvoki Baksa ne može se podvesti pod definiciju vrhunskog rešenja na mestu petice, pogotovo jer nema veliko igračko a kamoli reprezentativno iskustvo. Njegov kolega sa drafta i nesuđeni reprezentativac Italije, Paolo Bankero trebalo bi da bude rešenje na pet kada Amerikanci budu igrali sa niskim petorkama, što ne bi trebalo da bude tako redak slučaj.

Stiv Ker je planski napravio selekciju igrača vrlo dobrih defanzivnih karakteristika, što bi trebalo da za posledicu ima realizaciju u fazi tranzicije u visokim procentima. Reprezentativno iskustvo moglo bi da se ispostavi kao balast, pogotovo u samoj završnici Mundobasketa. Većina igrača gotovo da nema reprezentativnog znanja u seniorskoj konkurenciji. Mnogima je Mundobasket prvo veliko takmičenje u reprezentativnom dresu.

Takođe, njih sedmorica: Džejlen Branson (Njujork Niks), pomenuti Džeret Džekson Junior, Paolo Bankero (Orlando Medžik), Entoni Edvards (Minesota), Mikal Bridžis (Bruklin Nets), Tajris Helibarton (Indijana) i Brnedon Ingram (Nju Orleans) nosioci su igre u svojim klubovima, međutim ostala petorica su igrači uloga većih ili manjih i takve role bi trebalo da imaju i u reprezentaciji (Ostin Rivs, Voker Kesler, Kem Džonson, Džoš Hart, Bobi Portis).

Biće zanimljivo videti da li će širina rostera biti dovoljna za sistem igre kakav je implementirao Stiv Ker sa svojim saradnicima, naročito protiv najkvalitetnijih takmaca među kojima su svakako Španija, Nemačka, Kanada ali i Francuska, Australija, Srbija…

Španci najveća pretnja, ali bez standardnih plejmejkera

Reprezentacija Španije je neplanirano ostala bez dvojice startnih plejmejkera. Lorenco Braun je na vreme poručio da ovo leto u svom kalendaru ne vidi kao radno, dok je Riki Rubio iznenadio javnost objavom da ima psihičkih problema zbog kojih je rešio da na neodređeni period napusti košarkašku pozornicu. Sjajni Serđo Skariolo, koji kao selektor Španije ima osvojene medalj sa svih velikih takmičenja, odlučio je da poziciju startnog pleja poveri 19-godišnjem Huanu Nunjezu. Levoruki plej Ulma dobio je priliku da nemerljivo napreduje u reprezentativnom dresu i to u okolnostima kada ni u nemačkom klubu prošle sezone nije uspeo da se izbori za značajnu ulogu.

Stasao u Real Madridu, u svim mlađim reprezentativnim selekcijama bio je nosilac igre i apsolutni lider. Podršku će sigurno dobiti od neponovljivog Serhija Ljulja, koji je patriotizam potvrdio i ovoga leta, uprkos tome što u 36. godini ima ispunjen zdravstveni list teških povreda. Ukoliko Alberto Dijaz ne bude mogao da se oporavi na vreme (povredu doživeo tokom priprema) poziciju organizatora igre dobiće sigurno i Haime Fernandez.

Španija je na Mundobasket došla kao zvanični evropski i planetarni šampion. Skariolo je odlučio da većini igrača od prošle godine, kada su osvojili evropsko zlato, ukaže poverenje i na Svetksom prvenstvu, s tim da je sastav ojačan odličnim krilnim igračem Memfis Grizlisa Santijem Aldamom.

Prošle godine, u jeku smene generacija, Španija je iznenadila javnost ne samo osvajanjem zlata već prikazanom igrom. Vili Ernangomez je i dalje jedina klasična petica, međutim, „crvena furija“ ima dosta igrača koji mogu da odgovore zahtevima na mestu centra, pogotovo kada Skariolo bude preferirao brzu igru sa niskom petorkom (Usman Garuba prva opcija).

Osim tesnog poraza od SAD, tokom priprema su izgubili i od Kanade koja je od strane košarkaške javnosti percipirana kao selekcija kadra da se nađe u samoj završnici šampionata. Na Mundobasket je stigla sa sedmoricom NBA igrača značajnih uloga u svojim ekipama. Upitno je kako će odgovoriti zahtevima u centarskoj liniji, s obzirom na to da je Dvajt Pauel jedini centar klasičnih igračkih karakteristika za nižu i okretniju peticu.

