Odbrana ruši tim snova

Domaćini F4 imaju najskuplji (procenjena vrednost oko 2.000.000 evra), najiskusniji, najzvučniji i najkvalitetniji tim, a dodatni plus italijanskih asova (Tampesti, Kalkatera), mađarskih (Madaraš, Benedek, Kašaš) i srpskih reprezentativaca (Udovičić, Nikić, Filipović) u sastavu trenera Porcia predstavlja tradicionalno veliki uticaj klubova sa Apenina na suđenje i rad Evropske vaterpolo i plivačke federacije (LEN), čiji je prvi čovek, Italijan Đani Lonci, pre neki dan ljudima iz Partizana najavio premijernu primenu „nekih novih pravila“ upravo u gradu pod Vezuvom.

– Sastajemo se sa najjačom ekipom na svetu, najskupljom u istoriji vaterpola. Pro Reko je veliki favorit, ali to ne znači da igra bolje od nas. Štaviše, ove sezone smo, što se tiče kvaliteta igara, pa i rezultata, pokazali više od protivnika. Verujem da možemo i bolje od toga, pogotovo što nam imperativ pobede ne visi nad glavama kao domaćinu. Pošto je plasmanom na fajnal-for ispunjen osnovni klupski cilj s početka sezone, u Napulj smo došli opušteni, svesni da nam niko ništa ne može zameriti ukoliko izgubimo. Potrudićemo se, naravno, da iskoristimo i najmanju šansu za finale. Za to će nam biti potreban ogroman napor, mirna glava i malo sreće, jer ćemo protiv nas imati i navijače i sudije. Najviše se, zapravo, plašim tih igara van bazena – kaže trener tima sa Banjice Igor Milanović, osvajač Evrolige sa španskom Katalunjom i zagrebačkom Mladosti u doba svoje velike igračke karijere.

Osim na rezultatsku rasterećenost i granitnu odbranu, s prosekom od 5,5 primljenih golova po utakmici, strateg crno-belih računa na još jedan važan adut prekaljenog Vujasinovića, inače vlasnika dva evroligaška trofeja s Pro Rekom, i devetorice članova srpske seniorske selekcije, pobednika prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Rimu.

– Rival igra dosta tvrdo i presing, s osloncem na individualne kvalitete igrača. Imamo i mi sjajne pojedince, ali nas pre svega odlikuje snažan timski duh – nabraja Milanović.

U drugom polufinalu sastaju se Primorac, s nekim od najboljih crnogorskih vaterpolista i nekoliko odličnih pojačanja iz Mađarske i SAD, i Jug iliti hrvatska reprezentacija u malom.

Osam od osam

Crno-beli su jedina ekipa s maksimalnim učinkom u dosadašnjem toku Evrolige. Dobili su dvomeče sa grčkim Olimpijakosom (8:3, 10:9), mađarskim Honvedom (12:7, 9:6) i Budvom (9:3, 12:6), a posle i oba četvrtfinalna susreta sa Egerom (12:4, 10:5). Rađen i društvo briljirali su i u regionalnoj Evrointer ligi, našem prvenstvu i Kupu, jer su bez poraza uzeli sve trofeje.

Crno-beli najtrofejniji

Naš predstavnik ima najviše – šest titula evropskog šampiona od učesnika fajnal-fora (1963, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976), sledi ga Pro Reko sa pet pobedničkih pehara (1964, 1983, 2003, 2007, 2008), Jug ima dva naslova manje (1980, 2001, 2006), a branilac krune Primorac samo onaj osvojen prošle sezone. Partizan, međutim, najduže čeka na novi evropski trofej, pošto je poslednji uzeo u LEN kupu 1998. godine.