Lokacija novog stadiona sa svim nabrojanim stavkama još uvek nije poznata, mada se ranije pominjala Ostružnica, a u poslednje vreme aktuelan je i Surčin. Ista stvar je i sa konačnom cenom čija procena po tvrdnjama predsednika Srbije Aleksandra Vučića varira od 100 do 250 miliona evra, mada su mu po svoj prilici i u ovom slučaju savetnici dali pogrešne podatke.

Ako se pogledaju cene sličnih stadiona koji su u proteklih 10 godina izgrađeni u drugim zemljama, lako se može zaključiti da takav objekat teško danas može koštati manje od 300 miliona evra, a čija cena u slučaju pravljenja propratnih sadržaja može narasti i do milijarde, kao na primer u slučaju novog „Vemblija“. Nije poznato ni kako će izgledati novi stadion jer arhitektonsko rešenje još uvek nije predstavljeno javnosti.

Nije poznat ni konačni kapacitet za koji se samo zna da neće biti manji od 60.000 mesta. Jedino što se za sada zna, prema najavi ministra finansija, je da bi gradnja trebalo da počne na proleće, najverovatnije već u martu, kao i da će se na njemu, po najavi predsednika Srbije, igrati finala Lige šampiona, Lige Evrope, mečevi Svetskog i Evropskog prvenstva…

Arhitekta Dragoslav Bakić objašnjava za Danas da je ovakav projekat nemoguće započeti za samo nekoliko meseci bez prethodne višegodišnje pripreme.

– Siniša Mali je možda poznati ekspert za investicije od Crnog Mora do Save i Dunava, tamo se bavi turističkim projektima u vidu stanova za izdavanje, a ovde mega projektima koji su štetni za Beograd, međutim, ja mu ne verujem ništa. Ne može se najaviti izgradnja takve mega strukture poput stadiona a da se ne zna ni gde će se graditi, ni kolika će tačno biti, ni koliko će koštati, ni šta će sve biti u okviru tog zdanja… Za ozbiljan građevinski poduhvat, poput stadiona, neophodno je barem dve godine projektovanja, pa tek onda početak gradnje. U pitanju su objekti sa velikim rasponom konstrukcije, gde je neophodno besprekorno voditi računa o bezbednosti. Kada političari projektuju, onda može sve, pa i stadion da krene da se gradi za samo par meseci od donošenja odluke. Ne bi me čudilo da krenu da nešto grade bez građevinske dozvole i da dovedu radnike da malo kopaju okolo za kamere i novinare. Moguće da će da uzmu već neki gotov arapski ili drugi inostrani projekat za koji će da misle da može da se samo preslika ovde, kao što su uradili sa ruglom koje prave od takozvanog Beograda na vodi. Ta priča sa stadionom deluje kao o kulama u Savamali koje su trebale da budu gotove 2016, pa 2018, a evo nas i u 2019. godini – priča Bakić.

Srbija i Beograd po rečima Bakića godinama propuštaju da završe mnogo ozbiljnije i neophodnije investicije od stadiona.

– Ovo što rade je najogoljeniji populizam koji je ušao i u moju profesiju, arhitekturu i urbanizam. Mi smo siromašna zemlja i siromašan grad, a još uvek se nismo vratili ni na nivo standarda iz 1989. godine. Za 40 godina još uvek nismo izgradili obilaznicu oko Beograda, nije završen ceo kanalizacioni pojas, nije završen ni Klinički centar gde su tri ili četiri sprata neupotrebljiva, nismo ni započeli gradnju metroa… Pogledajte samo šta je urađeno sa Slavijom posle takozvane rekonstrukcije. Umesto da je urađeno kako treba sa nadvožnjacima i podzemnim prolazima, mi sada i dalje imamo kolaps u centru grada, a glavnu saobraćajnicu mogu da bez problema blokiraju četiri taksija – dodaje Bakić.

Ekspert za strane investicije Mahmut Bušatlija tvrdi da se po pitanju nacionalnog stadiona pravi „račun bez krčmara“.

– Prva najava pre godinu i po dana bila je da će koštati 100 miliona evra, pa je cena narasla u međuvremenu više nego duplo na 250 miliona, pa ćemo videti da li će se zaustaviti na 300 miliona. Međutim, niko još nije građanima izneo analizu benefita takvog projekta, šta oni sa tim stadionom gube, a šta dobijaju. Šta ako ne dobijemo zajedno sa drugim zemljama organizaciju Evropskog ili Svetskog prvenstva? Ista stvar je i šta ako dobijemo? Onda će se tu igrati četiri ili pet utakmica. Da li je uopšte isplativo graditi stadion za 80.000 ljudi, a toliki mora biti kapacitet ako želimo da se na njemu igra polufinale ili finale. Šta će posle biti sa stadionom koji je na periferiji, a znamo da utakmice domaćeg fudbala u proseku posećuje 1.000 ljudi… Ne kažem da Srbiji nužno ne treba novi stadion, ali mi se ne sviđa što se poslednjih 30 godina vlasti menjaju, a naš novac troši olako kako kome politički odgovara u tom trenutku – objašnjava Bušatlija.