Uprkos tome što su okupili vrsne pojedince koje predvodi sjajni Šej Gildžijus-Aleksander iz Oklahome Siti Tandera, Kanađanima fali čitav nis vrsnih NBA igrača poput Krisa Bušea (Toronto), Ošea Briseta (Boston), Brendona Klarka (Memfis), Trea Lajlsa (Sakramento), Benegdita Maturina (Indijana), Džamala Mareja (Denver), Endrjua Nembharta (Indijana)…

Osim pomenute sedmorice NBA igrača, preostalih pet nisu ni izbliza tako kvalitetni, što pokazuje podatak da, iako igraju u Evropi, nijedan nije član nekog evroligaškog kluba.

Nemci se ne plaše najjačih

Nemci su tokom priprema pokazali da bi zaista mogli da budu veoma prijatno iznenađenje. Tesan poraz od SAD i to posle produžetka, kao vid generalne probe, oduševio je nemačku javnost i rasplamsao maštu mnogima. Braća Vagner, pogotovo mlađi Frenc, zatim Denis Šruder, Daniel Tajs, pa i Isak Bonga imaju poprilično NBA iskustva. Selektor Gordon Herbert je Kanađanin zanimljive životne i trenerske biografije u kojoj ima zabaleženo i da je jedno vreme bio pomoćnik u stručnom štabu Toronto Reptorsa.

Nemci su tokom priprema preferirali kvalitetne provere (dva puta Kanada, SAD, Grčka) na kojima je Frenc Vagner jednostavno plenio košarkaškim znanjem talentom i igračkim veštinama. Uprkos tome što ima samo 22 godine, as Orlando Medžika mogao bi da obeleži ovogodišnji Mundobasket. „Panceri“ nemaju široku rotaciju; najviše devet igrača selektor Herbert moći će da rotira a da pritom bude siguran da se ulasci rezervista neće negativno odraziti na ritam igre.

Sa raspoloženim i spremnim Lukom Dončićem Slovenija bi mogla da bude „kamen u cipeli“ za mnoge reprezentacije na Svetskom prvenstvu. Aleksandar Sekulić ima na raspolaganju okosniscu ekipe i osaim povređenog Eda Murića i reprezentativno penzionisanog Gorana Dragića svi ostali su tokom priprema pokazali da u smislu homogenosti, kohezije i principa igre reprezentacija koja apsolutno može da se nadmeće i sa najboljima.

Italija uvek jaka, Francuze brinu brojni otkazi

Italijani tokom priprema nijednom nisu poraženi. Pobedili su reprezentacije formata Srbije, Grčke, Brazila i time pokazali da uprkos određenim limitima na Mundobasketu mogu da predstavljaju vrlo zanimljivu i respektabilnu selekciju.

Neće selektor Poceko imati puno opcija na mestu petice; Nikolo Meli će u tom smislu biit najveći adut Azura ali će zato Italijani imati brojne košarkaški pismene opcije na poziciji četvorke (Polonara, Datome, Riči). Simone Fontekio iz Juta Džeza lider je ekipe i najkompletniji košarkaš u konstelaciji zaista dobrih šutera.

Italijani bi mogli da iznende, dok su Francuzi u senci brojnih otakza možda i malo nedorečeni doputovali na Mundobasket. Dve pobede nad kvalitetnom Litvanijom i poraz od Australije u generalnoj probi nisu dovoljan uzorak za ocenu kvaliteta reprezentacije koja će u Rudiju Goberu, Geršonu Jabuseleu, Evanu Furnijeu, Nandu De Kolou i Eliju Okobu imati najveće adute.

Brazil, Australija, Litvanija i Grčka vrebaju iz senke

Brazil, Australija, pomenuta Litvanija, možda i Grčka svakako su kadri da doguraju do druge faze, četvrtfinala, baš kao i Srbija koja je u desetkovanom sastavu stigla na Svetsko prvenstvo.

Tokom pripremnih utakmica selektor Svetislav Pešić isporbavao je brojne opcije, taktičke varijante a sve u želji da dobije što veći spektar korisnih i produktivnih akcija iz kojih „orlovi“ mogu dolaziti do manirskih rešenja. Bogdan Bogdanović i Nikola Milutinov biće najvažniji igrači, oslonac ostalima ali će biit važno kako će se u kompleksnim ulogama snaći Marko Gudurić, Ognjen Dobrić i Nikola Jović, pre svih.

Od Stefana Jovića se očekuje da bude vodeći ideolog, ispomoć bi trebalo da ima od Gudurića i Avramovića, a važnu ulogu imaće sigurno i Filip Petrušev kao rezervni centar, pre svega.

Plasman u četvrtfinale sigurno bi za „orlove“ predstavljao dobar rezultat, sve preko toga bio bi čist bonus.