On napominje da se u takav projekat ne bi smelo ući bez jasne vizije kolika se uopšte dobit očekuje, kao i kada bi ona mogla da bude ostvarena.

– Ne znam da li u našoj zemlji uopšte imamo valjanog stručnjaka koji može da izračuna isplativost, odnosno trošak takvog stadiona. Naša reprezentacija odigra nekoliko utakmica godišnje u Srbiji, a rezultati iz poslednjih 30 godina su prilično skromni, pa je i gledanost u skladu sa tim mala. Svi smo videli da je poslednji meč u Ligi nacija gledalo tek stotinak ljudi. Priča da poslovni prostor u sklopu stadiona mora da donese dobit nema podlogu. Pa i Crvena zvezda ima poslovni prostor na stadionu koji je u centru grada, pa ne može od toga da pokrije ni svoje redovne godišnje rashode. Zašto se misli da bi bilo drugačije sa stadionom na periferiji? Uvek je tuđe pare lako trošiti. Građane samo obaveste da će da grade tako nešto, a za završni račun i isplativost niko ništa ne pita – navodi Bušatlija.

U tako brz početak gradnje nacionalnog stadiona ne veruje ni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

– Meni to više liči na predizbornu priču, a da će prava izgradnja realno početi malo kasnije. S druge strane, nije sporno da Srbiji treba nacionalni stadion, ali samo ako je u skladu sa našim potrebama i ekonomskim mogućnostima. Sam stadion nije isplativ, ali ukoliko bi se oko njega napravili kvalitetni sadržaji, onda bi oni mogli da donekle pokriju troškove, a možda čak i donesu dobit. Dobar primer vam je prva kula Beograda na vodi gde je ustvari prodavan ekskluzivitet, pa stanove nisu kupovali samo naši građani već i stranci. Tako bi bilo i sa propratnim sadržajima oko stadiona, isplatilo bi se jedino ako bi se to predstavilo kao ekskluzivitet – navodi Savić.

Stadion će prema rečima Savića morati da počne da se gradi u narednih nekoliko godina jer „jedino tako Srbija može da se sa Grčkom, Rumunijom i Bugarskom kandiduje za organizaciju Svetskog prvenstva 2030. ili Evropskog prvenstva 2028. godine“.

– Najbitnije je dobro proceniti šta su naše potrebe, jer Srbija nema ni mogućnost, a ni razlog da pravi stadione kao što su „Vembli“ ili „Francuska“ (nacionalni stadion Francuske u Sen Deniju, predgrađu Pariza). Mi ovde uvek imamo grandomanske ideje i najave, ali je onda realizacija takvih projekata problem – navodi Savić.

Da li će stadion da gradi „Vansi“?

Ekspert za strane investicije Mahmut Bušatlija kaže da ne treba odbaciti mogućnost da će se nacionalni stadion graditi u Surčinu usled mogućeg šireg dogovora sa francuskom kompanijom „Vansi“, koncesionarom aerodroma „Nikola Tesla“.

– „Vansi“ je prvenstveno velika građevinska kompanija. Oni se pored toga bave i poslovima koncesije na aerodrome, zatim koncesijama na autoputeve, a široj javnosti je možda malo poznato da imaju i ogranak koji se bavi koncesijama na stadione. Pošto još uvek javnost nije imala uvid u Ugovor o koncesiji aerodroma Nikola Tesla, ostaje nam samo da nagađamo da li se Surčin spominje kao lokacija za stadion jer je možda sa „Vansijem“ napravljen neki širi dogovor – priča Bušatlija.

Lažu da stadion može da bude isplativ

Arhitekta Dragoslav Bakić ističe da uprkos najavi raznih propratnih sadržaja stadion nikako ne može da bude isplativ.

– Medison Skver Garden ima po tri-četiri događaja dnevno, i to svih 365 dana u godini. Međutim on ni tako ne bi mogao da funkcioniše da ne dobija donacije od grada Njujorka. Pogledajte Pionir, Arenu, SPENS, bilo koji objekat slične namene, i biće vam jasno da oni ne mogu da budu rentabilni i da država mora da ih finansira našim parama. Lažu da će stadion moći da se isplati za 10 do 15 godina. To je neizvodljivo kakav god sadržaj da postave pored. Moraće da živi od donacija, a to znači trošenja para svih nas – tvrdi Bakić.

Danas pita, FSS ćuti

Fudbalski savez Srbije do zaključenja ovog izdanja nije odgovorio na pitanja Danasa koja smo nacionalnog „kući“ fudbala uputili preko zvaničnog imejla. Tako je javnost ostala uskraćena za njihove odgovore na pitanja o lokaciji, ceni, kapacitetu i isplativosti novog stadiona.

Cene novih stadiona

Emirejts (Engleska, 2006)              780 miliona evra

Novi Vembli (Engleska, 2008)      990 miliona evra

Mane Garinča (Brazil, 2013)         600 miliona evra

Krestovski (Rusija, 2017)               850 miliona evra

Kalinjingrad arena (Rusija, 2018)                320 miliona evra

Otkritije arena (Rusija, 2016)       400 miliona evra

San Mames (Španija, 2017)          300 miliona evra

Povezani tekstovi